B. Mitrinović: Iskra poverenja između SAD i Rusije

Iako je Bajden iz Ženeve poneo pisanu spremnost Rusije koja znači njenu predvidljivost u sferi bezbednosti, američki mediji uglavnom nisu zadovoljni rezultatima

Ilustrativnu ocenu samita u Ženevi dao je sam ruski predsednik citirajući reči Tolstojevog junaka: „U životu nema sreće, postoje samo njeni odblesci – cenite ih i živite od njih”. Vladimir Putin, koji voli da citira misli ruskih klasika (što stranim medijima stvara glavobolju u prevodu), na konferenciji za novinare ovako je ocenio perspektivu odnosa Rusije i SAD posle razgovora s Džozefom Bajdenom, zaključivši da je munja zasvetlela, iako „u ovoj situaciji ne može postojati vrsta porodičnog poverenja”.

S obzirom na to da su diplomate obeju strana pre razgovora bile veoma uzdržane u prognozi očekivanja, a pogotovo ne zaključenja bilo kakvog pisanog dokumenta, zajednička izjava o strateškoj stabilnosti je bila iznenađenje. Rusija i SAD njome su se obavezale da će uskoro pokrenuti sveobuhvatan dijalog o ovom pitanju. Iznenađenje je bilo tim veće jer je Bajdenov prethodnik Donald Tramp odbio da izda sličnu zajedničku izjavu. Ona bi mogla da znači početak rada na velikom sporazumu o kontroli naoružanja posle produženja ugovora START 3, čije je produženje do sada bilo jedini pozitivan događaj u odnosima dveju sila.

I američki predsednik je na svojoj konferenciji za medije naglasio da SAD i Rusija sada imaju jasnu osnovu za zajednički rad i da će u narednih šest meseci do godinu dana pokazati da li su uspeli da pokrenu strateški dijalog. Uz odluku o vraćanju ambasadora u Vašington i Moskvu i razgovoru o sajber napadima dalje od međusobnih optužbi, ovo je najvažnije dostignuće koje može dve sile izvesti na put normalizacije odnosa. Iako niko ne veruje da je taj cilj moguće ostvariti uskoro, barem bi se moglo očekivati da sada budu smanjene međusobne optužbe.

Povratak ambasadora (Anatolij Antonov je već tri meseca u Moskvi, a Džon Salivan je pre dva meseca otputovao u Vašington), daje šansu za razgovore. Ruske diplomate su najavile da bi Antonov mogao da stigne u Vašington već do kraja meseca. U prilog smanjenju tenzija išla bi razmena po dvojice zatvorenika optuženih za špijunažu.

Dalje, suština ovog samita je ispunjena time što su dve strane uspele da razgovaraju, a da pritom ostanu na pozicijama svojih interesa. Sastanak u najužem krugu trajao je mnogo duže nego što je planirano, dok je prošireni format bio skraćen. Lideri su se usaglasili i uspešno izbegli izlazak na teren ultimatuma, ostali su protivnici, ali nije bilo (barem to nije objavljeno) zahteva za ustupke koje bi smatrali uslovom za rešenje određenih problema. Iako je bilo takvih tema, naročito za Rusiju (Ukrajina i unutrašnja pitanja), čini se da je u vezi s njima izbegnuta konfrontacija.

Prema ruskoj strani, o pitanju Ukrajine se razgovaralo, ali ne detaljno. Putin je naglasio da Rusija u tom slučaju ima samo jednu obavezu – sprovođenje Minskih sporazuma – ukoliko je Kijev spreman za to. „Koliko sam razumeo predsednika Bajdena, on se saglasio da bi ti sporazumi trebalo da budu centralno rešenje za jugoistok Ukrajine”, rekao je Putin i naglasio da uključenje Ukrajine u NATO predstavlja „jarkocrvenu liniju”.

Što se tiče sudbine Alekseja Navaljnog, Bajden je rekao da će, ako Navaljni umre u zatvoru, posledice po Rusiju biti pogubne, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov je juče naglasio da zahtev za njegovu razmenu niko u američkoj delegaciji nije ni spomenuo. U okviru tema o kojima Putin nije želeo da razgovara bila su ljudska prava u Rusiji i stavljanje nevladinih organizacija na listu stranih agenata. Videlo se to po njegovom odgovoru na novinarska pitanja, kad je spomenuo da ne želi da dozvoli sukobe kakvi su se dogodili unutar SAD.

Iako je američki predsednik sa sastanka poneo pisanu spremnost Rusije, koja znači njenu predvidljivost u sferi bezbednosti, što je bilo njegovo osnovno očekivanje, američki mediji uglavnom nisu zadovoljni rezultatima. Si-En-En je konstatovao da je Putin odneo pobedu na samitu u Ženevi i da je tome doprineo sam Bajden, između ostalog, izbegavši zajedničku konferenciju za novinare kako bi izbegao pi-ar katastrofu.

Bajdenov „greh” je u tome što je pozvao Putina na sastanak, pružio mu mogućnost da zaustavi pogoršanje odnosa, kao i da će posle susreta Vašington oklevati da uvede nove ekonomske sankcije. Tajm takođe kritikuje samit, jer je omogućio Putinu da izađe na svetsku scenu pod jednakim uslovima sa SAD. Njujork tajms je komentarisao da se Bajdenov optimizam graniči s „alarmantnom naivnošću” i postavio pitanje da li je Bajden spreman da izdrži rusku agresiju na istočno krilo NATO-a, razorne sajber napade i pogoršanje ljudskih prava u zemlji.

 

Autorka Biljana Mitrinović

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Patrick Semansky

 

Izvor Politika, 18. jun 2021. 

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u