Борци Исламске државе машу заставом у колони аутомобила (Фото: Reuters/Stringer)

I. Stanojčić: Terorizam i njegovi pokrovitelji

Kako se naoružavaju teroristi u Siriji i Iraku i da li se u tom pogledu nešto promenilo u odnosu na 80-e godine prošlog veka?

Često kada razmišljamo o fenomenu terorizma imamo sliku da obaveštajne službe širom sveta sve više napreduju, dok teroristi ostaju na primitivnim metodama delovanja. Zamišljamo ih da koriste oružje kućne izrade, idu u papučama i raznose se po tržnim centrima u Bagdadu i Damasku. Stvar je dosta komplikovanija od toga. Današnje terorističke grupe su velike, dobro organizovane, imaju dobre i pouzdane izvore finansiranja i razrađene linije snadbevanja oružjem. Osim toga, imaju odličnu vojnu infrastrukturu koja uključujuje dobro snadbevene laboratorije i radionice, pa je danas takozvano oružje kućne izrade teško razlikovati od oružja pravljenog u najjačim svetskim kompanijama iz odbrambene industrije.

Naravno, ovakva snaga terorističkih pokreta ne bi bila moguća da oni nemaju bogate sponzore u vidu određenih zemalja kojima odgovara širenje terorizma, i to je nešto što zna ili bar sluti svako ko je ikada razmišljao o terorističkom fenomenu duže od nekoliko minuta.

Na primer, tokom 1990-ih čečenski teroristi su se dokopali oružja koje je pripadalo sovjetskim trupama raspoređenim u Čečenskoj Republici. U kasnijim godinama rata bili su snadbevani oružjem preko gruzijske granice, sve dok oružane snage Ruske Federacije nisu presekle taj kanal. Slično je bilo i na Kosovu, u koje je zapadno oružje u neograničenim količinama ulazilo preko granice sa Albanijom. Danas imamo slučaj da sirijski „oslobodilački pokreti”, koji se već 11 godina bore sa Asadovim režimom i ruskim snagama koje ga podržavaju, gomilaju sve više i više oružja. Kako je to moguće? Odgovor je prilično jasan.

Takozvani pobunjenici u Siriji i Iraku na prvi pogled deluju kao gomila heterogenih skupina. Među njima su i Kurdi, koji se bore za nezavisnost svog naroda, ali tu su i takozvani „demokratski” pokreti koji imaju podršku Zapada. Međutim, ključnu ulogu igraju islamističke grupe koje odbijaju svaku vrstu sporazuma i dogovora sa bilo kim, a bliske su islamistima ISIL-a iz grupacije „Hajat Tahrir al Šam”, koji su se otcepili od Al kaidi bliske „Džehbat al Nusre” i danas ih većina eksperata vidi kao ključne igrače Islamske države u regionu.

Upravo praćenje ove grupe i njenih aktivnosti daje nam dobar uvid u način funkcionisanja terorističkih grupa na današnjem Bliskom istoku. Dana 22. juna bugarska novinarka Dilijana Gajtandžijeva objavila je dokaz koji povezuje Pentagon sa ovom radikalnom grupom koja je orijentisana ne samo antisirijski, već i antiamerički. U propagandnim spotovima grupe Hajat Tahrir al Šam u više navrata se pojavljuju militanti koji koriste američke antitenkovske raketne komplekse TOV (TOW). U ovim video-snimcima jasno se vide i serijski brojevi projektila. Prema dokumentima o vojnim nabavkama, ovi projektili isporučivani su američkim marincima od 2012 do 2019. godine.

Informacije preuzete sa američkog državnog sajta govtribe.com pokazuju da je 2012. godine Rajeton sa američkim marincima potpisao ugovor vredan 783 miliona dolara o snadbevanju TOV sistemima. Ugovor je zaveden pod brojem W31P4Q12C0265. Ugovor je u potpunosti izvršen tek u junu 2019. godine. Ubrzo potom ovaj raketni kompleks postao je često viđeno sredstvo u propagandnim video materijalima pomenute terorističke grupe čiji lider je Abu Mohamed al Džulani, čovek za kojim je Vašington raspisao poternicu uz nagradu od 10 miliona dolara za korisne informacije.

Treba znati da ovaj raketni sistem nije tako jednostavan za korišćenje kao obične puške. Stoga i ako pođemo od pretpostavke da je deo ovih kompleksa dospeo u ruke teroriste putem krađe ili nakon neke od bitaka, postavlja se jednostavno pitanje ko ih je obučio da ga koriste? Osim toga, ako islamisti u svojim propagandnim video materijalima ispaljuju gomile raketa, onda nam to govori da njima ne nedostaje municije, pa se opet postavlja pitanje kako je to moguće?

Čini se da je odgovor svima jasan. Koristi se stara šema saradnje između SAD i terorističkih elemenata koja je razvijena tokom 80-ih godina kada su Zbignjev Bžežinski i administracija predsednika Kartera obučavali i naoružavali avganistanske mudžahedine, među kojima je bio i Osama bin Laden, za rat protiv sovjetskih trupa. Izgleda da se do dana današnjeg ništa nije promenilo na Bliskom istoku kad je reč o operativnim šemama SAD i njihovih saveznika.

A kad već pominjemo zapadne saveznike, treba istaći da su Evropljani glavni gubitnici ovakve strategije SAD. Stvaranje terorističkih uporšta na Bliskom istoku nikako ne može biti dobro po bezbednost Starog kontinenta, posebno ako imamo u vidu migrantske talase koji već godinama zapljuskuju zemlje Evropske unije. Teško da su teroristi toliko naivni da im nije palo na pamet da iskoriste situaciju i u migrantske redove infiltriraju deo svojih ljudi koji će služiti kao spavači u zapadnoevropskim prestonicama dok im ne dođe naređenje da se aktiviraju.

Nažalost, ovo nije ni prvi ni poslednji put da Evropa radi u korist svoje štete, ali to je već nešto o čemu treba da razmišljaju Evropljani. Što se tiče Srbije i Srba, najvažnije je da shvatimo da teroristima u ovom trenutku nismo privlačne mete. Eventualni teroristički napadi u Srbiji ne bi izazvali mnogo uzbuđenja u zapadnoj javnosti i zapadnim medijima, a cilj terorističkih naprada je upravo sejanje panike kroz povratnu reakciju javnosti i medija. Bez takve reakcije, teroristički napad nema veliku vrednost u očima terorista.

Međutim, budnosti nam ne može škoditi, jer Balkan je ipak jedna od najatraktivnijih migrantskih ruta, što znači da teroristi koji idu u Zapadnu Evropu neizbežno prolaze i kroz naše zemlje.

 

Autor Ivan Stanojčić

 

Naslovna fotografija: Reuters/Stringer

 

Izvor Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u