D. Drobnjicki: Uskoro bi mogli nestati LGBT pokret i „Životi crnaca su važni“

Gejevi, lezbejke i ostali sa netradicionalnim odnosom prema intimnoj sferi verovatno će uvek postojati, ali će se njihova „zajednica“ brzo raspasti čim prestane da bude potrebna globalnom „načelstvu“

U Sjedinjenim Državama decenijama rade na formiranju „zajednice crnih Amerikanaca“. To je krenulo poslednjih godina života Martina Lutera Kinga, istaknutog borca protiv zakona o segregaciji. U početku je bilo logično.

Afroamerikance (tada taj termin još nije bio u upotrebi), uglavnom potomke robova, ujedinila je zajednička nesreća. Dakle, za diskriminisanu grupu – već tada prilično šaroliku i interno kontradiktornu – ujedinjavanje radi zajedničke borbe postalo je hitna potreba. Ali, usrećivanje crnih građana SAD uopšte nije bilo cilj Demokratske stranke koja je i nakon ukidanja rasističkih zakona nastavila da čini sve da „afroamerička zajednica“ ostane na okupu i od nje napravi mašinu za „korektno“ glasanje i „uličnu demokratiju“.

Ovoj zajednici pripisane su zajedničke osobine i interesi, nametnuti su joj ideologija, čak i kulturni stereotipi, koji ni najmanje nisu doprineli poboljšanju kvaliteta života „zajednice“, već su omogućili da se ona koristi u političke svrhe. Stvorena je posebna klasa od 12-13 odsto stanovništva SAD. U skladu sa receptima kulturnog marksizma, a čitav svet je poverovao u njenu autentičnost.

U međuvremenu, od 1990-ih, kada su rešeni glavni problemi sa pravima crnaca u Sjedinjenim Državama i drugim zapadnim zemljama, afroamerička zajednica izgledala je, blago rečeno, čudno. Sada izgleda još smešnije, budući da je na vrhuncu svog političkog uticaja. Polovina njenih pripadnika više nisu potomci robova. Pripadaju različitim religijama i različitim etničkim grupama. Mnogi od njih – na primer, potpredsednica SAD Kamala Haris – nisu striktno Afroamerikanci i njihovo pripadanje crnima prilično je problematično. Etnički su ponekad dalje jedni od drugih mego što su zavađene etničke grupe Bliskog istoka, Evrope i Azije.

Urođenici Afrike i njihovi potomci u prvoj ili drugoj generaciji, koji čine primetan deo „zajednice“, često pripadaju plemenima koja nastavljaju da se kolju u svojoj istorijskoj domovini, ne štedeći jedni drugima ni žene ni decu. Njihovi krvavi obračuni se prenose i na ulice gradova Zapada, pa somalijske bande ratuju sa kenijskim, recimo. Sve se komplikuje time što su u SAD – da bi ojačali „zajednicu“ – počeli da govore prvo o „crnim i braon ljudima“ (black and brown), zatim i generalno o „obojenima“ (people of color). Toj ratobornoj klasi još su pokušali da pripoje doseljenike iz Indije, Pakistana, sa Bliskog istoka, čak i iz Latinske Amerike.

Njena politička elita deluje uverljivo i veselo poput reklamnog plakata. Takozvanu „brigadu“, grupu ultralevih kongresmena, čine Palestinka, somalijska izbeglica, Afroamerikanka iz Čikaga i devojka iz Njujorka iz bogate portorikanske porodice. Da pripadaju „običnim ljudima“, imale bi direktno suprotne interese, drugačiji životni standard i socijalni status. Najverovatnije bi bile neprijatelji.

Izborno ponašanje Afroamerikanaca i onih koji su im se „pridružili“ postalo je toliko uobičajeno među političarima da je Džo Bajden, tokom predizborne kampanje 2020. godine, jednom od popularnih crnih radio voditelja rekao da „nije prokleti crnac“ onaj ko nije siguran za koga će glasati.

Crnim Amerikancima nisu usađivali samo političke preferencije, već i veštački stvorene kulturne tradicije. Na primer, poseban način svakodnevnog razgovora zasnovan na slengu čikaških bluz klubova, kao i rep – potpuno novu muziku koju su Afroamerikancima konstruisali belci.

Sva ova dugo građena i negovana struktura danas je spremna da se uruši.

Skandali povezani sa korupcijom šefova pokreta Crni životi su važni, širenje konzervativnih crnačkih pokreta poput Blexit (Black exit – istupanje crnaca iz biračkog tela Demokratske stranke), kao i izjava bivšeg popularnog lidera BLM Rašada Tarnera o društvenoj destruktivnosti pokreta – sve su to znaci skorog kolapsa prvo vrhuške pokreta, potom i njegovog aktivističkog jezgra, a na kraju – priznanje da je ceo pokret izgubio značaj…

Za Afroamerikance je dobro to što će svi u SAD sa vremenom postati „slepi za boju kože“ (color blind). Dogodiće se ono o čemu je sanjao Martin Luter King. Ima Amerika, međutim, još jednu veštački stvorenu „zajednicu“ koja će se raspasti. Svi, naravno, znaju za LGBT, a šta zajedničko imaju nesrećni tinejdžeri sa gendernom disforijom i čilageri-boemi koji su ludi za dečacima?

Skraćenici LGBT u međuvremenu je dodato još nekoliko slova, a to čini dodatno složenom ionako zamršenu strukturu „zajednice“ koja, uprkos svemu, kolektivno glasa za Demokratsku stranku i za levoliberalne partije u Evropi, a u Rusiji – uvek protiv vlasti.

Gejevi, lezbejke i ostala lica sa netradicionalnim odnosom prema intimnoj sferi verovatno će uvek postojati, ali će se njihova „zajednica“ brzo raspasti čim prestane da bude potrebna globalnom „načelstvu“.

 

Autor Dmitrij Drobnjicki

 

Naslovna fotografija: Nate Isaac on Unsplash 

 

Izvor Fakti, 14. jun 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u