U Tršiću usvojena Deklaracija o kanonu srpske književnosti

Deklaracija naglašava potrebu sistematičnog, organizovanog i dugotrajnog institucionalnog rada (od osnovne škole do SANU) na oblikovanju književnog i kulturnog pamćenja

Deklaracija o kanonu srpske književnosti usvojena je na Drugoj interkatedarskoj srbističkoj konferenciji, koja je završena prekjuče u Naučno-obrazovno-kulturnom centru „Vuk Karadžić” u Tršiću.

Jedinstvo brige o srpskom jeziku, književnosti i kulturi, očuvanje celine srpske književnosti (u svim epohama njenog trajanja i na celokupnom prostoru njenog stvaranja) i predstavljanje te celine na svim obrazovnim nivoima, tek su početak niza osnovnih ciljeva ove deklaracije. U ovom dokumentu, u koji je Politika imala ekskluzivan uvid, među ciljevima se ističe i povećanje broja časova i dodeljivanje natpredmetnog statusa srpskom jeziku i književnosti.

Deklaracija o kanonu srpske književnosti naglašava i potrebu sistematičnog, organizovanog i dugotrajnog institucionalnog rada (od osnovne škole do SANU) na oblikovanju književnog i kulturnog pamćenja kako bi definisanje kanona i sve njegove kasnije promene poticali iz rasprava koje su pre svega stručne, a u kojima posebno značajno mesto treba da imaju srbističke katedre.

U Tršiću su se sastali i mišljenja o jednoj od najznačajnijih i najaktuelnijih srbističkih tema sučelili predstavnici svih katedara, departmana i odseka filoloških, pedagoških i učiteljskih fakulteta, instituta i prosvetnih zavoda, vlasni da na temu − kanon srpske književnosti − iskažu stavove i nedoumice, ponude odgovore na goruća pitanja i otvore niz novih od izuzetnog značaja za dostizanje zajedničkog strateškog cilja ka kome su iskoračili. Taj strateški cilj jeste povezivanje nauke, književnosti i obrazovanja na svesrpskom kulturnom prostoru, i to smišljeno i organizovano, zarad poboljšanja nastave i obrazovanja u svim segmentima, od mlađih razreda u osmoletkama do fakulteta. Kao i uvek, struka u tome ima apsolutnu pažnju i podršku Politike, a ovoga puta izveštača iz drugih medija na najvažnijem skupu srbista u Tršiću nije ni bilo.

Deklaracija je napisana tako da najpre pokaže šta je kanon srpske književnosti, šta su principi tog kanona, šta su ciljevi, na kraju i zahtevi konferencije, kako je pojasnio prof. dr Miloš Kovačević, koji je i stilizovao tekst akta oko kog su se usaglasili učesnici stručnog skupa, nakon rasprave prožete disonantnim tonovima dobronamernih sugestija kolega.

− Kanon srpske književnosti čine književna dela bez kojih je srpska književnost kakvu poznajemo nezamisliva i o kojima svaki naraštaj nužno razmišlja i govori. Kanon, međutim, nije tek prost skup tih knjiga, nego celina njihovih interpretativno osmišljenih međuodnosa, koja se tokom vremena menja, prateći razvoj književnosti, nauke o književnosti i kulture uopšte… Suprotstavljajući se osporavanjima kanona koja, vođena željom da ga upodobe ideološko-politički poželjnoj slici današnjice, poništavaju istoriju srpske književnosti i zanemaruju dugo trajanje mišljenja o njoj, zalažemo se za stalnu otvorenost rasprava o uvek novom sagledavanju kanona – što boljem, pouzdanijem, potpunijem kada je reč o činjenicama, uz naučno preispitivanje prethodnika, a sa stanovišta koje uvažava raznorodne dimenzije savremene srpske kulture, u njihovom što saglasju, a što polemičkom odnosu… Ukratko, kao svest o najboljem u nekoj književnosti kao celini, kanon je stabilan – jer se ne može menjati proizvoljnim odlukama ili da bi se udovoljilo potrebama trenutka – i dinamičan, jer se njegov smisao postepeno preobražava kroz nova tumačenja u svakom novom naraštaju. Bez prihvatanja kanona kao smislenog, uzornog i kontinuiranog prenošenja znanja, nacionalna književnost kao osmišljena celina ne bi postojala, kao što bi se bez preispitivanja kanona okamenila i prestala da bude važna dolazećim naraštajima − pojašnjava se u novousvojenom dokumentu.

A prvi zahtev srbista učesnika konferencije koji su deklaraciju usvojili jeste da se prilikom oblikovanja predmeta, programa, lektire, i svih aktivnosti u obrazovnom procesu u vezi sa srpskim jezikom i književnošću, odluke donose u skladu sa opisanim poimanjem kanona. Bez dileme, na primer, prihvaćena je sugestija prof. dr Zone Mrkalj, da kad se deklaracijom traži da „u srednjoškolskim, naročito gimnazijskim programima treba predstaviti celinu kanona pomoću dobro osmišljenog i usaglašenog izbora kanonskih dela i njihovih tumačenja”, ne bude nedoumica te da umesto „njihovih” precizno stoji „naučno zasnovanih” tumačenja. Ozbiljniju polemiku iznedrila su uviđanja prof. dr Dragana Boškovića, po čijem je mišljenju, između ostalog, u ovom delu ključno pitanje ko pravi taj „dobro osmišljen i usaglašen izbor”. I zašto se kaže „suprotstavljajući se osporavanjima kanona”, kad je prethodno rečeno da kanon tek gradimo, sagrađen nije.

− Ova deklaracija je orijentir nama svima kad učestvujemo u pravljenju programa, u komisijama, raznim telima koje formiraju nadležne institucije da se nje držimo, kao sistema vrednosti načela srpske književnosti, da se ne dogodi da se srpska književnost svodi na srbijansku. Ne možemo nikoga naterati, niti će iko da radi taj spisak dela − razjasnio je prof. dr Aleksandar Jovanović.

Ne osporavajući da prvobitni tekst ponegde može biti poboljšan, a kao glavni urednik zbornika svih izlaganja učesnika ovog skupa koji će uslediti, prof. dr Boško Suvajdžić razjasnio je da bi valjalo da univerzitetski centri, pre svega katedre, preuzmu odgovornost za ono što jeste u programima, na osnovu ove deklaracije.

− Svi mi ćemo imati odgovornost, neće to biti neke komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) koje će ići mimo nas. Nisu ni ranije išle. Koliko ćemo mi to moći, zavisi od toga koliko smo jedinstveni. A nikada nismo bili jedinstveniji − ukazao je Suvajdžić.

U istom pravcu, uzevši reč, suštinu je gađao i prof. dr Aleksandar Jerkov.

− Da se ne dogodi da nateraju ZUOV da mora da napravi novu verziju programa u roku od tri meseca, deklaracija je instrument koji nam dozvoljava da napravimo jedan most, da tvrdimo da smo se dok je ona pripremana ponešto dogovorili, uključujući i institucije države. Da dođemo do tačke gde se više nikada neće desiti da u pukoj volji ministarske ruke koja propisuje i potpisuje ispravku deo programa, našeg habitusa, opstaje ili ne opstaje u našoj književnosti. Da pokušamo da iz ove deklaracije u narednih godinu-dve izvedemo stvar koja će biti nedvosmisleno jasna. Ne proskriptivni spisak imena koji niko ne sme da dira dok smo živi, nego vrstu mehanizma kako da se podmiruju ti klasteri dela i da vidimo kako će to na terenu ljudi moći da uvedu u realan program − poentirao je Jerkov, takođe naglašavajući da je potrebno obezbediti viši stepen koordinacije među srbističkim katedrama.

A poslednji u nizu, ne i manje važan, zahtev novousvojene deklaracije jeste da se na srbističkim katedrama koje obrazuju osnovnoškolske i srednjoškolske nastavnike srpskog jezika i književnosti očuva razvijena i diferencirana struktura stručnih predmeta kada je reč o srpskom jeziku i srpskoj književnosti.

Ukus srpskog čitaoca

Kao trajni određujući činioci kanona srpske književnosti, deklaracijom se ističu književnoumetnička dela u kojima jezici srpske kulture (srpski narodni, srpskoslovenski, ruskoslovenski, slavenosrpski, vukovski) dostižu svoj simbolički i izražajni vrhunac. Zatim je tu celokupni korpus srpske književnosti: narodna, stara (uključujući i dubrovačku) i nova književnost, povezane međusobnom uslovljenošću najvrednijih dela, kao i stvaralaštvo na celokupnom srpskom kulturnom prostoru zahvaljujući kome su nasta(ja)la književna dela šireći okvire srpskog samorazumevanja, usložnjavajući i profinjujući ukus srpskog čitaoca.

 

Autor Milenija Simić-Miladinović

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/Dejan Belojica

 

Izvor Politika, 22. jun 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u