Dojče vele: Bajden dolazi u EU da iskuje savez protiv Kine

Glavni cilj ovog putovanja je, kako je uoči Bajdenovog dolaska rekao njegov savetnik za bezbednosna pitanja Džejk Saliven, zbijanje redova zapadnih demokratija

Američki predsednik stigao je na proputovanje Starim kontinentom: od samita G7, EU i NATO, do sastanka sa Putinom. Bajden bi pre svega da skuje savez protiv Kine. Ali, ostaje i mnogo tačaka sporenja sa Evropljanima.

Osam dana, četiri samita, tri zemlje: krcat je raspored Džozefa Bajdena tokom prve predsedničke posete Evropi. Najpre će ovog petka (11. jun) biti na sastanku sedam najvažnijih zapadnih demokratija u Karbis Beju u Velikoj Britaniji, zatim na samitu NATO u Briselu, pa EU, a sledeće srede sledi razgovor s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Ženevi.

Uz to su planirani mnogi bilateralni razgovori, između ostalog i s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, kao i kratak prijem kod britanske kraljice Elizabete u dvorcu Vindzor.

Počelo je u srredu dolaskom u američku vojnu bazu u Velikoj Britaniji. „Mislim da se nalazimo na istorijskoj prekretnici“, rekao je Bajden u govoru. „Mi znamo bolje od svih ostalih da demokratija ne nastaje slučajno. Moramo da je branimo. Moramo da je jačamo.“

Glavna tema: Kina

Glavni cilj ovog putovanja je, kako je uoči Bajdenovog dolaska rekao njegov savetnik za bezbednosna pitanja Džejk Saliven, zbijanje redova zapadnih demokratija u globalnoj utrci s autoritarnim režimima u Rusiji i pre svega Kini.

Sa stanovišta Evropljana pak, radi se, kako je saopšteno, pre svega o „borbi protiv pandemije, zaštiti klime i koristi koju slobodne demokratije mogu doneti ostatku sveta“.

Zbog toga je Boris Džonson, kao domaćin samita G7, pozvao i ostale velike demokratije poput Indije, Južnoafričke Republike, Australije i Južne Koreje. Džonson, koji nakon Bregzita želi da prikaže svoju zemlju kao globalnu silu, govori o „novom savezu demokratskih država“.

No, kako u razgovoru za DV kaže Jana Puljerin, šefica berlinske kancelarije Evropskog saveta za međunarodne odnose, Bajden ne može očekivati da će već pri prvom susretu s evropskim partnerima formira nekakav „savez protiv Kine“. „To će biti hod po žici“, kaže ona.

Francuska i Nemačka imaju svoje predstave o tome kako treba da izgleda odnos prema Kini. Pariz i Berlin pokušavaju da pronađu zajednički jezik sa Pekingom barem kada su ekonomski odnosi i zaštita klime u pitanju. Evropska unija je protiv Kine uvela sankcije zbog ugnjetavanja Ujgura, ali se nije tako jasno odredila po pitanju Hongkonga, kao što je to učinio Vašington.

Najvažnije je trenutno za Džoa Bajdena da od Evropljana dobije jemstva za više investicija u Africi i Istočnoj Evropi kako bi se smanjio uticaj Kine. „Na samitu G7 bi trebalo da budu postavljeni temelji za globalno partnerstvo kad je u pitanju infrastruktura i to u zemljama u razvoju koje teže zelenim ciljevima. To bi trebalo da posluži kao alternativa kineskoj politici, ali tako da to ne bude previše očigledno“, kaže Puljerin.

Razlika u poređenju s Trampom

Od susreta Bajdena i Putina sledeće sedmice, Puljerin ne očekuje previše pomaka. Pozicije u sukobu oko Ukrajine i Belorusije su ukopane. No važno je da Bajden prenese Putinu poruku da Zapad govori jednim glasom. Dakle, potpuno drugačije nego što je to bio slučaj s Donaldom Trampom, prethodnikom u Beloj kući.

Bajden, kako smatra Rajnhard Bitikofer, spoljnopolitički stručnjak stranke Zelenih u Evropskom parlamentu, na Evropljane ne gleda kao na protivnike nego kao dragocene partnere. Optimistično na posetu gledaju i diplomate EU. „Vlada jako dobra atmosfera. Postoji volja za više angažmana, potpuno drugačija situacija od one poslednjih godina“, rekao je za DV jedan diplomata iz Brisela.

Na samitu s čelnicima EU sledeće sedmice glavna tema biće uklanjanje carina i nameta koje je uveo Tramp. Prema informacijama iz diplomatskih krugova, izgledi za postizanje tog cilja su više nego dobri.

Jana Puljerin upozorava da ne treba padati u euforiju. Mnogi u Evropi su skeptični hoće li Bajden dugo izdržati ovaj novi spoljnopolitički kurs. „Raspoloženje je dobro, ali ne možemo govoriti o svadbenoj atmosferi.“

Naime, još uvek je dovoljno spornih tema: povlačenje iz Avganistana, svađa oko gasovoda Severni tok 2 ili predlog SAD da se ukinu patenti na cepiva, čemu se protive pre svih Nemačka i Francuska.

Boris Džonson se zalaže za to da bogatije zemlje siromašnijima ustupe više vakcina nego do sada. EU već sad izvozi veći deo cepiva, SAD i Velika Britanija žele da pojačaju izvoz kako bi inicijativa UN Kovaks dobila na brzini.

Na pitoresknoj obali Kronvola, čelnici zemalja G7 će se po prvi put nakon dve godine sresti lično. „To rad nakon pandemije čini mnogo lakšim“, kaže jedan diplomata iz Briselaa.

No zbog mnogih mera poput nošenja maski i držanja odstojanja, ni ovaj samit neće proteći u potpuno normalnim uslovima. Isto tako se ne računa s protestima u istom obimu kao i prije pandemije. Trodnevni samit će ipak obezbeđivati oko šest hiljada policajaca.

 

Autor Bernd Rigert

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Patrick Semansky

 

Izvor Dojče vele, 10. jun 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u