Министар спољних послова Немачке Хајко Мас на конференцији за медије у Даблину, 08. јануар 2019. (Фото: REUTERS/Clodagh Kilcoyne/File Photo)

Nemački ministar: Dogovor Beograda i Prištine bi podstakao ulazak „dve zemlje” u EU

„Svi narodi u Evropi imaju istorijski teret, ali istorija ne sme da bude prepreka u stvaranju zajedničke budućnosti”, naglasio je on. Istakao je da mora proces proširenja ponovo da se pokrene

Sveobuhvatni sporazum Beograda i Prištine ne bi samo povećao regionalnu stabilnost, već bi i otvorio izglede „dve zemlje” na članstvo u EU, preneo je danas poruku zvaničnog Berlina ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas otvarajući konferenciju ministara spoljnih poslova učesnica „Berlinskog procesa” koji se održava u okviru predsedavanja Nemačke.

Mas je rekao da Berlin podržava bezuslovno napore visokog predstavnika EU Žozepa Borela i specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka u realizaciji tog zadatka.

„Svi narodi u Evropi imaju istorijski teret, ali istorija ne sme da bude prepreka u stvaranju zajedničke budućnosti”, naglasio je on. Istakao je da mora proces proširenja ponovo da se pokrene.

„Budućnost svih šest država Zapadnog Balkana je u EU. Nemačka se i dalje potpuno zalaže za taj cilj”, istakao je Mas i dodao da kada države regiona pokazuju rezultate i EU mora da uradi svoj deo.

„Kada oni daju svoj, moramo i mi svoj – to mora da ubuduće bude naš pristup proširenju EU”, naglasio je Mas.

Ukazao je da države regiona treba da jačaju vladavinu prava, bore se protiv korupcije i organizovanog kriminala, rade na zaštiti slobode medija i stvaraju prostor u kojem može demokratija da se razvija.

„Takve reforme će doprineti privlačenju većih stranih investicija, stvoriti perspektive za mlade ljude i zaustaviti odliv kvalifikovane radne snage iz region”, objasnio je on. Mas je kazao da, na drugoj strani, EU mora stajati iza svojih obećanja.

S tim u vezi je pomenuo Severnu Makedoniju i Albaniju, navodeći da su te zemlje ostvarile održivi napredak u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a Skoplje je postiglo sa Atinom istorijski Prespa sporazum.

„Zbog toga bi pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom sada početi”, poručio je on.

Mas je kazao da je poznato da unutrašnja politika može da ograniči prostor spoljnoj politici, kao i da su škakljiva pitanja prošlosti i identiteta, ali, dodaje, takva bilateralna pitanja ne bi trebalo da sprečavaju celokupan pristupni proces.
Takođe je kazao da bi EU trebalo konačno da ispuni svoj deo po pitanju vizne liberalizacije sa Kosovom.

Govoreći o Bosni i Hercegovini rekao je da se više od 25 godina posle Dejtona vidi zabrinjavajući zastoj i agresivna retorika i osvrnuo se na današnje izricanje presude Ratku Mladiću.

„To suđenje nas podseća na stravične ratove 1990-ih sa genocidom, masovnim ubistvima i etničkim čišćenjima. Ta stravična sećanja trebalo bi da nas vode ka zaključku da je budućnost Zapadnog Balkana u miru i demokratiji”, naglasio je on.

Mas je istakao da je evropska mapa puta za BiH jasna – 14 ključnih prioriteta Evropske komisije. Prema njegovim rečima od ključnog značaja ostaje visoki predstavnik međunarodne zajednice.

„Zbog toga sam Kristijanu Šmitu i podržavaocima njegovog imenovanja veoma zahvalan. On će pomoći da se BiH vrati na međunarodni dnevni red”, uveren je Mas.

Ukazao je i na značajnu ulogu civilnog društva u podsticanju pomirenja i dijaloga. Apelovao je na učesnike da se založe da Samit Berlinskog procesa u julu bude uspešan u korist građana regiona.

S tim u vezi je kazao da bi posebno sporazum o slobodi putovanja sa ličnim kartama podstakao trgovinu i putnički saobraćaj, kao i da bi zajednički „vizni prostor”, te i priznanje akademskog i profesionalnih diploma olakšalo život građanima.

„Pandemija je pokazala da najveći broj izazova, sa kojima se suočavamo, ne staju na granici jedne države. Prosperitetni i mirni Zapadni Balkan zahteva države u regionu koje pružaju jedne drugima ruku saradnje, uz pragmatizam i hrabrost, sa realnim pogledom i ambicijama”, istakao je Mas dodajući da je izbor puta na regionu, a da će Nemačka pružiti podršku, preneo je Tanjug.

 

Naslovna fotografija: Reuters/Clodagh Kilcoyne

 

Izvor Sputnjik, 08. jun 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u