Hoće li Katolička crkva ekskomunicirati Bajdena?

Zbog zalaganja za pravo žena na pobačaj, drugog katoličkog predsednika SAD posle Džona Kenedija crkva bi mogla da „ekskomunicira”.

Posle sedmodnevnog ubeđivanja Evropljana da ponovo prihvate američko vođstvo u sve nestabilnijem svetu, Džozefa Bajdena je kod kuće dočekao neočekivani problem. Ne onaj koji se može rešiti autoritetom predsedničke funkcije, već lični, koji se tiče spasenja njegove duše.

Zbog zalaganja za pravo žena na pobačaj, drugog katoličkog predsednika SAD posle Džona Kenedija crkva bi mogla da „ekskomunicira”.

Uprkos signalima iz Vatikana da ne politizuju versko učenje, Konferencija američkih katoličkih biskupa je ogromnom većinom glasova, 168 za i 55 protiv, usvojila odluku koja trasira put da se političarima koji podržavaju pravo žena na abortus zabrani pričešće u crkvi. Iako se u aktu ne navodi nijedno konkretno ime, sve oči su uprte u aktuelnog stanara na najpoznatijoj adresi u Vašingtonu – Avenija Pensilvanija 1600.

Bajden, verujući katolik, koji se ne odvaja od brojanice svog pokojnog sina i svake nedelje prisustvuje misi, u prvoj reakciji na ishod glasanja američkih biskupa poručio je da ipak ne očekuje da će se to dogoditi – da bude odlučen od primanja svete tajne.

Još dok je bio potpredsednik u mandatu Baraka Obame Bajden je rekao da lično veruje da život započinje začećem, ali da shvata kako mnogi ne dele njegovo mišljenje: „Nisam spreman da stav u vezi s ovim pitanjem koji se temelji na mojoj veri namećem drugim ljudima”, rekao je Bajden 2015.

Katoličkoj crkvi u SAD nije se dopalo što je američki predsednik čim je ušao u Belu kuću požurio da potpiše dekret kojim se poništava zabrana finansiranja međunarodnih neprofitnih organizacija koje podržavaju i pružaju savete za abortus. Inače, Bajdenu je već bilo uskraćeno pričešćivanje, i to 2008. u crkvama u Pensilvaniji i godinu dana kasnije u Južnoj Karolini.

Vatikan je prošle nedelje upozorio biskupe da ne uskraćuju pričešće političarima, uključujući Bajdena, zbog njihovog stava o pobačaju. Papa Franja je ranije već opomenuo visoke prelate u SAD da svetu tajnu pričešća ne koriste kao političko oružje. Govoreći o ovom sakramentu katoličke crkve papa je rekao da je to „hleb grešnika”, a ne „nagrada svetaca”.

Sveta stolica se pribojava da bi ovakvo uskraćivanje prava vernicima na primanje hostije tokom mise moglo dovesti do većih podela među katolicima u SAD. Pogotovo u vreme popuštanja strogih mera zbog pandemije, kada su mnogi vernici počeli da se vraćaju na bogosluženja. Liberalni katolici mogli bi ovakvu zabranu doživeti kao sredstvo kažnjavanja, što bi ih na kraju moglo udaljiti od crkve.

Konzervativni biskup Kevin Roudis, koji je inicirao donošenje ovog doktrinarnog uputstva, ne odustaje od svoje namere i za Gardijan kaže: „Moramo prihvatiti n disciplinu i onemogućiti one koji teraju inat i istrajavaju u teškom grehu da primaju pričešće.”

U takvom stavu ga podržava i oštar kritičar pape kardinal Rejmond Burke, koji kaže da političarima koji tvrdoglavo i javno negiraju svetinju života u embrionalnom stanju ne treba samo zabraniti ovu svetu tajnu, već zaslužuju da budu ekskomunicirani. Na drugoj strani Vilton Gregori i Frensis Maluli, biskupi Vašingtona i Delavera, dijaceza u kojima Bajden najčešće odlazi na mise, poručuju da je američki predsednik dobrodošao u njihovim crkvama.

Budući da papa Franja za sada ćuti o ishodu glasanja, Njujork tajms, pozivajući se na izvore u Svetoj stolici, piše da konačna verzija ovog dokumenta ipak neće proći. Po crkvenim kanonima nije dovoljna samo najmanje dvotrećinska većina, već je potrebno i odobrenje Vatikana.

Demokratski kongresmen iz Kalifornije Ted Liju oštro je na Tviteru napao Američku biskupsku konferenciju zbog hipokrizije i ogoljene pristrasnosti: „Dragi biskupi, ja sam katolik, a vi ste licemeri. Zašto niste zabranili pričešće državnom tužiocu Vilijamu Baru, takođe katoliku, koji se zalaže za proširivanje ovlašćenja koja se odnose na izricanje smrtne kazne?”

Rasprava u katoličkoj crkvi o zabrani pričešćivanja političara koji javno odstupaju od verskog učenja pokrenuta je prošle godine, kad se već naziralo da će Bajden pobediti Trampa na izborima. Pojedini biskupi su uočili da se žurba njihovih konzervativnih kolega koji zagovaraju donošenje strogih pravila o pristupanju svetim tajnama poklapa s pripremama za izborima za Kongres 2022. godine.

Dolaskom demokratskog predsednika koji otvoreno podržava pravo na pobačaj otvara se i pitanje konačne legalizacije abortusa.

Vrhovni sud je još 1973. u slučaju „Rou protiv Vejda” omogućio ženama u SAD pravo na prekid trudnoće. Ali, konzervativci godinama pokušavaju da ponište tu odluku. Takva nastojanja su pojačana otkako je prošle godine Vrhovni sud zakoračio „udesno” izborom Trampove sutkinje Ejmi Koni Baret.

Koliko je pitanje prava na pobačaj polarizovano u Americi pokazuje istraživanje Instituta „Pju”. Približno 77 odsto katolika demokrata smatra da bi abortus trebalo legalizovati, dok se tome protivi 63 odsto republikanaca katolika. Iako ukupno dve trećine američkih katolika smatraju da Bajdenu ne treba zabraniti pričešće, više od polovine onih koji glasaju za republikance smatraju da bi crkva trebalo da mu uskrati to versko pravo zbog podrške abortusu.

 

Autor Milenko Pešić

 

Naslovna fotografija: Chip Somodevilla/Getty Images

 

Izvor Politika, 22. jun 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u