Човек пролази поред екрана на ком се налази грб Федералних резерви (Фото: Reuters/Kevin Lamarque)

Đ. Đukić: Da li je američki FED postao svetska centralna banka?

FED će štampati dolare koliko bude potrebno da bi se američka privreda što pre vratila na putanju rasta realnog BDP-a pre izbijanja pandemije

Od početka marta 2020. godine Sistem federalnih rezervi SAD (FED), osim smanjivanja ključne kamatne stope na nivo blizu nule (0-0,25 odsto), viđenog nakon izbijanja svetske finansijske krize 2008, primenjuje niz drugih mera koje nisu viđene u monetarnoj istoriji SAD, a u cilju ograničavanja štetnih efekat pandemije virusa korona.

To uključuje 2,3 biliona dolara datih kredita radi podrške sektora domaćinstava, zaposlenih, finansijskih tržišta, federalnog budžeta i budžeta lokalnih vlada… Kako je krajem aprila istakao Džerom Pauel, predsednik FED-a: „Mi smo rasporedili ove kapacitete kreditiranja u meri bez presedana.“ Pri tome je najavio i da će nastaviti da ih koriste „… snažno, proaktivno, i agresivno dok mi (Odbor guvernera FED-a – Đ. Đ.) ne budemo sigurni da smo čvrsto na putu oporavka“.

Drugim rečima, FED će štampati dolare koliko bude potrebno da bi se američka privreda što pre vratila na putanju rasta realnog BDP-a pre izbijanja pandemije. Ovo uz paralelno sprovođenje paketa stimulativnih fiskalnih mera koje je usvojio Kongres od 2,9 biliona dolara, što čini 14 odsto BDP-a.

Sprečavajući lomove na finansijskim tržištima u SAD i svetu u 2020. FED je preuzeo ulogu svetske centralne banke. Tu ulogu će igrati i dalje, jer buduća kretanja kamatnih stopa u svetu, a time i cene obveznica, akcija i drugih oblika aktive na tržištima kapitala, najviše će zavisiti od toga kada će FED početi ponovo da povećava svoju ključnu kamatnu stopu, to jest kada će otpočeti normalizaciju monetarne politike koju vodi.

Izvor: Pečat

Servisiranje duga

Dokaz za navedenu ulogu FED-a je njegovo budno motrenje kretanja krive prinosa na američke državne obveznice i vaganje kada će povećati kamatnu stopu, prevashodno zbog efekata na rastući teret servisiranja ogromnog javnog duga. Faktički, time FED predodređuje sudbinu svih dužnika iz javnog i privatnog sektora u svetu koji su se zaduživali emitujući obveznice nominovane u američkim dolarima. Politike drugih centralnih banaka u svetu će morati da se prilagode politici FED-a, jer se nadmoćnost američkog dolara u svetskom finansijskom sistemu ne dovodi u pitanje, i pored tendencije smanjivanja njegove uloge posle svetske finansijske krize 2008. Udeo dolara u svetskim deviznim rezervama pao je na kraju 2020. na 59 odsto, što je najniži nivo od 1995.

SAD i druge industrijske zemlje su, zbog najveće finansijske intervencije posle Drugog svetskog rata radi ublažavanja razornih efekata pandemije na privredu, suočene s javnim dugovima i deficitima u budžetima kakvi do sada nisu viđeni. Udeo javnog duga u BDP-u SAD dostigao je na kraju 2020. godine 129 odsto, a samo godinu dana ranije iznosio je 107 odsto.

Centralne banke mogu na dva načina da teret javnog duga učine podnošljivim.

Prvo, da u dugom periodu održavaju niske kamatne stope, što je po sebi praćeno s više negativnih posledica: mehurovi na finansijskim tržištima koji neumitno moraju da puknu; nastavak kažnjavanja štediša jer ne ostvaruju nikakva realan prinos na štednju, ili čak gube deo glavnice zbog negativnih kamatnih stopa.

Ili, drugi način, da dopuste više stope inflacije koje bi smanjile realni teret servisiranja duga u budućnosti.

Globalna korporativna taksa

Pritisak na centralne banke bi oslabio ukoliko bi države nametnule veće poreze, poput poreza na finansijske transakcije, zagađivače okoline, korporacije i bogate pojedince čije bogatstvo se vrtoglavo uvećavalo tokom pandemije. Na tragu toga je i predlog predsednika SAD Džozefa Bajdena da se uvede minimalna poreska stopa na profit korporacije od 21 odsto na globalnom nivou. Međutim, zbog otpora pojedinih članica EU, korigovan je američki predlog na 15 odsto. G7 nacije su na putu da postignu dogovor o uvođenju globalne poreske stope od 15 odsto, i ona bi se odnosila i na gigante iz digitalnih tehnologija, koji su do sada uspešno bežali u poreske rajeve zbog malih poreza.

Međutim, dok mere poreske politike i planirani rashodi u infrastrukturu, obrazovanje, klimatske promene od tri biliona dolara ne daju efekte na rast realnog BDP-a na srednji i dugi rok, odgovornost je FED-a da ne pribegne prevremenom povećanju ključne kamatne stope, ali i da ne dozvoli značajan rast inflatornih očekivanja. U kojoj meri berze zavise od politike FED-a vidi se na grafikonu 1.

Nakon izbijanja pandemije usledio je strmoglav pad berzanskog indeksa S&P 500, ali isto tako brzi oporavak i vrtoglav rast, nakon preduzetih antikriznih mera (zelena linija). Za FED je bilo najvažnije zadovoljiti interese Volstrita, najvećeg bastiona kapitalizma. Ovo uprkos upozorenjima o prenaduvanosti cena akcija i pre izbijanja sadašnje krize.

Nakon pada u periodu avgust-oktobar 2020. berzanski indeks S&P 500 beleži vrtoglav uspon, baš kao i ukupna aktiva FED-a zbog ultraekspanzivne monetarne politike. I indeks cena kuća u SAD nakon izbijanja pandemije kovida 19 beleži kontinuirani rast, a upravo od tržišta nekretnina dolaze ključni impulsi za ekspanziju američke privrede. Majske prognoze ukazuju da bi godišnji rast realnog BDP-a u SAD u 2021. mogao da iznosi 6,4 odsto, zahvaljujući nastavku rastuće potrošnje u trećem i četvrtom kvartalu zbog kompletnog otvaranja ekonomije krajem leta; u 2022. bi iznosio 3,7 odsto, a u 2023. 2,2 odsto.

Izvor: Pečat

Pretnja inflacije

Kao što se vidi na grafikonu 2, indeks neizvesnosti ekonomske politike je opao na kraju aprila 2021. na 129, čime se vraća u zonu pre izbijanja pandemije. Kod ekonomskih komponenti tog indeksa neslaganje aktera oko buduće inflacije je značajno smanjeno.

U periodu pre izbijanja pandemije maksimalna stopa očekivane inflacije je iznosila 2,35 odsto (2. februar 2018). Nakon izbijanja pandemije naglo je pala na 1,1 odsto (17. mart), što je najniža stopa u prethodnih pet godina. Od kada se prate podaci jedino je bila niža tokom svetske finansijske krize (26. decembar 2008 – 0,54 odsto). Očigledno, nakon toga raste dostižući maksimum od 2,38 odsto, što je približno maksimumu pre izbijanja pandmije. Pri tome akteri na tržištu reaguju pozitivno na vesti koje dolaze od FED-a, nakon jasnih signala od strane predsednika FED-a da jednokratni skok inflacije u narednim mesecima 2021. ne daje osnovu za povećanja ključne kamatne stope, pa je očekivana stopa inflacije na dan 24. maj opala na 2,24 odsto. Dakle, FED izuzetno dobro kontroliše inflatorna očekivanja i nakon naglog skoka cena metala na robnim berzama. Poverenje u FED ne bi bilo narušeno ukoliko bi prosečna stopa inflacije na srednji rok bila i nešto iznad ciljane stope inflacije od dva odsto, a koja se nakon okončanja pandemije mora preispitati.

Izvor: Pečat

Povećanje kamatne stope?

S obzirom na to da prema majskim podacima u SAD nije dostignuta stopa zaposlenosti kakva je bila pre pandemije, realno je očekivati da FED neće povećavati kamatnu stopu do kraja 2021. i da će nastaviti da svaki mesec kupuje obveznice u iznosu od 120 milijardi dolara. Dakle, teret servisiranja obaveza države i korporacija po osnovu emitovanih obveznica u SAD neće biti značajno povećan.

To će važiti i za sve zemlje dužnike i korporacije u svetu koje su se zaduživale emitujući dolarske obveznice, pa i Srbiju.

Dve trećine javnog duga SAD od 28,1 biliona dolara (na kraju marta 2021) jeste u rukama domaće publike, dakle američkih poreskih obveznika, a jedna trećina je u rukama stranih vlada. Japan je najveći investitor sa 1,24, pa sledi Kina sa 1,1 biliona dolara. Odnos brojeva samo dokazuje koliko su medijski naslovi o opasnostima po finansijski sistem SAD koje dolaze iz Kine besmislene.

ECB bez izbora

Šta preostaje Evropskoj centralnoj banci (ECB)? ECB-u preostaje da sledi dosadašnju politiku nulte ključne kamatne stope i negativne kamatne stope na depozite koje banke drže kod nje (eksperiment u koji FED nije hteo da se upusti), ali i da nastavi s realizacijom vanrednog programa kupovine obveznica zbog pandemije kovida 19 od 1,85 biliona evra.

Spekulacije da bi ECB mogla da poveća kamatne stope u junu 2021. neosnovane su jer su joj vezane ruke enormnim dugovima pojedinih članica evrozone, kako pre, tako i posle izbijanja pandemije.

Udeo nacionalnog duga u BDP-u u trećem kvartalu 2020. u Grčkoj je narastao na 200 odsto, u Italiji na 154 odsto, Portugaliji na 130 odsto. Poređenja radi, prosek za evrozonu je 86 odsto, a za EU 79,5 odsto. Istina, takva politika ECB-a će još neko vreme olakšati servisiranje javnih i privatnih dugova u zemljama EU i van nje.

Međutim, čim FED počne da povećava kamatnu stopu, a potom i ECB, od svih dužnika s niskim rejtingom investitori će tražiti da plate mnogo veću kamatu na obveznice nego do sada zbog veće rizične premije. Srbija to treba da dočeka spremna, povećavajući svoj kreditni rejting – sa sada špekulativnog (BB+) na investicioni rejting.

 

Autor Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

 

Naslovna fotografija: Reuters/Kevin Lamarque

 

Izvor Pečat, 04. jun 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u