Putin i Bajden – samit s pozicija sile

Putin je uoči samita sa Bajdenom upozorio Vašington da pravi iste greške kao nekada Sovjetski Savez, ocenivši da „nakupljaju probleme s kojima kasnije neće moći da izađu na kraj“

Rusija postoji, bila je i biće, to je činjenica s kojom će Amerikanci morati da žive i nauče da poštuju ruske interese – poručio je predsednik RF Vladimir Putin s prošlonedeljnog Peterburškog ekonomskog foruma (PMEF). Ova poruka je utoliko aktuelnija jer je Putin istovremeno objavio i da je prva nit „Severnog toka 2“ završena i da se može početi s punjenjem gasa.

Tokom susreta s glavnim urednicima svetskih medija, šef Kremlja je naglasio da je normalizacija odnosa Moskve i Vašingtona moguća samo uz ispunjenje ovog uslova – poštovanja Rusije i njenih legitimnih interesa. To je, ujedno, bila i njegova glavna poruka američkom kolegi Džozefu Bajdenu, uoči njihovog prvog samita, zakazanog za 16. jun u Ženevi. Od toga će i zavisiti uspeh razgovora dvojice lidera koji imaju mnogo toga jedan drugom da kažu, nakon deset godina od njihovog poslednjeg susreta, u Moskvi, još u vreme dok je Putin bio premijer Rusije, a Bajden potpredsednik SAD.

SAD na putu SSSR

Sada ruski predsednik podvlači da je aktuelno stanje rusko-američkih odnosa uslovljeno pozicijom Vašingtona, koji uvodi sankcije protiv Moskve „o svakom povodu i bez povoda uopšte“. Istovremeno, izrazio je nadu da će sastanak s Bajdenom biti konstruktivan jer postoje zajednički interesi. Da li će zaista tako i biti otvoreno je pitanje, imajući u vidu da je američki predsednik odgovorio posredno i Putinu, putem svog autorskog teksta u Vašington postu, poručujući da „SAD moraju da vode svet s pozicije sile (snage)“ zbog pretnji kakve su kovid, klimatske promene i – Rusija i Kina. Zašto baš SAD „moraju“ da predvode svet svojom silom, kada ih je „svet“ ovlastio za tako nešto i nije li već svima pomalo dosta te sile, to su verovatno pitanja koja će mu u Ženevi postaviti i Vladimir Putin.

Jer druga Putinova poruka Bajdenu tiče se američke sadašnjosti i budućnosti, gde je upozorio Vašington da pravi iste greške kao nekada Sovjetski Savez, ocenivši da „nakupljaju probleme s kojima kasnije neće moći da izađu na kraj“. „Ja ću vam reći, kao bivši građanin bivšeg Sovjetskog Saveza. U čemu je problem imperije? Njima se čini da su toliko moćne da mogu sebi da dopuste male omaške i greške: ove ćemo kupiti, ove ćemo zastrašiti, sa ovima ćemo se dogovoriti, ovima ćemo dati staklene perle, ovima ćemo pripretiti vojnim brodovima – i rešili smo probleme“, opisao je ruski lider.

Ali pri tome, podvukao je, količina problema „narasta i dolazi trenutak kada s njima više ne možeš da izađeš na kraj“. „Sjedinjene Države sigurnim hodom, čvrstim korakom idu upravo putem Sovjetskog Saveza“, poručio je šef Kremlja. Ova izjava se praktično nadovezuje na njegove reči od pre tačno godinu dana, kada je izrazio nadu da će „temeljne osnove američke demokratije pomoći Sjedinjenim Državama da izađu iz kriza koje se odvijaju u zemlji“. Ovo podsećanje je utoliko važnije ako se ima u vidu primetna nestabilnost koja se nakon toga proširila Amerikom, kao plod političkih, rasnih i socijalnih sukoba i nemira.

Ruski predsednik Vladimir Putin tokom obraćanja Federalnoj skupštini, Moskva, 21. april 2021. (Foto: kremlin.ru)
Predsednik Rusije Vladimir Putin tokom obraćanja Federalnoj skupštini, Moskva, 21. april 2021. (Foto: kremlin.ru)

Mnogi bi, pogotovo na Zapadu, bili skloni da Putinove reči ponovo pripišu njegovoj navodnoj želji da naudi Americi ili, još gore, da ih protumače kao odraz nekakve slabosti, pa čak i nekog podmuklog odgovora na pritiske i pretnje kojima je Moskva izložena iz tog istog Vašingtona i njegovih saveznika i istomišljenika. I tu bi, opet, suštinski pogrešili. Jer ne mogu se nazvati slabima političar i država koji su „progurali“ još jedan svoj magistralni gasovod u samo srce zapadne, NATO imperije, uprkos svim sankcijama, pretnjama i protivljenju „najmoćnije sile sveta“. Pokazalo se, opet, da su Putin i Rusija imuni na sva zastrašivanja i podmićivanja, a najmanje su spremni da „progutaju“ šarene perle kao što su to, manje ili više oduševljeno, činile ruske elite tokom devedesetih godina prošlog veka. Ako ništa drugo, bar zbog toga bi reči ruskog predsednika trebalo pažljivije razmotriti. Ali nije to ni izdaleka jedini razlog.

Raspad SSSR-a Vladimir Putin je svojevremeno nazvao „najvećom geopolitičkom katastrofom 20. veka“ i tokom državničke karijere trudio se da ne ponovi nijednu sovjetsku grešku, čak i kada su ga geopolitički rivali na sve moguće načine na to podsticali. On je dobro razumeo mehanizme posrnuća i pada supersile, posebno one kao što su preterana potrošnja, zanemarivanje signala koji dolaze od nepouzdanih i rastrošnih saveznika, ignorisanje unutrašnjih antagonizama… A posebno – nastupi s „pozicija sile“, iskazivanje nepoštovanja i arogancije prema „malim“ narodima širom sveta i nametanje svima njima svoje volje. Primer „Severnog toka“ najbolji je primer kako odnosi međusobnog uvažavanja i uzajamne koristi mogu ipak da prevagnu nad „superiornošću i komandovanjem“ iz jednog centra. I kako, ma koliko zavisni i podložni uticajima bili, nisu baš svi u svetu „slepi kod očiju“. I da će – takvih biti sve više. I više…

Reči iz domena egzotike

Putin je Beloj kući poručio da će „morati da nauče da poštuju interese Moskve“ ako žele normalizaciju odnosa. Ovo je stav sasvim suprotan od onog koji bi očekivao prosečan konzument zapadnih medija. Pa, zar Putin i Rusi nisu na kolenima, plaču, puze i mole Zapad da im se smiluje? „Glavno, što je neophodno učiniti, jeste da se odnosimo jedni prema drugima s poštovanjem i uzimamo u obzir interese jedni drugih. U najširem smislu te reči. Nije Rusija saterala odnose Moskve i Vašingtona u njihovo sadašnje stanje“, rekao je šef ruske države. Naizgled, sasvim normalni politički stavovi i zahtevi. Međutim, u vokabularu današnjih vladara sveta reči kao „poštovanje drugih i njihovih interesa“ spadaju u domen egzotike. Da nije reč o nuklearnim supersilama, to možda i ne bi bilo toliko opasno.

I Bajden u autorskom tekstu poručuje da SAD „ne traže sukob“ s Rusijom. „Želimo stabilne i predvidljive odnose tamo gde možemo da sarađujemo s Rusijom, na pitanjima kao što su strateška stabilnost i kontrola naoružanja“, piše američki lider. Naglašava, međutim, da u Ženevu dolazi nakon razgovora na visokom nivou sa svojim prijateljima, partnerima i saveznicima iz G7, NATO i EU, „koji svet vide kroz istu prizmu kao SAD i s kojima smo obnovili naše veze i delimo ciljeve“.

„Ostajemo jedinstveni u suprotstavljanju izazovima Rusije po evropsku bezbednost, počev od njene agresije u Ukrajini i neće biti sumnje u rešenost Sjedinjenih Država da brani naše demokratske vrednosti, koje mi ne možemo odvojiti od naših interesa“, istakao je američki lider, ali i dodao da je „nametnuo značajne posledice za ponašanje koje ugrožava američki suverenitet, uključujući mešanje u naše demokratske izbore i predsednik Putin zna da neću oklevati da odgovorim na buduće štetne aktivnosti“. Na kraju, još jednom je podvukao „posvećenost Sjedinjenih Država, Evrope i srodnih demokratija da stanu u odbranu ljudskih prava i dostojanstva“.

Uprkos tome što u njegovim rečima provejava određena doza spremnosti za saradnju s Rusijom, u celini ovaj autorski tekst teško može da potekne od nekoga ko „ne traži sukob“. Ako sagovornika, uoči važnog susreta gde očekujete ustupke, javno i direktno optužite da je agresor (a nekoliko nedelja ranije ga, takođe javno, nazovete ubicom), pa mu uz to i pripretite „značajnim posledicama“ ako nastavi da radi nešto za šta ga – bez ikakvih dokaza – unapred optužujete, onda i druga strana ima legitimna prava da, sebi i drugima, postavi određena pitanja. I ponudi svoje odgovore.

Zato je Putin jasan kada kaže da „nismo mi“ doveli odnose u ćorsokak. „Nismo prvi preduzeli nijedan korak u nečemu što nanosi štetu rusko-američkim odnosima. SAD su, sa svoje strane, učinile mnoštvo koraka koji su se krajnje negativno odrazili na bilateralne odnose. Da li smo to mi uvodili sankcije protiv SAD? SAD su uvodile i nastavljaju da protiv nas uvode sankcije o svakom povodu, i bez povoda uopšte. Samo zato što mi postojimo. Ali s time će morati da se pomire. Rusija postoji, bila je i biće, isto kao što će biti i SAD koje igraju važnu ulogu u svetu“, rekao je ruski lider i napomenuo da „ne očekuje velike prodore“ na samitu s Bajdenom.

Zastave Rusije i Sjedinjenih Američkih Država (Foto: Anton Novoderzhkin/TASS)
Zastave Rusije i Sjedinjenih Američkih Država (Foto: Anton Novoderzhkin/TASS)

Obojica predsednika slažu se da velikih pomaka neće biti, ali je ipak značajno da se lideri SAD i Rusije ponovo sretnu, tri godine nakon samita Putina i Donalda Trampa, 16. jula u Helsinkiju. Susret, održan u finskom predsedničkom dvorcu (nekadašnjoj rezidenciji ruskih imperatora), nije doneo nijedan potpisani dokument, a i tada je tema bila rusko mešanje u američke izbore. Skromnim dometima sastanka doprinela je činjenica da su američke službe, dan uoči susreta Trampa i Putina, uhapsile u Vašingtonu Ruskinju Mariju Butinu pod optužbom da je „neregistrovani inostrani agent“, nakon čega je dobila 18 meseci zatvora. To je bila direktna poruka ruskom predsedniku, čija starija ćerka nosi ime i prezime koje se u samo jednom slovu razlikuje od Marije Butine – da ne računa na „prodor“ s Trampom. I pokazalo se da je tačno.

Ni sada, dok Bajden najavljuje nastup s „pozicije sile“, Putin ne može da računa na velike domete samita, iako bi to bilo važno za ceo svet. Jer opasno za sve bi bilo da od sada i on počne da nastupa s pozicija sile. A već bi i mogao, polako…

 

Naslovna fotografija: Valery Sharifulin/TASS

 

Izvor Pečat

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u