Bura u Prištini nakon održane liturgije u Hramu Hrista Spasa

Održavanje prve liturgije posle 23 godine u nedovršenom Hramu Hrista Spasa u Prištini na Spasovdan podiglo je buru u Prištini. Na vratima hrama ispisani su grafiti, održani su i protesti...

Prvi put posle 1998. godine u hramu Hrista Spasa u centru Prištine služena je Sveta Liturgija.

Episkop raško-prizrenski, g. Teodosije sa sveštenstvom i vernicima okupili su se u nedovršenom hramu povodom praznika Vaznesenja Gospodnjeg.

Nakon službe i rezanja slavskog kolača, vladika Teodosije je rekao da je povod za današnje okupljanje u Prištini molitva i da je to ono najbolje što možemo da prinesemo Bogu.

“Ono što smo najbolje imali od srca, prineli smo Bogu i Gospod to prima u svoj nebeski žrtvenik – našu žrtvu prinetu njemu. Današnji praznik jeste radost svih hrišćana”, rekao je vladika Teodosije.

On je istakao da hrišćani ne treba da budu u beznađu kada su u opasnosti, jer Bog daje snagu, te naveo da je danas mnogo Liturgija koje se služe u hramovima posvećenim Vaznesenju Hristovom: u Moskvi, Beogradu, Banjaluci, Visokim Dečanima, Prizrenu…

“Po prvi put mi danas proslavljamo slavu u ovom veličanstvenom ali nedovršenom hramu koji su naši prethodnici nama ostavili u zadatak da mi ovde služimo, da se Bogu molimo i da ga dovršimo”, rekao je episkop Teodosije.

On je istakao da je hram u Prištini svima nama podsticaj da se još više molimo da se hram dovrši i da poput hrama Sv. Save u Beogradu bude ukras ovoga grada.

” Hram u Prištini treba da bude hram svih nas, da nas objedinjuje i sabira u miru, ljubavi i slozi. Da ovde, sa ovog mesta, šaljemo poruku ljubavi i mira prema svima, bez obzira ko su ti ljudi i kakve namere imaju. Služenjem danas u ovom hramu mi svedočimo ko smo, ko smo bili i šta treba da budemo u budućnosti. Svedočimo da se nikada nećemo odreći naših svetinja i da one nama pripadaju i da su zalog našeg večnog života. Iako sabrani danas u malom broju, mi smo seme za neke buduće hrišćane i neka bolja vremena kada će ovaj hram biti završen i ispunjen vernicima”.

Svetu Liturgiju vladika je služio sa prištinskim sveštenikom protojerejem Stanišom Arsićem i eparhijskim sekretarom jerejem Sašom Mitrovićem. Slavski kolač, za ovu priliku, pripremila je Đurđa Drmončić koja živi u neposrednoj blizini Hrama Hrista Spasa u centru Prištine.

Crkva u centru Prištine građena je devedesetih godina kao glavni gradski hram, a projektovao je arhitekta Spasoje Krunić. Nakon okončanja sukoba 1999, crkva je minirana, ali nije bilo većih oštećenja. Britanske snage Kfora su potom preuzele obezbeđenje objekta. Sa povlačenjem Kfora u kosovskoj javnosti, među političarima, nevladinim organizacijama i na Univerzitetu kruže ideje da se hramu promeni namena i da ne bude u vlasništvu SPC, uz najčešći izgovor da je reč o crkvi iz doba Miloševićevog režima.

Eparhija raško-prizrenska, zajedno sa svojim sveštenstvom, monaštvom i vernim narodom, uporna je u nastojanju da se ovaj hram, koji je građen isključivo trudom i ljubavlju vernog naroda, što pre završi i stavi u bogoslužbenu upotrebu.

 

Izvor eparhija-prizren.com, 10. jun 2021.

 

Policija oko hrama, reakcije iz Beograda i Prištine

Nekoliko pripadnika policije viđeno je danas oko nedovršenog Hrama Hrista Spasa u centru Prištine, nakon što je episkop raško-prizrenski Teodosije sa sveštenstvom i vernicima služio liturgiju povodom Spasovdana, prvu nakon 1998. godine.

Iz policije nije bilo informacija kojim su povodom njeni pripadnici došli u dvorište hrama Srpske pravoslavne crkve.

Reagovao je kosovski ministar kulture, omladine i sporta Hajrula Čeku koji je izjavio da „vlada više neće dozvoliti aktivnosti“ kao što je služenje liturgije u nedovršenom hramu Hrista Spasa u Prištini.

„Tokom današnjeg dana bili smo obavešteni o aktivnosti Srpske pravoslavne crkve na Kosovu u nedovršenoj strukturi koja je izgrađena na imanju Univerziteta u Prištini tokom represivnog srpskog režima nad Kosovom. Kosovska policija nije unapred obaveštena o održavanju ove aktivnosti i ovo predstavlja kršenje pravila javne bezbednosti na Kosovu“, naveo je Čeku na svom Fejsbuk profilu.

Oglasio se i Daut Haradinaj, kandidat za gradonačelnika Prištine iz Alijanse za budućnost Kosova, rekavši da liturgija „predstavlja kršenje dostojanstva republike i uvreda njenim građanima“.

Vršilac dužnosti predsednika opozicione Demokratske partije Enver Hodžaj pak tvrdi da je liturgija u crkvi u Prištini održana „uz dozvolu i puno znanje vlade Kosova“.

„Dolazak vladike Teodosija i srpskih hodočasnika nikada nije mogao da se omogući bez dozvole, obezbeđenja sigurnosti i političke podrške vlade. Zbog toga je danas, nažalost, ugrožen karakter države Kosovo i otvorene su nove teme u dijalogu sa Srbijom koje će biti potvrđeni na sastanku Kurtija i Vučića 15. juna“, napisao je Hodžaj.

Iz vlade u Prištini još nije bilo reakcija na služenje liturgije u centru Prištine.

Prištinski odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda ocenio je služenje liturgije „političkom provokacijom“ uoči nastavka dijaloga.

Predsednik Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković je rekao da je današnji upad kosovske policije na crkveni posed Hrama Hrista Spasa u Prištini „brutalna demonstracija sile i verske netrpeljivosti koja dolazi iz Prištine“.

„Nakon što se u hramu sakupila nekolicina vernika da obeleži slavu uz poruke mira i tolerancije vladike Teodosija, usledila je sramna reakcija Prištine, kao nedvosmislena poruka Srbima, vernicima Srpske pravoslavne crkve. Prisustvo policije ispred crkve očigledna je pretnja vernicima šta će im se dogoditi ukoliko ponovo dođu u ovu svetinju u gradu, iz koga je nakon 1999. godine proterano 40.000 Srba sa njihovih ognjišta“, navodi Petković u saopštenju.

Reagovao je i potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić.

„Liturgija, molitva, poziv na mir i suživot jutros u Prištini od strane vladike Teodosija. Niti jedna politička izjava od strane bilo koga. Nakon uskršnje ‘čestitke’, nula vakcina za Srbe na Kosovu i kršenja prava Srba odgovor vlasti – slanje policije i uviđaj oko Hrama Hrista Spasa“, napisao je Jevtić na Tviteru tim povodom.

Episkop raško-prizrenski Teodosije služio je liturgiju u nedovršenom Hramu Hrista Spasa u centru Prištine, prvi put od 1998. godine.

 

Izvor RTS, 10. jun 2021.

 

Na crkvi ispisan grafit „Isus mrzi Srbe“

Posle jučerašnje liturgije u nedovršenom hramu Hrista Spasa u Prištini osvanuo je grafit „Isus mrzi Srbe“, javlja dopisnik RTS-a.

Diplomata i pisac Jan Bankroft objavio je na svom Tviter nalogu da je grafit ispisan na crkvi u kojoj je juče posle 23 godine, prvi put služena liturgija.

„‘Isus mrzi Srbe’, rečeno mi je da je ovo sveže ispisan grafit na nedovršenoj srpskoj pravoslavnoj crkvi u Prištini nakon današnje liturgije, koja je bila prva liturgija od 1998. godine“, napisao je Bankroft.

Reagovao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković rekavši da su na poruke mira odgovor grafiti mržnje.

„Na građenje suživota, odgovor su barijere i zabrane. Na obeležavanje slave i molitvu, odgovor su policija, protesti i pretnje rušenjem. Ima li istinskog pomirenja i budućnosti sa ovakvim anticivilizacijskim postupcima iz Prištine“, napisao je Petković na Tviteru.

 

Studenti prištinskog univerziteta na albanskom jeziku zakazali su za danas u 11 sati protest ispred pravoslavne crkve, negodujući zbog služenja liturgije u njoj.

 

Izvor RTS, 11. jun 2021.

 

Novi grafit na vratima Hrama Hrista Spasa

Na vratima Hrama Hrista Spasa u Prištini osvanuo je novi grafit – „simbol šovinizma postaje svetinja blagoslovom Aljbina Kurtija“, javlja dopisnik RTS-a.

Grafit su ispisali aktivisti Socijaldemokratske partije, kao i bivši pripadnici pokreta Samoopredeljenje.

Nakon što su ispisali grafit, povukli su se.

Policija sa desetak pripadnika obezbeđuje crkvu, ali nije reagovala prilikom ispisivanja grafita.

Jutros je na Hramu Hrista Spasa u Prištini osvanuo grafit „Isus mrzi Srbe“.

Juče je, prvi put posle 23 godine, u nedovršenom Hramu Hrista Spasa u centru Prištine liturgiju služio episkop raško-prizrenski Teodosije.

 

Autor Andrija Igić

 

Izvor RTS, 11. jun 2021.

 

Osude iz Prištine, spomenut 17. mart

Odžavanje prve liturgije posle 23 godine u nedovršenom Hramu Hrista Spasa u Prištini na Spasovdan podiglo je buru u Prištini. Tamošnji političari okarakterisali su liturgiju u srpskoj svetinji kao provokaciju i „kršenje pravila javne bezbednosti na Kosovu“, a na hramu je osvanuo i grafit mržnje. Najavljen je i protest.

„Tokom današnjeg dana obavešteni smo o događaju Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, održanom u nedovršenoj zgradi koja je izgrađena na imanju u vlasništvu Univerziteta u Prištini, u vreme srpskog represivnog režima na Kosovu. Kosovska policija nije unapred obaveštena o ovoj aktivnosti i to predstavlja kršenje pravila javne bezbednosti na Kosovu“, poručio je kasno sinoć ministar omladine, sporta i kulture privremenih prištinskih institucija Hajrula Čeku.

Podsećajući na to da je crkva, to jest, kako je Čeku opisao „imovina na kojoj je uspostavljena nedovršena struktura“, trenutno u postupku spora sa prištinskim univerzitetom „Hasan Priština“, kao stranom koja tuži, i bez spominjanja kontratužbe SPC, Čeku je naveo dalje:

„Iz tog razloga, nijedna stranka koja je deo sudskog postupka ne usuđuje se da vrši pritisak na sudove. Pozivamo da se takve situacije ne ponavljaju i da se zainteresovane strane u ovom sudskom predmetu uzdrže od direktnog ili nasilnog pritiska na pravosudne institucije“.

U objavi na Fejsbuku, ovaj ministar, poznat srpskoj javnosti pre svega po pismima „Evropi Nostri“ u Unesku, a protiv označavanja Visokih Dečana kao ugroženog kulturnog dobra, i to srpskog, u najnovijoj objavi na Fejsbuku naveo je:

„Sloboda verskih aktivnosti zagarantovana je Ustavom i zakonima Kosova i zaštićena je svim institucionalnim mehanizmima. Međutim, verske aktivnosti ne mogu se koristiti u političke svrhe, niti kršiti red, zakon i pravdu. Za mir koji danas uživamo, platili smo visoku cenu, tako da kosovske institucije neće tolerisati radnje koje utiču na javnu bezbednost, intervenišu u nezavisnosti sudstva i promovišu sukobe koji ugrožavaju suživot među zajednicama“.

Bivši bliski savetnik kosovskog premijera Aljbina Kurtija Škeljzen Gaši, sada naglašava da takozvano Kosovo ne sme da upadne u zamku ponavljanja 17. marta ukoliko bi reagovalo na „provokaciju“ SPC.

„Još jednom: Kosovo ne bi trebalo da naseda na provokaciju Srpske pravoslavne crkve, koja ima za cilj da nas podstakne da reagujemo kao u martu 2004. godine, tako da, pošto je steklo status zaštićenog područja za pravoslavne crkve i manastire, sada dobija status eksteritorija“.

Studenti iz Prištine, su, kako su preneli prištinski mediji, najavili protest u 11 sati zbog događaja u crkvi.

„Pozivamo vas da učestvujete u posmatranju aktivnosti Studenskog parlamenta Univerziteta u Prištini Hasan Priština, koja će se održati kao reakcija protiv religiozne aktivnosti/obreda koja je održana u ilegalnom objektu u okviru prostorija univerziteta. Događaj će se održati 11. juna u 11 sati ispred objekta Srpske pravoslavne crkve“, navedeno je u proglasu, preneo je Zeri.

Kako prenosi portal KoSSev, oglasilo se još nekoliko političara i organizacija iz Prištine.

Daut Haradinaj, koji će se kandidovati za prištinskog gradonačelnika ispred AAK, nazvao je ovaj događaj „uvredom za građane Kosova“ i provokacijom, pozivajući vladu i opštinu da odmah reaguju.

I „Savet za zaštitu ljudskih prava na Kosovu“ upotrebio je iste reči – „uvreda“ i „provokacija“ za studente. To što se služba organizuje u nedovršenoj zgradi sa neregulisanim pravnim statusom, nazivaju „manipulacijom“. Ista organizacija poznata je po nedavnom oštrom napadu na igumana Visokih Dečana.

Predsednik Demokratske partije Kosova Enver Hodžaj u svojoj reakciji ocenjuje da je „danas karakter države Kosovo ugrožen i da su prema njemu otvorene nove teme u dijalogu sa Srbijom koje će biti potvrđene na sastanku u Briselu 15. juna“.

„Ova liturgija je bar religiozna. Sve ostalo u vezi s tim je političko, usmereno samo na iskrivljenje istorije, istine i opravdanja genocidnog režima, poput Miloševićevog. Ruševine podignute i nedovršene u vreme okupacije trebalo je tretirati kao takve – projekat šovinističkog otuđenja protiv Albanaca koji je zaustavljen i nikada nije završen“, poručio je Hodžaj takođe preko Fejsbuka.

Šef poslaničke grupe Demokratske partije Kosova Abeljard Tahiri je na Fejsbuku napisao da je “Kurtijeva vlada pronašla ključ crkve koja je ilegalno sagrađena i koja simbolizuje teror Slobodana Miloševića”.

“Pre nego što treba da sedne za pregovarački sto sa Vučićem, premijer se pobrinuo da mu da ‘poklon’ kako bi mu popravio raspoloženje, a sutra će na sednici sa nama sigurno pričati o principima i sličnim stvarima”, napisao je Tahiri.

Civilni aktivista i studentski lider Ron Đinovci je poručio da ukoliko je kosovska vlada znala i dozvolila da se održi liturgija „sada mora da pripremi dugačko objašnjenje“.

„Mada ne znam kakvu vrstu objašnjenja mogu da daju“, naglasio je.

Hram Hrista Spasa predmet je osporavanja javnosti i vlasti privremenih institucija u Prištini, odnosno sporenja sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Pre skoro četiri godine Univerzitet u Prištini, u čijoj se neposrednoj blizini nalazi gradski hram, tužio je SPC zbog navodne uzurpacije više od četiri hektara zemljišta univerziteta.

Kako je zemlja zvanično u vlasništvu pravoslavne crkve „Sveti Nikola“, Eparhija je potom na tužbu Univerziteta u Prištini odgovorila kontratužbom, te je 2017. univerzitet izgubio prvu parnicu, dok je ročište u martu ove godine pred Osnovnim sudom u Prištini, kako su pisali kosovski mediji, odloženo.

Hram Hrista Spasa čija je gradnja započeta 1990. godine i prekinuta 1998. godine zbog izbijanja sukoba, više je puta bio izložen napadima, u jednom trenutku je korišćen i kao javni toalet. Takođe, korišćen je i za muzički spot, a 2015. godine zidovi hrama su poslužili i kao „bedemi za alpinizam“.

I dok Albanci smatraju da je podignut na zemljištu univerziteta, Crkva je više puta isticala da će svaki nasrtaj na Hram tretirati kao otvoren napad na SPC.

 

Izvor Sputnjik, 11. jun 2021.

 

Protest studenata ispred Hrama Hrista Spasa

Studenti prištinskog univerziteta „Hasan Priština“ održali su protest povodom jučerašnjeg služenja liturgije u crkvi Hrista Spasa i na ulaznim vratima crkve ostavili fotografije i poruke u kojim se, između ostalog, navodi da je „građevina greha“, „objekat koji su sazidali kriminalci“ i da je simbol počinalaca genocida“.

Kosovski mediji navode da je protestu prisustvovalo oko četrdesetak studenata koji su na ulaznim vratima hrama Hrista Spasa postavili fotografije i poruke.

U porukama koje su ostavljene na crkvi se navodi da je to „objekat greha“,“objekat koji su sazidali kriminalci“, simbol počinalaca genocida“, a na postavljenim fotografijama se mogu videti i Arkan i Slobodan Milošević, a u nekim porukama se poziva i na prestanak mržnje.

Studenti su protestovali zbog služenja liturgije u crkvi Hrista Spasa u centru Prištine.

 

Izvor Sputnjik, 11. jun 2021.

 

Saopštenje Eparhije raško-prizrenske

Povodom provokativnih izjava političkih predstavnika kosovskih Albanaca i otvorenih pretnji u štampi u vezi sa jučerašnjom liturgijom u Hramu Hrista Spasa u Prištini, koje neskriveno podstiču etničku i versku netrpeljivost, Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve oglasila se saopštenjem.

Kako je saopšteno, Eparhija raško-prizrenska je prinuđena da još jednom naglasi da je proslavljanje verskih praznika u objektima koji su vlasništvo Srpske pravoslavne crkve pitanje fundamentalnih verskih prava koja su zakonski regulisana i mora da budu poštovana bez ikakvog uslovljavanja.

„Jučerašnja proslava praznika Vaznesenja Hristovog u Hramu Hrista Spasa u centru Prištine, koji je u vlasništvu SPC stoga ne može i ne sme da se tretira kao političko pitanje, kao što se tako ne mogu posmatrati ni obredi koje vrše predstavnici drugih verskih zajednica u svojim verskim objektima. Hram Hrista Spasa je upisan u katastar, nalazi se na zemljištu koje se po katastarskim podacima vodi na SPC (o čemu svedoče validni katastarski izvodi), a ne Univerziteta u Prištini, koji godinama uporno i bez ikakve pravne osnove pokušava da ukloni ovaj Hram koji odgovorne na Univerzitetu valjda podseća na 40.000 Srba u Prištini koji su proterani nakon završetka oružanog sukoba 1999. god i čija je imovina u više slučajeva i dalje bespravno uzurpirana. Ne postoji bilo koji pravno validan akt koji negira imovinska prava SPC nad ovom crkvom, niti ovaj objekat smatra nelegalnim i stoga Crkva nije dužna po zakonu da traži bilo kakvu dozvolu za vršenje verskih obreda na svojoj imovini. Služenje verskih objekata u još nezavršenim hramovima sasvim je uobičajeno u praksi naše Crkve jer hram na osveštanim temeljima predstavlja sveto mesto“, naglašava Eparhija..

U saopštenju Eparhija ističe da nametati Crkvi obavezu da traži bilo kakvu dozvolu za vršenje verskih obreda unutar svojih hramova ne predstavlja samo kršenje civilizacijskih normi u poretku uspostavljenom nakon Drugog svetskog rata, već i pravnih propisa koje su donele upravo vlasti u Prištini i koji su i dalje važeći.

„Stoga, oni koji bi da se javno pozivaju na propise kako bi njima pokušali da prikriju otvorenu mržnju i diskriminaciju prema jednoj verskoj zajednici, te iste propise prvo treba da pročitaju“, navedeno je.

Eparhija navodi da sve češći i intenzivniji pokušaji negiranja verskih i imovinskih prava, identiteta i ustavom zagarantovanog imena Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji od strane kosovskih institucija tužan su pokazatelj ozbiljnog pogoršanja opšteg stanja verskih sloboda na ovom prostoru, što nimalo ne doprinosi pomirenju i zajedničkom životu, već dodatno podstiče versku i etničku mržnju koja ugrožava bezbednost pravoslavnog srpskog stanovništva i našeg duhovnog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.

„Episkop Teodosije nije održao politički skup, već je odslužio svetu liturgiju na kojoj je pozvao na mir i toleranciju u našem još nezavršenom hramu koji je godinama na meti albanskih ekstremista koji su ga nekažnjeno palili, skrnavili, napadali, pretvarali u javni toalet i deponiju smeća, što je na sramotu posebno grada Prištine i univerziteta, čiji zvaničnici redovno traže uklanjanje ovog hrama, dok se političari takmiče u jeziku mržnje i uvredama na račun SPC. Naša Crkva stoji čvrsto na temelju da sve crkve i verske zajednice moraju da imaju zagarantovano pravo da nesmetano vrše svoje verske obrede u objektima koji su u njihovom vlasništvu i spremna je, ukoliko je to potrebno, da svoja prava odlučno brani i na lokalnim sudovima, ali i pred međunarodnim organizacijama za verska prava i slobode, pošto poseduje svu validnu pravnu dokumentaciju“, piše u saopštenju Eparhije.

Iz Eparhije navode da je poseban skandal ispisivanje parole mržnje na Hramu i očekuju da će počinioci ove otvorene pretnje biti privedeni licu pravde.

„Nije normalna situacija u kojoj, umesto da se neko zapita kakvo je to društvo u kome se u 2021. godini jednoj verskoj zajednici preti zbog održanog verskog obreda unutar sopstvenog verskog objekta, i na tom verskom objektu se iscrtavaju grafiti mržnje i pretnji protiv te verske zajednice samo zbog toga što je vršiila verski obred unutar sopstvenog verskog objekta, pojedinci još najavljuju i proteste protiv održanja verskog obreda unutar verskog objekta, još i zloupotrebljavajući studente u svojoj neshvatljivoj kampanji raspirivanja mržnje“, zaključuje se u saopštenju Eparhije.

 

Naslovna fotografija: eparhija-prizren.com

 

Izvor Sputnjik, 11. jun 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u