Bajden potpisao uredbu o sankcijama pojedinacima koji destabilizuju Balkan

Uredba omogućava da se sankcionišu akteri koji su umešani u „kršenje ili akcije kojim se opstruiše ili ugrožava primena bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti, miru, saradnji ili međusobnom priznanju“

Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden potpisao je u utorak uredbu kojom se proširuje opseg vanrednih mera u vezi sa regionom Zapadnog Balkana, proglašenih odlukom iz 2001. godine, kao i kriterijumi za uvođenje američkih sankcija da bi se, kako je saopšteno iz Bele kuće, rešili izazovi kao što su korupcija i drugi potezi kojima se opstruiraju ključne institucije i međunarodni sporazumi.

Bajden je uredbom između ostalog naložio da se sankconiše bilo koja osoba za koju Sekretarijat za finansije, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je „odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratske procese i institucije u regionu“.

Kaznenim merama bile bi obuhvaćene i osobe koje su odgovorne za „ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito“.

Uredba, kako je saopšteno iz Bele kuće, takođe omogućava da se sankcionišu akteri koji su umešani u „kršenje ili akcije kojim se opstruiše ili ugrožava primena bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti, miru, saradnji ili međusobnom priznanju, okvira ili mehanizma povezanog sa Zapadnim Balkanom“.

To, prema novoj uredbi, obuhvata i Prespanski sporazum iz 2018. godine i Međunarodni mehanizam za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala.

Osobama, sankcionisanim po Bajdenovoj uredbi, biće blokirana sva imovina u Sjedinjenim Državama, dok će američkim državljanima bilo zabranjeno da obavljaju transakcije sa njima. Takođe će im biti „zabranjeno da ulaze u Sjedinjene Države ili dobiju američku vizu“, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Dodaje se da će Sekretarijat za finansije, u saradnji sa Stejt departmentom, nastaviti da ažurira listu pojedinaca koji podležu sankcijama prema uredbi.

U uredbi se takođe pojašnjava da Zapadni Balkan „obuhvata teritoriju bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Albanije“.

Bajden je u uredbi naveo da situacija „na teritoriji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Albanije (Zapadni Balkan) tokom poslednje dve decenije – uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija posle raspada bivše SFRJ, kao i rasprostranjenu koruciju u raznim vladama i institucijama na Zapadnom Balkanu – sprečava napredak ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije i da zbog toga predstavlja neuobičajenu i vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država“.

Bela kuća je povodom Bajdenove uredbe saopštila i da je „obezbeđenje sigurnosti i političke stabilnosti regiona Zapadnog Balkana“ u skladu sa rešenošću administracije da promoviše ključne američke bezbednosne interese, uključujući i zaštitu demokratskih institucija“.

Prvobitnu uredbu o vanrednim merama povezanim sa regionom Zapadnog Balkana, koja je na snazi još od 26. juna 2001. godine, doneo je tadašnji američki predsednik Džordž Buš mlađi.

On je tada potpisao izvršnu uredbu broj 13219 prema zakonu o suočavanju sa neuobičajenim i velikim pretnjama po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD koju u ovom slučaju predstavljaju akcije ljudi koji se bave, pomažu, sponzorišu ili podržavaju ekstremističko nasilje u bivšoj Republici Makedoniji (koja je sada Republika Severna Makedonija) i drugim delovima regiona Zapadnog Balkana, ili delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Dejtonskog sporazuma u Bosni ili Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. na Kosovu.

Predsednik Buš je tu uredbu dopunio u onoj koja nosi broj 13304, od 28. maja 2003. godine, kako bi preduzeo dodatne korake u vezi sa delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Ohridskog sporazuma iz 2001, u vezi sa Makedonijom.

Važenje uredbe produžavali su i prethodni američki predsednici, a neimenovani zvaničnik Bele kuće rekao je za Glas Amerike da se u novoj uredbi koju je potpisao Bajden „eksplicitno pojašnjava da je Albanija deo Zapadnog Balkana“.

„Prethodne uredbe nisu isključivale Albaniju, ali jednostavno nisu definisale region Zapadnog Balkana“, pojasnio je zvaničnik.

Povodom Bajdenove uredbe oglasio se i američki državni sekretar Entoni Blinken koji je u saopštenju ponovio da su SAD rešene da osiguraju stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana, što bi omogućilo državama u regionu „da ispune svoj potencijal kao slobodne i prosperitetne demokratije“.

„Korupcija nanosi direktnu štetu spoljnoj politici, nacionalnoj bezbednosti i ekonomskom zdravlju SAD i naših saveznika i partnera. Zato smo rešeni da promovišemo odgovornost i da se borimo protiv nekažnjivosti onih koji su umešani u značajnu korupciju na Zapadnom Balkanu i širom sveta“, naglasio je Blinken.

„Naša posvećenost promovisanju demokratije, transparentnosti i odgovornosti širom Zapadnog Balkana je čvrsta i u skladu sa standardima koje države u regionu moraju da ispune da bi postigle svoj cilj da napreduju na evropskom putu“, zaključio je Blinken.

 

Izvor Glas Amerike, 09. jun 2021.

 

Šta piše u Bajdenovoj uredbi

Predsednik SAD Džo Bajden potpisao je uredbu kojom se proširuje opseg vanrednih mera u vezi sa Zapadnim Balkanom. Uredba pod nazivom „Blokiranje imovine i zabrana ulaska u SAD određenih lica koja doprinose destabilizaciji na Zapadnom Balkanu“ napisana je na sedam strana i objavljena na zvaničnom sajtu Ministarstva finansija.

Ovom uredbom se nalaže sankcionisanje bilo koje osobe za koju Ministarstvo finansija, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je „odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratske procese i institucije u regionu“.

Osobama sankcionisanim po Bajdenovoj uredbi biće blokirana sva imovina u Sjedinjenim Državama, dok će američkim državljanima bilo zabranjeno da obavljaju transakcije sa njima. Takođe će im biti „zabranjeno da ulaze u Sjedinjene Države ili dobiju američku vizu“, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Inicijalna ovakva uredba je donesena 2001. godine. Ona je proširena 2003. godine, a u objašnjenju se navodi da je utvrđeno da situacija na teritoriji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Albanije, za koju se precizira da je deo Zapadnog Balkana, stavlja u neugodan položaj napredak ka efikasnom i demokratskom upravljanju i punoj integraciji u transatlantske institucije.

„Situacija na teritoriji bivše SFR Jugoslavije i Republike Albanije (Zapadni Balkan), u prethodne dve decenije, uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija nakon raspada SFRJ, kao i široko rasprostranjenu korupciju u okviru različitih vlada i institucija na Zapadnom Balkanu, stavlja u neugodan položaj napredak ka efikasnom i demokratskom upravljanju i punoj integraciji u transatlantske institucije i time predstavlja neobičnu vanrednu pretnju za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država“, navodi se u uredbi.

Na koga se odnosi uredba?

Kako se navodi, Bajden naređuje da svima onima koji imaju imovinu ili udeo u imovini u SAD ona bude blokirana, odnosno da budu sankcionisani svi za koje Ministarstvo finansija u konsultaciji sa Stejt departmentom odredi da je odgovoran ili saučesnik, direktno ili indirektno u akcijama ili politikama koje ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu.

Odredba se odnosi i na svakog za kog se proceni da je odgovoran ili saučesnik, ili direktno ili indirektno učestvovao u akcijama ili politikama koje podrivaju demokratske procese ili institucije na Zapadnom Balkanu, da je odgovoran ili saučesnik u ometanju primene bilo kog regionalnog sporazuma o bezbednosti, miru, saradnji ili uzajamnom priznanju.

U tom smislu uključeni su Prespanski sporazum iz 2018, Ohridski sporazum iz 2001, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, Dejtonski sporazum, a obuhvaćen je i Međunarodni mehanizam za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala.

Kaznenim merama bi bile obuhvaćene i osobe koje su odgovorne za „ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito“.

Šta su sankcije?

Zabrane iz ovog naloga uključuju: davanje bio kog doprinosa ili obezbeđivanje sredstava, roba ili usluga bilo kojoj osobi ili u korist bilo koje osobe čija su imovina i interesi u imovini blokirani shodno ovoj uredbi; primanje bilo kog doprinosa ili obezbeđivanje sredstava, robe ili usluge od bilo koje takve osobe.

Kada je reč o ulasku u Sjedinjene Američke Države, u uredbi se napominje da se ulazak suspenduje za one koji nisu državljani SAD ukoliko se proceni da bi to bilo štetno za interese SAD, osim u slučajevima kada državni sekretar i ministar finansija utvrde da ulazak osobe ne bi bio u suprotnosti sa interesima Sjedinjenih Država.

Kako se dalje navodi, za ona lica čija su imovina i udeo blokirani u skladu sa uredbom, a zbog mogućnosti prenosa sredstava, prethodno obaveštavanje takvih lica o merama u skladu sa naredbom ne bi bilo efikasno.

„Utvrđujem da nije potrebno prethodno obaveštenje kako bi ove mere bile efikasne u rešavanju nacionalne vanredne situacije“, navodi se u uredbi.

Šta je pisalo u prvoj uredbi?

Prvobitnu uredbu o vanrednim merama povezanim sa regionom Zapadnog Balkana, koja je na snazi još od 26. juna 2001. godine, doneo je tadašnji američki predsednik Džordž Buš mlađi.

On je tada potpisao izvršnu uredbu broj 13219 prema zakonu o suočavanju sa neuobičajenim i velikim pretnjama po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD koju u ovom slučaju predstavljaju akcije ljudi koji se bave, pomažu, sponzorišu ili podržavaju ekstremističko nasilje u bivšoj Republici Makedoniji (koja je sada Republika Severna Makedonija) i drugim delovima regiona Zapadnog Balkana, ili delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Dejtonskog sporazuma u Bosni ili Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. na Kosovu.

Predsednik Buš je tu uredbu dopunio u onoj koja nosi broj 13304, od 28. maja 2003. godine, kako bi preduzeo dodatne korake u vezi sa delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Ohridskog sporazuma iz 2001, u vezi sa Makedonijom.

Ono što je razlika, u odnosu na novu uredbu, je što se ovde posebno naglašava da je Albanija deo Zapadnog Balkana.

Prve rekacije na uredbu

Povodom Bajdenove uredbe oglasio se i američki državni sekretar Entoni Blinken koji je u saopštenju ponovio da su SAD rešene da osiguraju stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana, što bi omogućilo državama u regionu „da ispune svoj potencijal kao slobodne i prosperitetne demokratije“.

„Korupcija nanosi direktnu štetu spoljnoj politici, nacionalnoj bezbednosti i ekonomskom zdravlju SAD i naših saveznika i partnera. Zato smo rešeni da promovišemo odgovornost i da se borimo protiv nekažnjivosti onih koji su umešani u značajnu korupciju na Zapadnom Balkanu i širom sveta. Naša posvećenost promovisanju demokratije, transparentnosti i odgovornosti širom Zapadnog Balkana je čvrsta i u skladu sa standardima koje države u regionu moraju da ispune da bi postigle svoj cilj da napreduju na evropskom putu“, zaključio je Blinken, prenosi Glas Amerike.

Ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić izjavio je da će Srbija pažljivo analizirati sadržaj uredbe predsednika SAD Džozefa Bajdena o proširenju opsega sankcija pojedincima i organizacijama sa Zapadnog Balkana, pratiti njenu primenu i moguće posledice po region i građane, te da će u odnosu na to meriti svoje reakcije.

„Ako je suditi po pominjanju poštovanja Rezolucije 1244 i Dejtonskog sporazuma u “osveženoj“ uredbi o sankcijama, lično želim da verujem da su autori zapravo imali u vidu one koji se zalažu za ukidanje Republike Srpske i prekrajanje granica u kojima je Srbija priznata kao članica UN, uključujuči KiM – dakle, pojedine separatiste na KiM i unitariste u BiH“, rekao je Đurić za Tanjug.

 

Autor N. Zdravković

 

Izvor euronews.rs, 09. jun 2021.

 

EU neće slediti Bajdena na Balkanu

Povodom uredbe predsednika SAD Džozefa Bajdena o proširenju vanrednih mera na Zapadnom Balkanu, u Briselu kažu da EU ima svoje obaveze prema partnerima u regionu, a da sankcije nisu deo trenutne evropske politike na Zapadnom Balkanu.

„Naš angažman u regionu je veoma snažan. Razgovor o potencijalnim sankcijama nije na dnevnom redu. Svaka odluka o tome mora da bude doneta jednoglasno od strane svih zemalja članica. U ovom trenutku o tome se ne razgovara kada je reč o partnerima na Zapadnom Balkanu“, kaže portparol EU Peter Stano.

Na pitanje medija u Briselu da prokomentariše Bajdenovo potpisivanje uredbe kojom se američke sankcije proširuju za pojedince i organizacje sa Zapadnog Balkana u cilju „osiguranja stabilnosti i bezbednosti regiona“, Stano kaže da EU ne komentariše odluke američke administracije i da ima sopstvenu politiku kada je reč o partnerima na Zapadnom Balkanu.

On podseća da je posvećenost regionu jedna od osnovnih tački EU agende kao i da se održavaju regularni razgovori sa liderima Zapadnog Balkana o problemima regiona, preneo je Tanjug.

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Evan Vucci

 

Izvor Sputnjik, 09. jun 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u