Амерички председник Доналд Трамп гестикулира стиснутом песницом током предизборног скупа подршке републиканским кандидатима за Сенат из Џорџије, Далтон, 04. јануар 2021. (Фото: AP Photo/Brynn Anderson)

D. Drobnjicki: Tramp se vratio – sledi obračun demokrata i republikanaca

Ankete pokazuju da je bivši predsednik Sjedinjenih Država i dalje najpopularniji republikanski političar i – lider konzervativne Amerike

Donald Tramp se vratio u američku političku arenu. Govorio je pred hiljadama ljudi u Ohaju, debitovao na novoj veb platformi za video hosting Rambl, koja postaje sve popularnija i konkurent Jutjubu Posetio je južnu granicu SAD i prilično otvoreno nagovestio da je spreman da se 2024. godine ponovo kandiduje za šefa države.

Ankete pokazuju da je bivši predsednik Sjedinjenih Država i dalje najpopularniji republikanski političar i – lider konzervativne Amerike. Da se sada održavaju partijski primarni izbori – niko ne bi imao šanse protiv Trampa. Bajden, s druge strane, postepeno gubi popularnost i poverenje Amerikanaca.

Njegov pozitivni rejting je – prema istraživanju Rojtersa i Ipsosa – u odnosu na april opao za 10 odsto. Doduše, i dalje je veći nego što je Tramp kao predsednik ikada imao, ali američki građani sve manje veruju Bajdenu u ekonomskim i svakodnevnim bezbednosnim pitanjima. A sada ta pitanja najviše brinu stanovnike prekomorske supersile.

Ovo, naravno, ne znači da su američki konzervativci, predvođeni Trampom, počeli svoju trijumfalnu kontraofanzivu, koja će rezultirati prvo zauzimanjem Kongresa 2022., a zatim Bele kuće 2024. godine. Ili možda znači?

Američka liberalna elita, koja je uspostavila kontrolu nad Belom kućom i oba doma Kongresa SAD, uopšte se neće sama odreći vlasti. Transnacionalne korporacije, međunarodne finansijske grupe i Velika Cifra, sa ostalima koji stoje iza američke Demokratske partije, sebi jednostavno ne smeju dozvoliti luksuz političke nestabilnosti.

Američka demokratija je od 2016. godine funkcionisala gotovo onako kako to objašnjavaju vulgarni zapadni propagandisti – došlo je do promene kursa. Tada su svi ti propagandisti nazvali svog demokratski izabranog predsednika „neprijateljem demokratije”. Isto su tvrdili i za uspešne evropske stranke i vlade koje su bile usredsređene na nacionalne interese i tradicionalne vrednosti. Sada ljude koji podržavaju Trampa u Sjedinjenim Državama nazivaju „unutrašnjim teroristima”.

Ovo što se sada događa na ujedinjenom Zapadu jeste pokušaj uspostavljanja liberalne diktature. I to ima svoju zlokobnu logiku. Protivrečnosti između „divnog novog sveta” globalnih šefova i tradicionalističke alternative ne mogu se rešiti u okviru „smenjivosti vlasti”.

Nemoguće je svakih četiri do osam godina reindustrijalizaciju zamenjivati „zelenom politikom”, zaštitu državnih granica njihovom potpunom poroznošću, priznavanju 46 džendera davati prednost nad zaštitom porodice, istorijski ponos poricanjem dostignuća predaka, nacionalno jedinstvo osuđivanjem suvereniteta itd.

To ne mogu izdržati ni ekonomija ni socijalno tkivo. Ne mogu ni transnacionalne korporacije niti nacionalna preduzeća. Slomiće se i finansijski mehanizmi koji su trošeni decenijama na deflaciji dugova „tvrdih” valuta. Neko zato mora da preuzme – i to sistematski i zadugo, bar na par decenija – kurs i kormilo.

Demokratska stranka ima plan kako to učiniti. Ona će promeniti proceduru glasanja, čineći da se njome lako manipuliše i da je nadgleda isključivo Kongres, povećaće prethodno broj senatora i kongresmena za račun pretvaranja distrikta Kolumbija u državu zajednice Daglas i potpunog uključivanja u SAD teritorije Portorika.

Još planiraju da prošire sastav Vrhovnog suda i da ga popune liberalnim sudijama… Ako sve ovo izvedu, republikanci će – o populistima da i ne govorimo – postati večita opozicija, čija će uloga preko medija i ulične „policije morala” u vidu Black Lives Matter i Antife biti postepeno marginalizovana.

Predlog zakona o promeni izbornog sistema, patetično nazvan „U ime naroda”, donji dom Kongresa već je odobrio i poslao Senatu. Prosta većina glasova u gornjem domu trenutno nije dovoljna za njegovo usvajanje. Prema važećim pravilima, najvažniji zakoni zahtevaju odobrenje najmanje 60 senatora – kvalifikovane većine. Ali, demokrate su već najavile da su spremne da ukinu ovaj uslov, a za to je, da ironija bude kompletna, potreban samo 51 glas.

Naravno, ovo bi bilo bez presedana, povreda ako ne slova, onda sigurno duha zakona. Ali, to verovatno neće sprečiti demokrate da obezbede svoju dugu jednopartijsku vladavinu. I, ići će prema tom svom cilju brzo jer glavne promene moraju izvršiti pre novembra 2022, kada će se održati međuizbori za Kongres SAD. Ishod ovih izbora biće od velike važnosti ne samo za Sjedinjene Države. Evropski političari i visoke birokrate sa velikom pažnjom posmatraju šta se dešava u Sjedinjenim Državama.

Bajdenova Bela kuća je obećala da će do kraja 2021. održati takozvani „Svetski samit demokratija”. Zapravo, to će biti rezimiranje prve faze kvalifikacija za novi zapadni blok. Možda u njega budu uključene neke razvijene azijske zemlje, ali zemlje Starog sveta se možda neće baš sve „kvalifikovati”. Novi veliki evropski izborni ciklus započeće na jesen 2021. godine. U septembru će biti održani opšti izbori u Nemačkoj, 2022. će Francuzi ponovo birati predsednika, 2023. će se glasati u Italiji i Španiji, 2024. u Austriji.

Brisel, Berlin i Pariz, naravno, pokušaće da učine sve da spreče drugi populistički talas u Starom svetu. Efikasnost u odolevanju ovom talasu biće deo „kvalifikacije” za uključivanje u Zapad 21. veka prema verziji liberalno-globalističke elite. Ali, dokle će se evropski establišment usuditi da ide, u velikoj meri zavisi od uspeha „starijih drugova” u Vašingtonu.

Biće od velike važnosti hoće li Demokratska stranka Sjedinjenih Država uspeti da izbegne „prvo prokletstvo” u jesen 2022. godine – statistički gotovo neizbežan gubitak najmanje jednog kongresnog doma. Ako se dogodi, to neće značiti samo gubitak potpune kontrole nad Kapitolom, već i povratak na vlast populističkih republikanaca na čelu (formalno ili neformalno) sa Donaldom Trampom.

Ako, zahvaljujući zakonodavnim i političkim tehnološkim inovacijama, demokrate zadrže Kongres, to će biti jasan signal da liberalna elita kontroliše situaciju i da više neće biti iznenađenja. Plan Demokratske stranke je jasan i čini se da je dobro promišljen.

Da li je u ovoj situaciji moguća protivigra populističke opozicije? I da li imaju priliku da preokrenu tok borbe? Jedno je sigurno. Republikanci i Tramp imaju plan. Na federalnom nivou baviće „sabotažom”. Blokiranjem zakona koji radikalno transformišu američku stvarnost. Što više – to bolje. Zasad im se ta igra isplati.

U Senatu su se već zaglavili zakoni o o izbornoj reformi i okrugu Kolumbija (sa odgovarajućim preimenovanjem) statusa države. Stvorena situacija sasvim odgovara konzervativcima-trampistima, jer su izbori 2022. godine sve bliži i bliži, a američke savezne države u međuvremenu rade na ispravljanju sopstvenih grešaka.

Do danas je dvadeset država SAD ili usvojilo ili se sprema za usvajanje svojih regionalnih izbornih zakona, koji su po sadržaju upravo suprotni reformi koju su predložile demokrate. Najgore za njih je što se to dešava u ključnim državama za predsedničke izbore – Floridi, Džordžiji, Arizoni itd.

Ako ovi zakoni ne budu ukinuti federalnim zakonima i kasnije odbranjeni u Vrhovnom sudu SAD, demokrate neće moći ponoviti „trik” iz 2020. godine. Biće na nizbrdici. Još je guverner Teksasa Greg Abot zatražio od drugih guvernera da mu pomognu da „zatvori južnu granicu”, budući da je Bajdenova vlada odustala od tog zadatka.

Florida, Nebraska i Ajova odazvale su se njegovom pozivu, poslavši Abotu svoju SVAT policiju. A nedavno je guverner Južne Dakote Kristi Noem poslala jedinice svoje Nacionalne garde da pomognu Teksasu (u Sjedinjenim Državama garda nije podređena saveznom centru, već vlastima država).

Sve je ovo veliko i vrlo neprijatno iznenađenje za Vašington. A šta ako se još Arizona i Novi Meksiko pridruže teksaškoj inicijativi? Mirno posmatrati taj „praznik neposlušnosti” ili slati federalce da uguše „pobunu”? Zasad Bajden nije našao „lek” za pobunu država, a to znači da može ostati i bez poluga za upravljanje izborima.

Verovatno će morati da udari žestoko, ali je to rizično jer SAD mogu ne preživeti drugi „slučaj Kapitol”. Jer, može doći do malog građanskog rata sa nepredvidljivim posledicama. Zbog svega, prerano je za ocenu da se liberalna vlast u SAD potpuno učvrstila. Bajden je dobio široko međunarodno priznanje, ali je ono u dobroj meri zasnovano na strahu da još jedna zamena liberala trampistima, sa još jednom smenom vašingtonskog kursa, može dovesti do potpunog haosa u svetu.

Zaključak je jednostavan. Na srednjoročnu evoluciju ujedinjenog Zapada neće presudno uticati ni globalizacija, ni ekonomski modeli, ni takozvane liberalne vrednosti, niti nadgornjavanje sa Kinom. Presudna će biti fundamentalna unutrašnja nestabilnost Zapada.

 

Autor Dmitrij Drobnjicki

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Brynn Anderson

 

Izvor Fakti, 07. jul 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u