Narod protiv elite ili o suštini američke ideje

Zašto SAD promovišu demokratiju pozivajući se na moralne principe dok američki narod, nezavisno od političkog opredeljenja, ne podržava takvu politiku?

„Sklonite ovaj puding, nema temu“, glasi komentar koji se pripisuje Vinstonu Čerčilu, nakon što mu je razočaravajući dezert serviran.

Razni autori koristili su ovu Čerčilovu opasku kako bi opisali spoljnu politiku kojoj nedostaje koherentnost ili utemeljujuća svrha. Najveći deo naših života, ovo nije važilo za Sjedinjene Države. Cilj naše spoljne politike bio je razumljiv i definisan.

Od 1949. do 1989. bilo je to hladnoratovsko obuzdavanje sovjetske imperije, odnosno SSSR-a. Ronald Regan je verovao u suzbijanje komunizma; jednom pomoćniku je rekao da bi njegova politika mogla da se svede na: „Da mi pobedimo, a da oni izgube“.

Kada se Hladni rat završio, Džordž Buš stariji rekao je da će Amerika povesti čovečanstvo u izgradnju „Novog svetskog poretka“. Džordž Buš mlađi bio je rešen da uskrati zemljama „osovine zla“ – Severnoj Koreji, Iranu i Iraku Sadama Huseina – pristup „najužasnijim oružjima na svetu“, uz ultimativni cilj „uništenja tiranije u našem svetu“.

Prema današnjim Bajdenovim demokratama, cilj Amerike je očuvanje „međunarodnog poretka utemeljenog u pravilima“, što je manje inspirativno nego „Sećajmo se Alama“ ili „Sećajmo se Perl Harbora“.

Koji to ciljevi zapravo inspirišu Amerikance?

Glavni ciljevi

Martovska anketa 2.000 registrovanih birača, koju je izveo Centar za američki progres (CAP), otkriva da većina republikanaca i dalje deli spoljnopolitičke prioritete Donalda Trampa. Upitani da identifikuju prva tri spoljnopolitička prioriteta sa liste od njih desetak, dve trećine republikanaca, tačnije 65 odsto njih, navelo je kao primarnu brigu „smanjenje ilegalne imigracije“. A 57 odsto njih je „zaštitu radnih mesta američkih radnika“ stavilo odmah iza. Partijski neopredeljeni birači su se složili da bi ove dve stvari trebalo da budu glavni ciljevi američke spoljne politike.

Šta nam to govori?

Ekonomski nacionalizam je živ i zdrav u „Velikoj staroj partiji“ (eng. „Grand Old Party“, odnosi se na Republikansku stranku), a zaštita granica ostaje glavna tema za američki desni centar. Na trećem mestu, sa 31 odsto podrške među republikancima, jeste „suprotstavljanje ekonomskoj i vojnoj agresiji Kine“.

Svega devet odsto republikanaca je navelo „borbu protiv globalnog siromaštva i promociju ljudskih prava“ kao glavni spoljnopolitički prioritet. Poslednja na listi prioriteta među republikancima, sa svega sedam odsto, bila je „promocija demokratskih prava i sloboda u inostranstvu“.

Supporters of President Donald Trump listen to him speak during a campaign rally at Richard B. Russell Airport, Sunday, Nov. 1, 2020, in Rome, Ga. (AP Photo/Evan Vucci)
Pristalice američkog predsednika Donalda Trampa tokom jednog predizbornog skupa, Roum (Džordžija), 01. novembar 2020. (Foto: AP Photo/Evan Vucci)

Štaviše, ovo je bila najmanje popularna spoljnopolitička opcija za sve birače.

Zaključak:

Prioriteti Bušovih mandata i neokona – demokratski pohodi, slobodna trgovina, Novi svetski poredak, otvorene granice – nisu uspeli da ponovo osvoje birače izgubljene u Trampovim godinama. I dok „borba protiv klimatskih promena“ čami na dnu republikanskih interesovanja sa desetak odsto podrške, ona je prioritet broj jedan za demokrate; 44 odsto njih stavlja je na prvo mesto.

Što se tiče „okončanja američkog angažmana u ratovima na Bliskom istoku“, taj cilj je na petom mestu za sve birače. Demokrate, republikanci i neopredeljeni birači zajednički podržavaju taj cilj. Od prethodne CAP-ove ankete iz 2019, najveća promena je smanjeno interesovanje za „terorističke pretnje“ Al kaide i ISIS-a. Manje nego jedan od svaka četiri birača sada tretira ovo kao glavni prioritet. Kako Metju Peti piše u analizi CAP-ovog istraživanja, danas Amerikanci „daju prednost povlačenju iz bliskoistočnih ratova u odnosu na suprotstavljanje bliskoistočnim protivnicima“.

Stoga deluje da ova anketa pruža podršku Trampovom i Bajdenovom povlačenju iz Avganistana, kao i Bajdenovoj nameri da se ponovo angažuje oko Irana u cilju obnove nuklearnog sporazuma iz 2015. godine. Visoko rangirano među demokratama i neopredeljenima, a nešto manje među republikancima, jeste i „popravljanje odnosa sa saveznicima“.

Demokratska konfuzija

Šta nam ovo istraživanje govori?

Ilegalna imigracija i ekonomski nacionalizam su ono što daje energiju republikanskim masama, dok klimatske promene nemaju tu moć. Ni u jednoj ni u drugoj stranci nema entuzijazma za nove ratove u ime demokratije. A izgleda da ni u jednoj stranci nema entuzijazma za sukob sa Iranom, Severnom Korejom, Rusijom ili Kinom. Svega 14 odsto demokrata želi da se bavi „vojnom i ekonomskom agresijom“ Kine, dok je kod republikanaca taj procenat viši i iznosi 31 odsto.

No, ukupni utisak je onaj o demokratskoj konfuziji.

Mi, Amerikanci nemamo pojma kako bi trebalo da izgleda naša spoljna politika. Nameću se asocijacije na reči Voltera Lipmana o američkoj spoljnoj politici pred Drugi svetski rat:

„Kad je nacija podeljena povodom spoljne politike, ona tada zapravo nije u stanju da pronađe saglasnost o tome šta su njeni istinski interesi. Nesposobna je da se adekvatno pripremi za rat, ili da uspešno zaštiti mir. Stoga njen kurs u spoljnim odnosima zavisi, kako bi to Hamilton rekao, ne od promišljanja i odabira, nego od slučaja i sile“.

Da li bi trebalo energično promovisati demokratiju širom sveta jer je to ispravno i moralno, iako američko društvo očigledno smatra da to nije suština „američke ideje“?

Da li bi trebalo intervenisati kako bismo pomogli Ukrajini da vrati Krim?

Kip slobode u Njujorku (Foto: Jeff Burak on Unsplash)

Da li bi se trebalo boriti da sprečimo Kinu u nameri da konsoliduje stene, grebene i ostrvca u Istočnom i Južnom kineskom moru?

Da li je očuvanje nezavisnosti Tajvana, koji smo prihvatili kao deo Kine pre pola veka, vredno rata sa nuklearnom silom?

Kakvu bi ulogu američko javno mnjenje trebalo da ima u oblikovanju američke spoljne politike?

 

Naslovna fotografija: Reuters/Leah Millis

 

Izvor buchanan.org

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u