B. Bilbija: Otapanje santi leda

Kremlj dobija signale da nije daleko dan kada će pristalice boljih odnosa prevagnuti u Vašingtonu, jer su se protivnici Rusije dovoljno „istakli” u protekloj deceniji, dovevši svet pred vrata katastrofe

Ženeva je 16. juna 2021. godine bila poprište istorijskog susreta predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Džozefa Bajdena. Upravo „poprište”, jer su njihov prvi susret i sve pripreme koje su mu prethodile najviše ličili na scene iz holivudskog blokbastera, kada su rukavice u ringu ukrstili Ivan Drago i Roki Balboa. S tom razlikom što je u američkom filmu snagator iz Moskve bio negativac koji uzima doping da bi se održao na nogama, dok je u diplomatskom boks-meču u Ženevi predsednik Bajden morao da dokazuje vitalnost i psihofizičku izdržljivost, za šta su ga sumnjičili čak i pojedini novinari iz njegove zemlje.

Dodatna senka sumnje u njegovu sposobnost da vlada situacijom pala je kada su stručnjaci iz njegovog medijskog štaba odlučili da neće biti uobičajenog zajedničkog obraćanja i odgovaranja na pitanja Putina i Bajdena, i da na konferenciju američkog lidera ne bude pozvan nijedan ruski novinar. Tako su s dnevnog reda ovog demokrate izbačena i neprijatna pitanja i „neprijatni” odgovori – po principu: nemaš novinara, nemaš problem.

Pomoć mu je stigla s mesta odakle je to, možda, najmanje očekivao: od samog Putina koji se, u razgovoru od sat s ruskim, američkim i evropskim novinarima, pohvalno izrazio o mentalnoj kondiciji svog sagovornika. Kako je naglasio, Bajden je preko okeana stigao u Ženevu i nalazio se na dugoj turneji po Evropi, što je i promena vremenskih zona, ali bez obzira na to predsednik SAD je izgledao bodro.

„Želim da kažem da slika predsednika Bajdena koju crta naša, pa čak i američka štampa, nema ništa zajedničko sa stvarnošću. Razgovarali smo u četiri oka dva sata, možda i duže. On je u potpunosti upućen u materijale. Možda povremeno pogleda u svoje beleške – svi mi tako radimo. Ta slika koju crtaju, ona možda razočarava, ali ovde nema mesta razočaranju. Bajden je profesionalac, morate pažljivo s njim da radite da nešto ne biste propustili. On sam ništa ne propušta, uveravam vas”, diplomatski je objasnio ruski lider.

Putinova poruka

Nije ni čudo što je Bajden stigao spreman kao Roki Balboa: za samit s ruskim kolegom pripremao se 50 godina! Tako bar uverava portparolka Bele kuće Dženifer Psaki, želeći time valjda da ukaže na veliko iskustvo predsednika Bajdena, koji je još od 1970-ih, tada kao najmlađi senator u istoriji SAD, učestvovao u diplomatskim aktivnostima između Vašingtona i Moskve.

Pre pola veka se, doduše, u Moskvi izražavao biranim rečima i s ogromnim poštovanjem, imajući u vidu težak položaj u kome se našla Amerika tokom i posle Vijetnamskog rata i to što Leonid Brežnjev nije želeo situaciju da koristi da bi svom silinom „dokusurio” geopolitičkog rivala. Baš suprotno onome što je Vašington bez oklevanja učinio kroz deceniju i po, kada su Sovjeti zbog Avganistana zapali u krizu. Možda su poverovali Rusi, prilično idealistički, da je moguće uspostaviti odnose poverenja i saradnje novog tipa, slušajući obećanja koja je prenosio i mladi, uvek nasmejani senator Bajden. I dočekali su da im sada Amerika i NATO zveckaju oružjem pred nosom i izvode vojne vežbe na samoj granici Rusije. I još optužuju Ruse da su oni agresori u Evropi.

Putinova poruka pre samita, da je normalizacija odnosa Moskve i Vašingtona moguća samo uz poštovanje Rusije i njenih legitimnih interesa, izgleda da je ozbiljno shvaćena u Beloj kući. Ovo poštovanje je, privremeno i taktički, usledilo. U suprotnom, Putin sigurno ne bi toliko hvalio Bajdena. I ne bi američki lider s toliko zainteresovanosti govorio o mogućnosti napredovanja američko-ruskih odnosa. No do tog trenutka je put još veoma dug, ali glavno je napraviti prvi korak.

Koliko je Bajdenu zaista stalo da s Moskvom napravi neki iskorak u narednom periodu – imajući u vidu da za Zapad formula istovremenog sukoba i s Rusijom i s Kinom predstavlja ozbiljno opterećenje – vidi se i iz podsvesno izgovorene rečenice Psakijeve da se njen šef „sprema 50 godina” za samit s Putinom. Da taj samit nije iz vizure Bele kuće toliko važan, do njega ne bi ni došlo, a još manje bi se neko „pola veka” za to spremao. U tom smislu, i Putin može da bude zadovoljan, jer je uspeo da otopi bar one najtvrđe naslage leda u rusko-američkim odnosima, pod uslovima koji i njemu odgovaraju.

Bajdenove poruke

O sadržaju razgovora možemo saznati iz obraćanja dvojice lidera na odvojenim konferencijama za medije nakon sastanka. Konkretizacija, ako je bude, uslediće kroz dela i rezultate u mesecima koji predstoje. Bajden je, na konferenciji na koju ruske novinare nije pozvao, naveo da je rekao Putinu da on nije protiv Rusije već – za američki narod.

„Takođe sam mu rekao da nijedan predsednik SAD ne može da održi poverenje američkog naroda ako se ne izjasni za odbranu demokratskih vrednosti“, naglasio je.

Ova poruka delom se odnosila i na blogera Alekseja Navaljnog, koji u Rusiji izdržava kaznu zatvora zbog izmicanja pravosuđu, jer se nije javljao organima bezbednosti dok se nalazio na uslovnoj slobodi i lečenju u Nemačkoj nakon navodnog trovanja „novičokom”. Ovaj čovek, koga zapadni mediji nazivaju „liderom opozicije”, u Rusiji je ekstremno nepopularan, imajući u vidu njegove veze na Zapadu i ogromne donacije iz Rusiji neprijateljskih država.

Sada Bajden izražava zabrinutost da bi Navaljni mogao da umre u ruskom zatvoru.

„Bio sam jasan da će posledice po Rusiju biti katastrofalne u slučaju da se to desi”, podvukao je američki predsednik.

Neko bi mogao da primeti da bi, „ako se nešto desi” Navaljnom, najveći dobitnik od toga bio upravo Zapad, jer bi dobili još jedan propagandni adut u obračunu s Rusijom. Jasno da čovek s reputacijom Navaljnog ne može da pobedi na izborima u Rusiji i da je u tom smislu neupotrebljiv. Ali ako mu se „nešto desi”, to bi već moglo da bude upotrebljeno u cilju daljeg podrivanja Rusije.

Ovo je, verovatno, bio najoštriji ton koji je Bajden uputio Moskvi posle samita, ali se i sam ogradio rečima da američki predsednik mora tako da govori da ne bi izgubio podršku. Zanimljive su i njegove konstatacije u vezi položaja Rusije u savremenom svetu – iako bi te ocene mnogo više priličile da ih je Putin uputio Vašingtonu. Lider SAD je rekao da je Putinu preneo da „Rusija ne sme da diktira celom svetu”.

„Oni ne mogu da diktiraju šta se dešava u svetu. Postoje i druge zemlje, SAD su jedna od tih zemalja. Rusija je u komplikovanoj situaciji, pritiskaju ih Kinezi. Oni očajnički pokušavaju da ostanu globalna država”, naglasio je predsednik SAD. Nije elaborirao kome to Rusija i šta diktira, niti kako Kinezi pritiskaju Ruse, imajući u vidu da odnosi Moskve i Pekinga nikada u istoriji nisu bili bolji i da dve zemlje u mnogo čemu već na neki način funkcionišu kao jedna – o čemu je i Putin pre nekoliko meseci govorio.

Ipak, Bajdenovo priznanje da je Rusija globalna sila je već značajan pomak ako se zna da je njegov nekadašnji šef Barak Obama svojevremeno s nipodaštavanjem govorio da je to „regionalna država”. Putin je tada s osmehom odgovorio da se može složiti – pod uslovom da Obama kaže na koji tačno region u svetu misli. Imao je verovatno u vidu činjenicu da u Rusiji Sunce nikada ne zalazi jer se proteže na dva kontinenta i 11 vremenskih zona (skoro 10 hiljada kilometara po osi zapad-istok, i 4.000 sever-jug), ima granice duge 61.000 kilometara (38.000 km morske), izlazi na 13 mora i tri okeana, a graniči se, pored ostalih, i sa SAD, Poljskom, Turskom, Kinom, Švedskom, Norveškom, Mongolijom, Japanom, Severnom Korejom, Iranom…

Još je šef Bele kuće naglasio da hladni rat nije u interesu ni Rusije, ni SAD. Pripretio je, ipak, američkim „sajber potencijalom” i da će odgovoriti „sajber merama”, predavši Putinu spisak od 16 organizacija koje predstavljaju „kritičnu infrastrukturu” i moraju biti „izuzete od bilo kakvih napada”. Ovo pitanje je izuzetno važno za Vašington, jer se pokazala sva ranjivost američkog sajber prostora, pa je svoj „ultimatum” Bajden izneo Putinu gotovo u vidu molbe – da bar vitalna infrastruktura SAD bude pošteđena.

Iako Rusija nikada nije priznala bilo kakav sajber napad, niti je američka strana ponudila bilo kakav dokaz, jasno je da Bajden u Putinu vidi čoveka koji bi to mogao da spreči, na ovaj ili onaj način. I takođe, na ovaj ili onaj način, priznaje da je Amerika pred tim nemoćna. Ne treba sumnjati da je ovaj problem bio jedan od glavnih motiva za iniciranje samita, i to je bio predlog američke strane. Putin samit nije tražio, ali je na njega pristao sa idejom da se odnosi mogu koliko-toliko unormaliti.

Konkretan rezultat – vraćanje ambasadora

Od drugih, konkretnih tema, Bajden je preneo da se razgovaralo i o Siriji, Iranu, Belorusiji, kao i o Avganistanu, odakle Amerikanci nameravaju da se povuku ove jeseni posle 20 godina. Šta je tačno rečeno – nije izneo, otkrivši tek da se oko nekih stvari nisu složili, ali da je razgovor bio „u pozitivnom duhu”. Ostalo je zabeleženo i da je u svom obraćanju, u jednom trenutku, Putina nazvao „predsednik Tramp”. Očigledno je ovo četvoroiposatno „opipavanje pulsa” s Putinom bilo za 78-godišnjeg predsednika više iscrpljujuće nego što je želeo da prizna. Jer, njemu je ovo – s mesta šefa države – bio prvi samit s nekim ruskim predsednikom, dok je Putinu ovo bio 45. sastanak na vrhu s liderima SAD. Otuda i Putinova podrška i ohrabrenje za debitantski nastup američkog kolege.

Ruski lider je u razgovoru s novinarima posle samita dao širi spektar tema o kojima se govorilo: strateška stabilnost, sajber bezbednost, regionalni sukobi, trgovinski odnosi, saradnja na Arktiku. Suštinski, većina ovih tema mnogo više zanima Ameriku, Zapad i NATO, jer je Rusija o svakom od ovih pitanja – izuzimajući trgovinske odnose – već postigla minimalno dovoljan stepen svojih interesa i više ne zavisi ni od koga. I u mnogo čemu „presekla put” zapadnim silama, koje sada jasno vide da određena pitanja bez Moskve ne mogu da reše. A Kremlju, iako trpi teške pritiske, status kvo sada ide više u prilog. Zato je Bajden želeo i inicirao samit. I njemu je jasno da „sante leda” s pomenutog Arktika, što je metafora za trenutne američko-ruske odnose, moraju nekako da se otope.

Putin je saopštio i da je konkretan rezultat samita – skoro vraćanje na svoja radna mesta dvojice ambasadora: Anatolija Antonova u Vašington i Džona Salivena u Moskvu. U simboličkom smislu, ovo jeste važan korak, preduslov svih budućih razgovora i kontakata. Osim toga, dodao je, ruska i američka diplomatija započeće zvanične konsultacije o svim otvorenim pitanjima. Ovaj posao neće biti ni lak, niti brz, ali je neophodan ako se zna da je na ovom polju bio izgubljen praktično čitav predsednički mandat Donalda Trampa. Uobičajeno objašnjenje za to je da „duboka država” u SAD nije dopustila Trampu nikakve pomake i diplomatske uspehe.

Bajden se složio da su Minski sporazumi u temelju rešavanja problema na jugoistoku Ukrajine, preneo je Putin, i dodao da je moguće članstvo Ukrajine NATO-u samo „ovlaš dotaknuto”. „Tu, ipak, nema o čemu da se diskutuje”, podvukao je opet jednu od glavnih „crvenih linija” Moskve. Naglasio je i da su SAD i Rusija svesne svoje odgovornosti kada je reč o strateškoj stabilnosti u svetu, podsetivši da je predsednik Bajden ispravno postupio što je produžio dejstvo START-3 sporazuma do 2024. godine.

Pitanje američkih i ruskih medija

Govoreći o sajber bezbednosti, Putin je ukazao na nekoliko važnih i široj javnosti nepoznatih činjenica. Pozivajući se na izvore američkih organizacija, naveo je da najviše sajber napada na svetu dolazi iz sajber prostora SAD. Na drugom mestu je Kanada, zatim dve latinoameričke države, pa Velika Britanija, dok Rusije u vrhu ovog spiska nema. Naveo je da su SAD prošle godine poslale Rusiji 10 zahteva, a ove godine dva, o sajber napadima na SAD, koji su došli s teritorije RF. Na sve zahteve Moskva je poslala „iscrpne odgovore”, rekao je Putin. S druge strane, Moskva je Vašingtonu prošle godine uputila 45, a ove 35 zahteva – i nijedan odgovor nije dobila.

Zanimljiv je i Putinov odgovor dopisniku američkog Si–En-Ena, koga je interesovalo da li se ruski lider „obavezao” pred Bajdenom da „prekine napade na opoziciju u Rusiji, prema Alekseju Navaljnom”. Usledili su već poznati odgovori o tome da je Navaljni namerno kršio zakon o uslovnoj kazni sa namerom da bude uhapšen i od toga napravi medijski spektakl. A zatim je pojasnio suštinu:

„SAD su proglasile Rusiju svojim neprijateljem i protivnikom, Kongres je to učinio 2017. godine. U zakonodavstvo Sjedinjenih Država unete su odredbe da SAD treba da podržavaju pravila i poredak demokratskog upravljanja u našoj zemlji, da podržavaju političke organizacije. To postoji u vašem zakonu, američkom. Hajde sada da se zamislimo nad time: ako je Rusija neprijatelj, kakve organizacije će onda podržavati Amerika u Rusiji? Ja mislim, ne one koje jačaju Rusku Federaciju već one koje je obuzdavaju, što je i zvanično objavljeni cilj Sjedinjenih Država. Dakle, to su organizacije i ljudi koji doprinose realizaciji politike Sjedinjenih Država na ruskom pravcu. Kako mi treba prema tome da se odnosimo? Mislim da je to jasno: mi prema tome treba da se odnosimo s povećanom budnošću. Ali ćemo delovati isključivo u okviru ruskog zakona”, poručio je Putin.

Važan deo razgovora dvojice lidera bio je i o radu američkih i ruskih medija. Prema Putinovim rečima, Bajden je pokrenuo pitanje Radija „Slobode” i „Slobodne Evrope” koji su proglašeni za inostrane agente u Rusiji, ali je dobio odgovor da je Vašington prethodno to isto učinio s kanalom „Raša tudej” i „Sputnjikom”, lišivši ih akreditacije. Kako je naglasio, ruski mediji su ispunili sve zakonske uslove u Americi, dok obrnuto nije slučaj, ali će ova pitanja biti rešavana na diplomatskom nivou.

Kao i s već pomenutim „nevladinim organizacijama”, i o pitanju medija je slična situacija: ako „Slobodna Evropa” želi da promoviše ne samo opozicione faktore i one koji su označeni kao inostrani agenti već i organizacije proglašene za ekstremističke kojima je zabranjen rad (poput „Fonda za borbu protiv korupcije” Alekseja Navaljnog), onda to isto treba dozvoliti i za ruske medije u Americi? Ili njima to nije dozvoljeno, pa im se oduzima dozvola za rad? Ili pak to ne važi ni za jedne, ni za druge? Ova pitanja moraju kroz diplomatske pregovore da budu detaljno uređena da bi se vratio civilizacijski nivo komunikacije ruskog i američkog naroda.

I ne samo to. U odgovoru na pitanje reportera londonskog Bi-Bi-Sija, koji je objasnio da na Zapadu vlada mišljenje da je Moskva „nepredvidljiva”, ruski lider je rekao da je za stvarnu stabilizaciju situacije neophodno postići dogovor u najvažnijim oblastima, kao što su strateška stabilnost, sajber bezbednost i o regionalnim sukobima: „Čini mi se da je o svemu tome moguće dogovoriti se. U svakom slučaju stekao sam takav utisak posle susreta s predsednikom Bajdenom.” Još konkretnije je potom dodao, govoreći o budućoj američkoj politici prema Rusiji: „Mi ne znamo kakva su tamo unutrašnja politička raspoloženja, ne znamo odnose snaga. To jest, mi znamo, ali ne možemo detaljno da razumemo događaje koji se tamo odvijaju. Postoje protivnici razvoja odnosa s Rusijom, postoje pristalice. Koje snage će tamo prevagnuti, teško mi je da ocenim.”

Svet na klizavoj stazi

Ovim je izrečena suština. Nije Rusija jedina, ako je uopšte takva, koja se ponaša nepredvidljivo na međunarodnoj areni. Naprotiv, zbog sve češćeg kršenja međunarodnog prava i ponašanja po principu „prava sile”, čitav svet je već dugo na krajnje nepredvidljivoj i klizavoj stazi. Sva upozorenja Rusije i mnogih drugih zemalja da se s tim mora prestati – do sada su bila ignorisana. I to je bila jedina zaista predvidljiva stvar u današnjem multipolarnom svetu – gde se najveće zapadne sile ponašaju kao da su jedini centar moći. Kada su shvatili da se sve toliko zakomplikovalo i da su se i njihovi resursi značajno istanjili, sada postaju voljniji za razgovore. Kao i pre pola veka, posle fijaska u Vijetnamu…

Ako su njihovi najjači „argumenti” to što je (dvaput osuđeni zbog krađe stotina hiljada dolara) Navaljni u zatvoru – o čemu je priznao krivicu u zamenu za uslovnu kaznu – kao i to što Rusija izvodi vojne vežbe na svojoj teritoriji, onda je to za Kremlj signal da nije daleko dan kada će pragmatične „pristalice odnosa sa Rusijom prevagnuti” u Vašingtonu. Jer protivnici Rusije su se dovoljno „istakli” u protekloj deceniji, dovevši Evropu i svet pred vrata katastrofe. Bajdenova želja za samitom za koji se „sprema pola veka” već sama po sebi je signal da su promene moguće. Kao i 1970–ih kada su se SAD suočavale s jednim od najgorih perioda u svojoj istoriji, a tada mladi Bajden bio „američka lastavica mira u Moskvi”, nije isključeno da bi i pola veka kasnije mogao da odigra sličnu ulogu. Samo, ovog puta u Kremlju ne sedi Leonid Brežnjev već Vladimir Putin.

 

Autor Bojan Bilbija

 

Naslovna fotografija: TASS/kremlin.ru

 

Izvor Pečat, 25. jun 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u