Dojče vele: Bezbojni samit EU u bojama duge

Spor oko zakona koji zabranjuje predstavljanje homoseksualnog načina života u medijima koji su dostupni deci mogao bi da se proširi i na samit Evropske unije

Evropska komisija i mađarski premijer Viktor Orban su u klinču zbog diskriminacije homoseksualaca. Predstojeći, poprilično bezbojan samit EU, mogao bi da sine u bojama duge.

Uoči samita Evropske unije zaoštrio se spor između Evropske komisije i Mađarske oko spornog mađarskog zakona o „homoseksualnim uticajima“. Oštru kritiku zakona koju je uputila predsednica Komisije Ursula fon der Lajen mađarski premijer Viktor Orban označio je kao „sramotnu“ za Komisiju.

Fon der Lajen je Orbanu uputila protestno pismo i najavila pravne korake protiv mađarskog zakona, pošto je on po rečima predsednice Komisije „sramota“, jer „jasno diskriminiše“ ljude jedne seksualne orijentacije. „Verujem u Evropsku uniju u kojoj čovek može slobodno da odlučuje, koga će voleti“, rekla je Ursula fon der Lajen.

Zastava duginih boja u Briselu

Spor oko zakona koji zabranjuje predstavljanje homoseksualnog načina života u medijima koji su dostupni deci mogao bi da se proširi i na samit Evropske unije. I nemačka kancelarka Angela Merkel je mađarski zakon označila kao pogrešan.

Viktor Orban je branio taj zakon u intevjuu za nemačku novinsku agenciju dpa, rekavši da je vaspitanje tinejdžera pravo roditeljske kuće. „Mi štitimo taj zadatak roditelja“.

Četrnaest od 27 zemalja EU se do utorka (24.6.) priključilo kritici mađarskog zakona. Istočnoevropske države su uglavnom uzdržane. Taj spor je dobio i posebnu sportsku aktuelnost, jer je UEFA odbila predlog da se fudbalski stadion u Minhenu povodom utakmice Nemačka-Mađarska osvetli duginim bojama koje simbolišu LGBTQ-zajednicu. UEFA, koja se drži principa neutralnosti, to je odbila, jer je procenila taj čin kao politički iskaz. Iz solidarnosti sa Minhenom, gradonačelnik Brisela je glavni briselski trg u sredu uveče (23.6.) osvetlio duginim bojama.

Ovaj spor bi na samitu EU mogao dovesti do veće diskusije o vladavini prava ne samo u Mađarskoj već i u Poljskoj i Sloveniji. Već godinama je u toku postupak protiv Mađarske i Poljske koji su pokrenuli Komisija i Savet ministara. Evropski sud je, na primer, Poljskoj naložio da ponovo uspostavi nezavisnost sudija. Do sada bez uspeha.

Bugarska blokira proširenje

Još jedna članica zadaje učesnicima glavobolju – Bugarska. Sofija tvrdoglavo odbija da povuče veto protiv početka pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom. Za početak tih pregovora je 26 država, a Bugarska je protiv. Skoplje je ispunilo sve uslove Evropske komisije, ali Sofija zahteva dalje izjave o kulturnim i istorijskim pitanjima, i izričito odricanje od teritorijalnih pretenzija.

Od samog početka Bugarska blokira početak razgovora sa Severnom Makedonijom zbog delimično zajedničke istorije. Zbog toga je Skoplje godinu dana u čekaonici. I Albanija ne može dalje, jer EU nju, zajedno sa Severnom Makedonijom, posmatra kao „paket proširenja“.

Državni ministar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Mihael Rot uoči samita još jednom je jasno zatražio od Sofije da popusti. Bugarski ministar za evropska pitanja Rumen Aleksandrov je ukazao na to da će pregovarati sa Slovenijom, sledećom zemljom koja od jula predsedava Uniji. Drukčije rečeno, neće biti pomaka na tom samitu.

Zvanični samit je uglavnom bezbojan

Na dnevnom redu samita su samo četiri mršave formulacije: COVID-19, obnova, migracije i spoljna politika. Na dan uoči samita postojali su samo uopšteni nacrti zajedničkog saopštenja samita.

Nemačka kancelarka nije održala tradicionalni sastanak sa briselskim dopisnicima koji će izveštavati o verovatno poslednjem samitu na kojem učestvuje Angela Merkel. To pokazuje da ne postoji mnogo toga supstancijalnog za odlučivanje ili da je u toku žestoki spor koji ne dozvoljava da se, kao i obično, već uoči samita formulišu zajednički dokumenti.

Turska – bez zaključaka

Spoljnopolitička tema će biti Turska. Evropske diplomate koji pripremaju samit smatraju da neće biti zaključaka ni u vezi s tom temom. Navodno, Tursku bi trebalo ohrabriti da radi na rešenju spora sa Kiprom i Grčkom oko eksploatacije gasa u Sredozemlju.

„Evropski savet potvrđuje spremnost EU da sa Turskom ojača saradnju na prilagođen, proporcionalan i reverzibilan način, i to na poljima zajedničkih interesa“, navodi se u pripremljenom dokumentu. Šefovi država i vlada EU su to tako formulisali još na samitu u martu.

Evropska unija prvenstveno je zainteresovana za obnavljanje sporazuma o migrantima. Turska prima novac i pomoć da bi zadržala sirijske izbeglice u zemlji. Sporazum iz 2016. samo je privremeno produžen. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan upotrebljava taj sporazum kao politički adut protiv Brisela. EU kritikuje stanje ljudskih prava i medijskih sloboda, te represiju nad opozicijom u Turskoj, ali je ipak spremna na meki kurs.

„Bez saradnje sa Turskom nećemo ništa postići”, rekla je nedavno Angela Merkel u razgovoru s italijanskim premijerom Marijom Dragijem. Grčka bi, međutim, htela da se poveća pritisak na Tursku, i da, recimo, spreči isporuke nemačkih podmornica Turskoj.

Rusija – nova strategija

Loši odnosi EU i Rusije bi takođe trebalo da budu tema na zajedničkoj večeri u četvrtak (24.6). Žozep Borel, opunomoćenik EU za spoljne poslove, predstavlja strategiju kojom bi dijalog sa Moskvom trebalo da bude podstaknut, kako bi se moglo razgovarati o konfliktima kao što su oni u Ukrajini, Belorusiji ili o zatvorenim opozicionim političarima u Rusiji kao što je Aleksej Navaljni.

 

Autor Bernd Rigert

 

Naslovna fotografija: Karine Zenda on Unsplash 

 

Izvor Dojče vele, 24. jun 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u