M. Lompar: Srpski jezik predmet društvenog i kulturnog inženjeringa

On podseća da je srpski jezik jedna od najvažnijih činjenica srpskog kulturnog prepoznavanja, istovremeno i predmet društvenog i kulturnog inženjeringa, a stvari ne stoje bolje ni u književnosti

Humanističke nauke ako nisu u službi politike, globalizacija baca u senku, nije važan čovek, već kapital. Rezultat u Srbiji, alarmantno mali broj studenata srpskog jezika i književnosti. Budućim generacijama, čiji roditelji sada hrle na tehničke fakultete, u školama neće imati ko ni da predaje srpski jezik i književnost, kažu sagovornici Sputnjika.

U Beogradu je popunjeno manje od polovine budžetskih mesta, osnovne studije srbistike u Nišu upisalo je 28, a na Univerzitetu u Novom Sadu, koji na toj katedri prima 75 studenata, svega njih 20 je upisalo ovaj smer kao prvu želju.

Globalizacija briše sve pred sobom

Šta su razlozi ovolike nezainteresovanosti za studiranje srpskog jezika i književnosti pitali smo profesora Filološkog fakulteta dr Mila Lompara, koji smatra da je više uzroka dovelo do toga da mladi hrle isključivo na tehničke fakultete. On kaže da su zbog globalizacije humanističke nauke već dugo u defanzivi, jer je u defanzivi i sama misao o čoveku, pa i vrednost čoveka u svetu.

„Od humanističkih nauka još ponajbolje stoji istorija, zato što je njena politička upotrebljivost najveća, a kriterijum upotrebljivosti u jednoj izrazito suženoj dimenziji je ono što upravlja savremenim svetom. Svedoci smo smanjivanja ili zatvaranja katedri jezika i književnosti i u najrazvijenijim državama Evrope, a kada je reč o slavističkim studijama, u Nemačkoj, koja je najčuvenija slavistička zemlja, one su u iščezavanju”, kaže Lompar.

U kolonijama nema humanizma

On smatra da je drugi nivo problema u tome što se pravi, kako kaže, kolonijalna struktura društva, takva je privredna raspodela, takva je javna svest, a u takvom društvu nisu potrebne nauke koje odgovaraju onom ko upravlja svim procesima, a to su i one vezane za srpski jezik i književnost. Lompar smatra da smo vremenom prihvatili mišljenje da je samo manuelna ili samo instrumentalna dimenzija zanimanja bitna za ljudsku profesiju.

On kaže da ljudi koji vladaju zemljom istovremeno insistiraju na simboličkim predstavama, kao što su spomeničko i tradicijsko nasleđe, ali kada to treba pretvoriti u praktično dejstvo, koje će se u životu ostvarivati sa jednakom uverljivošću, nije tako.

„Neprekidno govorimo o zatiranju ćirilice, a da režim odbija da bilo šta učini u korist popravljanja njenog položaja. Takođe, vrlo često govorimo o velikim događajima i ličnostima iz prošlosti, a da u isto vreme ne unapređujemo, na živi, stvaralački način njihovo prisustvo unutar javne svesti”, kaže profesor Lompar.

Otimaju se za inženjere

Dok na Filološkom fakultetu u Beogradu očajavaju, na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu kažu da nikada veći broj mladih nije bio zainteresovan za upis. Taj fakultet je ove godine upisalo skoro 2.700 studenata. Dekan dr Rade Doroslovački za Sputnjik kaže da ova činjenica ne treba da nas čudi, jer je inženjerstvo veoma važna disciplina za egzistenciju svake države.

Imaju sektor elektrotehnike, energetike, elektronike, telekomunikacije, studije mašinstva, arhitekture, građevine, a najviše mladih zainteresovano je za IT sektor, posebno za animaciju, na koju se uvek prijavi duplo više dece, koja kasnije kao profesionalci prave video-igrice. Doroslovački kaže da su bezmalo svi studijski programi takvi da mladi odmah mogu da se zaposle.

„Inženjerstvo je važno za egzistenciju svakog društva, mada mislim i ističem da su stubovi obrazovanja matematika i jezik. Nema dovoljno inženjera koje mi proizvodimo, za njih se i bukvalno otimaju. Od dve i po hiljade studenata koje upišemo, čak 900 su u IT sektoru, a iza njih idu mašinci i građevinci. Jednostavno, nema ih dovoljno, ali sada će ih biti, jer smo u novu zgradu od 30 hiljada kvadrata smestili fakultet, ali i naučno-tehnološki park. U istoj zgradi će biti i moćne kompanije”, kaže Doroslovački.

Mladi sve češće ostaju u Srbiji

On dodaje da od 900 studenata koji upišu neki od IT smerova, velika većina i završi fakultet, a bezmalo svi se zaposle, jer je škola na dobrom glasu i van granica naše zemlje.

„Strane kompanije koje investiraju u Srbiju, prave fabrike, dolaze samo zbog toga što su čuli za FTN, da proizvodi tako veliki broj kvalitetnih inženjera. Naša je sreća da je broj genijalaca koji završe kod nas i koji odlaze napolje drastično manji nego pre 10 ili 20 godina. Tada sam pisao stotine preporuka deci koja su odlazila napolje, sada se to drastično smanjilo zahvaljujući kompanijama”, tvrdi Doroslovački.

Dekana najpopularnijeg fakulteta u Srbiji pitali smo da li ljudi iz sveta nauke uopšte razmišljaju o tome kako će izgledati Srbija kroz deset ili dvadeset godina, ako se mladi potpuno posvete tehničkim naukama, jer ako se ovaj tempo nastavi, deci i unucima njegovih studenata u školi neće imati ko da predaje srpski jezik.

„Potpuno ste u pravu, slažem se da je to problem, a tako mali broj studenata srpskog jezika je frapantan. Tu pojedinac ne može da pomogne, to je stvar celog društva koje mora da misli o tome. Naravno da su te struke neophodne. Država mora da razmišlja kako da reši taj problem. Verovatno bi trebalo povesti računa i o platama profesora srpskog jezika. To bi sigurno mogao biti jedan od razloga malog interesovanja za taj smer”, kaže dr Doroslovački.

Milo Lompar dodaje da je zanimanje profesora duboko degradirano, što uzrokuje potcenjivački odnos prema njima. Osećaju se odbačenima i nepotrebnim, a to ima posledice na duh mladih i njihove ciljeve. To se, kaže, posebno vidi u humanističkim naukama.

Reforma po ugledu na Rusiju

On dodaje da je drastičnom smanjenju studenata srpskog jezika i književnosti doprineo i krut, shematičan odnos prema nastavi jezika i književnosti koji akademska zajednica nema želju da menja, kao ni strukturu, prirodu tih studija i sadržaja.

Podseća da je odavno iznet predlog da srpskom jeziku treba dati nadpredmetni status, što znači da broj časova ne podleže nijednoj reformi, da ga treba povećati barem za dva, a takav primer u Evropi postoji.

„U Rusiji nastava ruskog jezika ima nadpredmetni status, kao i nastava matematike, ali oni imaju drugačiji koncept obrazovanja. Dakle, te mere je moguće primeniti, uz drugu vrstu aktivnosti. Trebalo bi u svim ovim segmentima ponešto popraviti i osmisliti, ali mislim da stanje u kome se nalazi naše društvo nije takvo da bi promena bila moguća.”

Lompar na kraju razgovora za Sputnjik podseća da je srpski jezik jedna od najvažnijih činjenica srpskog kulturnog prepoznavanja, istovremeno i predmet društvenog i kulturnog inženjeringa, a stvari ne stoje bolje ni kada je u pitanju književnost.

U Rusiji nastava ruskog jezika ima nedpredmetni status, kao i nastava matematike.

„U književnosti se nalazi čitav jedan simbolički svet koji određuje srpski kulturni identitet i utoliko je nastava književnosti nekada imala širi karakter od proučavanja same umetnosti reči. Tako da je ovo negativni pravac koji sada dobija na ubrzanju”, kaže Lompar i dodaje da bi moglo da se razmisli o trogodišnjim studijama srpskog jezika, odnosno petogodišnjim naučnim studijama, ali da bi ova promena podrazumevala i promenu strukture univerziteta.

 

Autor Senka Miloš

 

Naslovna fotografija: mus.org.rs

 

Izvor Sputnjik, 07. jul 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u