Svrha Rezolucije o Srebrenici

Mučki udar Srebrenicom nastavak je niza daljeg drobljenja našeg duhovnog i nacionalnog prostora i jedinstva, koje očevidno nije prekinula ni promena vlasti u Podgorici

Da nije ukinula najskaradnije odredbe Zakona o slobodi veroispovesti, a nije smela ni da pomisli da ih ne ukine jer je samo zato i izabrana veličanstvenim narodnim litijama, dosadašnji bilans aktuelne vlasti Crne Gore bio bi vredan baš potpunog razočaranja. Ili pak naročite radosti, ako ćemo meriti sasvim suprotnim vrednostima, tek, ostaje činjenica da relativno nova vladajuća garnitura u Podgorici nije potpisala Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ali zato jeste donela Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.

Što se donošenja vrednosnog suda o ovim postupcima tiče, uostalom, dovoljno je poslušati patrijarha srpskog Porfirija i mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija. A povrh toga, tek da upotpuni sliku i odagna sve eventualne nedoumice, zabeležen je i onaj srdačni pozdrav ministarke spoljnih poslova BiH Bisere Turković i potpredsednika crnogorske vlade Dritana Abazovića na marginama samita o Zapadnom Balkanu koji je održan u Beču. Uz njenu propratnu čestitku, no doći će i to na red tokom ovog pokušaja da shvatimo zašto nam se događa ono što nismo verovali da će se dogoditi nakon što je vlast Mila Đukanovića napokon doživela poraz.

Antisrpski karakter

Prošlog četvrtka, 17. juna, voljom većine u Skupštini Crne Gore koja je formirana u tu svrhu, uz bivšu vlast stali su delovi sadašnje vlasti, neka im je i to na čast, doneta je ta rezolucija o navodnom genocidu u Srebrenici, i smenjen je ministar pravde Vladimir Leposavić, grešan jer se usudio da dovede u pitanje jedini srebrenički narativ koji je zvanično odobren u onom pokorenom delu sveta što je pod potpunom američkom dominacijom, narativ o srpskoj krivici i genocidnim namerama sprovedenim u delo.

„Tražimo jasnoću i nadamo se da će vlada nedvosmisleno osuditi masakr i nazvati ga onakvim kakav je bio – genocid“, izdala je direktivu američka ambasada u Podgorici početkom aprila, saopštavajući kako je „zabrinuta zbog komentara“ – ministra Leposavića – „koji bacaju sumnju na to što se dogodilo u Srebrenici 1995“. Zabranjeno je bacanje sumnje, uostalom, ovaj Zapad je taman za toliko drugačiji od onog Dekartovog u kome se sumnjalo i mislilo, a istovetan je stav izrazila i podgorička ambasada Ujedinjenog Kraljevstva, koja je dirigovala: „Naprijed možemo ići samo uz priznavanje i poštovanje prošlosti.“ Uz očekivanu dozu pokornosti, i Evropska unija tada je saopštila da „odbacuje i osuđuje svako poricanje, relativizaciju ili pogrešno tumačenje genocida u Srebrenici“.

Pa se zato nova većina u Skupštini Crne Gore, koju su napravili predsednik Republike Milo Đukanović, Dritan Abazović i predsednik Skupštine Aleksa Bečić, a premijer Zdravko Krivokapić joj se nije usprotivio, potrudila da izvrši direktivu i da stane u ispravan stav baš onako kako joj je i naređeno. Tako da samo ostaje nedoumica šta je žalosnije – savez koji su izborni pobednici sad sklopili s gubitnikom izbora, a znamo zašto je te izbore on izgubio, ili činjenica da je taj njihov savez sklopljen na antisrpskoj osnovi koju im je zadao njihov NATO okupator.

Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić tokom NATO samita u Briselu, 14. jun 2021. (Foto: Kenzo Tribouillard, Pool via AP)
Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić tokom NATO samita u Briselu, 14. jun 2021. (Foto: Kenzo Tribouillard, Pool via AP)

Bez obzira na amandman kojim je rezoluciji dodat njen 3. stav – on „osuđuje pokušaje pripisivanja odgovornosti ili krivice srpskom, bošnjačkom, hrvatskom ili bilo kojem drugom narodu za genocid…“ – ne treba trošiti mnogo reči da bi se dokazalo da srebrenička rezolucija crnogorske skupštine jeste usmerena protiv srpskih interesa.

O tome, najzad, sasvim rečito svedoči već i podatak da je odlukom one većine odbačen amandman da Rezolucija o genocidu u Srebrenici bude pretvorena u Rezoluciju o zločinima na prostoru Bosne i Hercegovine i cijele bivše Jugoslavije. Štaviše, nije prošao čak ni predlog da to bude Rezolucija o genocidu u Srebrenici i drugim zločinima na prostoru bivše Jugoslavije. A to znači da nije ovde reč o principijelnoj osudi svih zločina, što uključuje i ono što se dogodilo u Srebrenici, već baš, i samo, onog u Srebrenici. Za koji je optužena Vojska Republike Srpske. Tako da zaista nema mesta sumnji čijoj je osudi ova rezolucija namenjena.

Upravo je na ovu okolnost ukazao i patrijarh srpski Porfirije. Čime nam je, kako već rekosmo, olakšao i razumevanje ovog slučaja, tako da posle toga samo beznadežno kratkovidi i/ili podlački zlonamerni mogu da tvrde da je slika drugačija od ove koju svi možemo da vidimo.

Uostalom, patrijarh kaže: „Ovih dana smo se suočili sa takvim događajem koji hoće da ljude polarizuje… Radi se o onome što se desilo u Crnoj Gori. Oni koji su na krilima i kroz snagu mitropolita Amfilohija došli na mesta na kojima treba da grade mostove, da otupe oštrice, da zbliže ljude nezavisno od toga ko kom narodu pripada i na koji način se moli Bogu, oni su izneverili poverenje dobijeno od mitropolita. Izneverili su samim tim, usuđujem se da kažem, i blagodat Božiju i stavili su se u službu sila ovoga sveta koje postoje isključivo i samo na polarizacijama. Kako neko može nama upravljati? Tako što će nas polarizovati, što će nas podeliti, pa jedne proglasiti za bele a druge za crne, jedne za dobre, druge za zle. I onda, davno je latinska poslovica rekla: zavadi pa vladaj.“

Patrijarh srpski Porfirije (Foto: đakon Dragan S. Tansijević/spc.rs)

Ili rečima mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, koji je iz Budve upozorio da će „vlast u Crnoj Gori, ako ne bude odgovorna, brzo poći u zaborav“: „Usvojili su rezoluciju o Srebrenici tako kako su je usvojili. A gdje je Jasenovac? Gdje je Jadovno? Gdje je Velika?“

A dodajmo, kao što smo i najavili, da je i Bisera Turković srdačno čestitala Dritanu Abazoviću „na usvajanju Rezolucije o genocidu u Srebrenici u Parlamentu CG. Takve odluke su put ka boljoj regionalnoj saradnji, stabilnosti i napretku“. Dobro ona zna kuda taj put vodi, pa zato i čestita. Bisera Turković je, naime, ona BiH funkcionerka koja Srbe poredi s nacistima i javno zagovara ukidanje Republike Srpske.

Tri cilja

Što nas i dovodi do ključnog pitanja: čemu sve ovo treba da posluži? Pitanja ove vrste neophodno je postaviti u svim situacijama poput ove. Jer kad je očigledno da je neko pitanje pokrenuto bez neposrednog povoda, kao što je sada pokrenuto pitanje Srebrenice u Crnoj Gori, i da pri tome to može da proizvede više štete nego koristi za onoga ko je to pitanje i pokrenuo, jasno je da se iza toga krije nekakva podlost. Što nas i vraća na ulogu Velike Britanije.

Njena nesuđena rezolucija o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN, baš zato što je bila usmerena protiv Republike Srpske, 2015. godine propala je zahvaljujući vetu Rusije. Pa su stoga Britanci i njihovi saveznici morali da pređu na alternativnu strategiju, parcijalnih usvajanja te rezolucije u svojim zapadnobalkanskim kolonijama, od Severne Makedonije i Albanije do takozvanog Kosova i, evo, sada i Crne Gore. Eto u kakvo su se društvo upisali oni koji svoj legitimitet pokušavaju da sačuvaju pozivajući se, sve bestidnije kako im se ovakvi postupci umnožavaju, na pokojnog mitropolita Amfilohija.

I tu se već vidi jedan od ciljeva koji se izvršavaju ispunjavanjem zapovesti iz one britanske rezolucije „političkim liderima na svim stranama da priznaju i prihvate činjenicu o dokazanim zločinima kao što su utvrdili sudovi“. Naime, izoluju se i po ovom osnovu Srbija i Republika Srpska u regionalnom okviru, čime nam se situacija komplikuje i dodatno.

Drugi cilj ostvaruje se samom činjenicom da je Skupština Crne Gore svojom rezolucijom zabila nož u leđa Republici Srpskoj. Jer je mnogo teže braniti njen opstanak ako na sebi ona nosi teret genocida. Ne mislite li valjda da je slučajno što se sve ovo događa baš u danima u kojima je i generalu Ratku Mladiću dosuđena doživotna kazna zatvora?

General Ratko Mladić u sudnici tokom izricanja konačne presude, Hag, 08. jun 2021. (Foto: Peter Dejong/Pool/AFP via Getty Images)
General Ratko Mladić u sudnici tokom izricanja konačne presude, Hag, 08. jun 2021. (Foto: Peter Dejong/Pool/AFP via Getty Images)

A tu je, ne manje važan, i treći cilj, koji se sastoji u daljem produbljivanju jaza između Srbije i Crne Gore. Što je nastavak onog procesa, da ne idemo skroz do 1945, čiji je sastavni deo bio raspad Državne zajednice Srbije i Crne Gore kada nam je obećavano da se u našim odnosima ništa neće promeniti, da bi potom nezavisna Crna Gora priznala lažnu državu Kosovo, ušla u NATO i pokušala da nam otme crkvu. Mučki udar Srebrenicom nastavak je baš ovog niza daljeg drobljenja našeg duhovnog i nacionalnog prostora i jedinstva. Koje očevidno nije prekinula, kao što smo verovali da hoće, ni promena vlasti u Podgorici.

Dok nije postalo prekasno, aktuelnim bi vlastima bolje bilo da poslušaju mitropolita Joanikija.

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/Skupština Crne Gore

 

Izvor Pečat

 

BONUS VIDEO:

Politika
Pratite nas na YouTube-u