Dok su zraci letnjeg Sunca svojom toržestvenom nebeskom silinom grejali jugoistočnu Evropu rastvarajući ćelijske omotače koronavirusa u cilju razbijanja njegove genetske strukture na neškodljive sastavne delove, dok su NATO trupe počele tiho povlačenje iz Avganistana čija regularna vojska je bežala pred talibanima, radnici Srbijagasa i mađarskog FGSZ-a su apratima autogenog varenja spojili poslednje cevi sistema Balkanskog toka gasa ka srednjoj Evropi. Južni tok je vaskrsao ne narušvajući evropsku politiku diverzifikacije snabdevanja gasom. Svetu je ostalo još samo da prihvati realnost njegovog vaskrsenja, baš kao što je Fukujama prihvatio da „kraj istorije“ ipak nije nastupio, pa ga je odložio za neka druga, bolja vremena.
A oni koji i dalje brukaju socijaldemokratiju u Vojvodini bave se svim i svkakvim temama, samo jednom temom ne. O napredovnju ruske energetike ni da beknu. Više im nije „miko fo“ da svoj „antifašizam“ dokazuju borbom protiv rehabilitacije četnika Draže Mihailovića. Tragajući za osmišljavanjem sopstvenog besmisla, otišli su korak dalje. Danas sebi sopstveni „antifašizam“ dokazuju optužujući za izdaju odavno pokojne sunarodnike koji su pobedili fašiste puškom u ruci. Vratićemo se toj temi kasnije.
„Na Istoku stare priče, na Zapadu ništa novo“, pevao je pre skoro četiri decenije Bora Đorđević. Doživeo je da realnost njegove stihove pretvori u slovensku antitezu. Decenijama su nas naši zapadni partneri i njihovi domaći pomagači učili da se kao najviši imperativ upravo MORA prihvativi realnost. Realnost je zapevala drugačije stihove: Na Zapadu stare priče, na Istoku svašta novo. Realnost je pokazala da Rusi odlilčno napreduju u Siriji iz koje su uglavnom pobegli islamistički militanti. Realnost je pokazala da pred islamitičkim militantima Avganistana vojska ove sekularne države beži čim se odande povuku njihovi NATO pokrovitelji[1]. Hoće li realnost takođe pretvoriti u antitezu Borine stihove „neće Rusi na Amere, da im ovi ne zamere“. Čisto sumnjam. Rusi zaista neće, ali ni Ameri ne mogu na Ruse. Pored toga, poetska antiteza je tipična stilska figura slovenske, a ne zapadne poezije.
Nova energetska realnost
Svetlost realnosti vaskrsenja Južnog toka je najpre obradovala našu pravoslavnu braću Bugare, koji, iako obasuti višedecenijskim blagodetima članstva u NATO i EU, nisu mogli da prikriju radost sticanja velike sopstvene buduće važnosti nastupajućim energtskim uticajem nekadašnjeg „velikog brata“ sa Istoka[2], koji je u međuvremenu proglašen „malignim“.[3] Pokazalo se da bugarske „nade nisu lažne“, već i tamo „jošte živi stari nad`“, a na to su pre pola godine ukazale i reči predsednika Ruske Federacije.[4] Uzaludno je bilo protivljenje bugarskih evroatlantista Balkanskom toku[5]. Poput Srbije, i Bugarska je prihvtila realnost i pošla u susret svom interesu.[6]
Dirljiva je bila zajdnička tuga asertivnih evroatlantskih medija Bajdenovih SAD i Evropske unije nemačkog naroda. Jedino što je bilo moguće suprotstaviti Balkanskom toku bila je nada u to da će ovim cevima jednog dana poteći gas politički podobnijh snabedvača negoli što je „malilgna“ Rusija.[7] Posebno je tragikomična nada evroatlantskih Hrvata u porast značaja energetskog terminla na ostrvu Krku. Dok se europska Hrvatska gasi, dok njena mladost bere jagode po bejlautoavanoj evropskoj Irskoj, državni vrh u Hrvata čekajući Godoa snažno spije i snuje američke konvoje koji isporučuju tovare TNG-a na Krk. Divan li je taj san… dok se ne probude i shvate koliko je TNG skupo rešenje. A tada će realnost neumoljivo razvejati ove nade. Sojvetska Hrvatska[8] može ponovo postati hrvatski san[9] u članici EU koja se širokom obalom proteže kraj britanskih moreй.
Neposredno pred tiho povlačenje SAD iz Avganistana (koje nije izvršeno pod predsedništvom Donalda Trampa, već Džozefa Bajdena), u nekoliko dana je Balkanski tok preko Srbije dosegao Mađarsku[10]. Energetska geopolitika Rusije je Severnim tokom ojačala nemački značaj glavnog redistributera ruskog gasa u Evropi, ali je, na prvi pogled paradoksalno, omogućila da Nemačka ne ostane monopolista redistribucije gasa u Evropi. Nije li upravo to u skladu sa evropskim načelom diverzifikacije snabdevanja gasom? Uz to, a u skladu s evropskom politikom diverzifikacije snabdevanja gasom, Severni tok 2 i Balkanski tok omogućili su alternativni put snabdevanja Evrope ruskim gasom, mimo Ukrajine[11] i Poljske.
Srbi znju da oni vole Rusiju, da kineska maloprodaja nezaustavljivo napreduje svetom i da su u današnje vreme kineske investicije u srpsku privredu dominantne. Podstaknuta sa Zapada, ekološka poliltička agenda se suočava sa neprijatnom činjenicom da Rio Tinto može postati opasniji zagađivač od svih istočnih investicija zajedno. Rusi su Aminskim postrojenjem u Banatu[12] već pokazali da su u stanju da ostvare pionirski ekološki industrijski projekt u Evropi. Ukoliko kineski Linglong u Zrenjaninu postigne slično, sve evroatlantske investicije u Srbiji će postati „na vrbi svirla“.
Srbi trebaju da znaju da Turski tok nije jedini tok ruskog gasa kojim se puni Balkanski tok. Pod talasima Crnog mora postoji i Ruski tok, koji je preko bugarske Varne jednako u stnju da puni Balkanski tok ako Turska počne da se ćudi. Politički prevrtljiva, a bezbednosno nestabilna i podeljena Turska nije područje sa kojeg bi moglo biti ugroženo snabdevanje Balkanskog toka. Bugarska postaje važna alternativa snabdevanja Evrope ruskim gasom. Zahvaljujući kineskim investicijama u luku Pirej, Grčka postaje najvažnija oblast budućeg snabdevanja Evrope kineskom robom.
Srbi trebaju da shvate da je njena evroatlantizovana slika proizvod meke moći Zapada. Ta slika je površna i naglašeno protivprirodna kulisa. Iza te kulise, po srpskoj provinciji bubnjaju fabrike koje finansira kineska investiciona politika, dok Rusija priprema gas koji će zabubnjati pod celim Balkanom i Panonskom nizijom sve do Bečkog Novog mesta. Srbima će realnost vrlo brzo dati odgovor na prokleto pitanje svih domaćih evroatlantista: Jesu li „Staljinove orgulje“ Crvene armije skrivene u zemlji da izvedu novu veličanstvenu fugu za novi vek? Ovo pitanje je na vreme naučno razmotrila srpska bezbednosna nauka.[13] Savremeno stanje energetske bezbednosti u Evropi i njen značaj za R. Srpsku i R. Srbiju, kvalitetno, potpuno i naučno je obradio Bezbednosni forum.[14]
Autonomaško udaljavanje od EU
Vojvođansko autonomaštvo, koje je prema separatizmu krenulo na talasu užasavanja Zapada od Južnog toka, potpuno se izgubilo na stranputicama pretvaranja Vojvodine u „evropsku regiju“. Uspostavljajući veze sa federalnim jedinicama Španije, Nemačke i naklonošću ka škotskim secesionistima, postali su nemio trol triju značajnih država EU, među kojima je bio i Gordi Albion, koji je u međuvremenu napustio EU. Baš u doba kad je Pajtićev režim uspostavljao čvrste „regionalne veze“ sa Bavarskom i Baden-Vitenbergom, pojavilo se u Nemačkoj više nego neugodnno pitanje mogućeg osamostaljenja tih federalnih jedinica od nemačke federacije. A upravo su vojvođanski autonomaši počeli da se pozivaju na nekakva „istorijska prava“ Vojvodine. Nadovezivnje „istorijskih prava“ na procese decentralilzacije i devolucije unutar EU je veoma opasno po krhko jedinstvo visoko decentralizovanih država članica.
Njihova zajednička hibridna federacija zvana EU putem svojih mehanizama političko-sociološko-pravnog razvoja zvanih intergovernmentalism, intragovernmentalilsm i naročito liberal intergovernmentalism putuje ka kvazikonfederalizaciji stvarajući novi obllik postojanja naglašeno suverenih nacionalnih država.[15] Upotreba načela supsidijarnosti koje je iz rimoktoličkog socijalizma utelovljeno u savremene procese decentralizacije država unutar EU već jasno pokzuje težnju da decentralizaciju pretvori u secesiju. Devolucioni proces je u Britaniji doveo do ozbiljnog razmatranja secesije Škotske. Proces devolucije se pretvorio u proces federallizacije Španije, a Kataloniju je poveo u separatizam. Podrškom „istorijskim autonomijama“ u susedstvu, EU bi rizikovala da autonomne regije i federalne članice nacionalnih država razviju sličnu volju za samostalnošću poput regionlnih vladara dve srpske autonomije. Još gore, moglo bi se dogoditi da se svo jedinstvo EU preokrene ka regresiji u intergovernmental historical revisionism[16] i okrene se srednjovekovnim kvazifederalnim modelima Svetog rimskog carstva i Habzburške imperije[17].
Vojvođanski autonomaši, kao i kosovski separatisti, pojma nemaju o duboko utemeljnim procesima unutar EU, pa sve rade u korist štete političke agende koju zastupaju. U tom svetlu treba sagledati „politički hadžiluk“ Nenada Čanka „nezavisnom Kosovu“ i naročito teatralne istupe Vojvođanske partije Aleksandra Odžića. Ova partijičica, najagilnija među vojvođanskim autonomaškim partijicama, uporno zahteva federalizaciju Srbije u cilju da severna srpska pokrajina postane republika i podržava katalonske separatiste. Svim ovim potezima vojvođanski autonomaši već godinama udaljavaju sebe od podrške iz EU, kako od njenih federalnih, tako i od unitarnih država koje su se decentralizovale.
Uostalom, vojvođansko autnonomaštvo se već godinama uopšte ne bavi ni Vovjodinom. Njima su hronično bitnije teme škotski referendum, katalonska nezavisnost, saradnja sa hrvatskim liberalnim levičarima, problemi u Banjaluci, srebrenički zločin od pre četvrt stoleća, psihološki osećaji propasti, beznađa, beznadežnosti, te drugi akutni i klinički doživljaji depresivnih stanja koja muče njihove preostale članove. A i kako bi drugačije? Vojvođanski klub, trodecenijski stožer starosedelačkog vojvođanskog autonomaštva, kapitulirao je pred „dođošima“.[18] Sami su to uradili, niko ih nije terao.
Milivoju Bešlinu, predsedniku Vojvođanskog kluba, crnogorski nacionalni identitet je mnogo važnija tema od Vojvodine. Nakon gubitka pozicija pri Pajtićevom autonomaškom režimu, angažovan je u Beogradu i Podgorici. Da se Vlasi ne dosete, tematsku opredeljenost vojvođanskog autonomaštva je uputio ka dubokoj istorijskoj temi – jugoslovenskoj sovjetofobiji. U vreme kada su spojeni srpski i mađarski krak Balkanskog toka, Bešlin je počeo „borbu“ protiv rehabilitacije „informbirovaca“, proglašavajući stare komuniste izdajnicima, jer nisu hteli da izdaju Staljina.[19] Uostalom, nije čudo što je svo vojvođansko autonomaštvo u off topic odveo njihov opinion maker koji je još 2004. godine bio stipendista Ruske Federacije pohađajući Državni institut „Aleksandar Sergejevič Puškin“ u Moskvi.
Naravoučenije
Južni tok je vaskrsao pod imenom Balkanski tok, a na njegovom putu Vojvodina ima veoma značajno mesto, bez obzira na to što nije članica EU. Pored tehničkog sedišta NIS-Gaspromnjefta, u Vojvodini je i podzemno gasno skladište Banatski Dvor, kapaciteta 450 miliona kubnih metra gasa. Investicije u Srbiju dolaze sa Istoka. Dok se „Staljinove orgulje“ pod zemljom i morem pripremaju da zasviraju svoju novu, veličanstvenu fugu za 21. vek, separatistički pokreti u Srbiji dotaknuti realnošću postaju patuljci. Na Zapadu je nastupilo vreme kada se shvata opasnost od procesa koji uvećavaju ovlašćenja autonomnih regija. Za to vreme, Gasprom tiho finansira završetak mozaika u Hramu Svetog Save u Beogradu. Skoro Rassvet, skoro vstanet Solnce. Эto Solnce budet svetitь dlя nas!
Dušan Kovačev je publicista iz Zrenjanina. Autor je preko 300 naučnih radova, rasprava, istraživanja, eseja, komentara, prikaza, prevoda i drugih radova (kompletan spisak možete pronaći ovde). Posebna oblast njegovog interesovanja su politička, pravna, kulturna, privredna i socijalna sadašnjost Vojvodine i njena istorija. Živi i radi u Beogradu. Ekskluzivno za Novi Standard.
________________________________________________________________________________________________
Uputnice:
[1] Avganistan, Amerika i Talibani: Ključna vazdušna baza napuštena pod okriljem noći, avganistanski vojnici beže u Tadžikistan pred ofanzivom ekstremista. BBC News. 6. 7. 2021. https://naslovi.net/2021-07-06/bbc-news/avganistan-amerika-i-talibani-kljucna-vazdusna-baza-napustena-pod-okriljem-noci-avganistanski-vojnici-beze-u-tadzikistan-pred-ofanzivom-ekstremista/28295234
[2] Stroitelьstvo «Balkanskogo potoka zamedlяetsя do konca 2020 goda». economic.bg, 01. 06. 2020. https://www.economic.bg/bg/a/view/stroezhat-na-balkanski-potok-se-zabavya-do-kraya-na-godinata-117966
[3] Pentagon: Ruski maligni uticaj na Evropu. RSE. 2. 7. 2019. https://www.slobodnaevropa.org/a/pentagon-ruski-maligni-uticaj-na-evropu/30033296.html
[4] «Balkanskiй potok» zaveršen. Putin segodnя. 14. 11. 2020. https://www.putin-today.ru/archives/112304
[5] Toporkov – Putin obvinil Bolgariю v srыve planov «Gazproma». Vedomosti. 4. 12. 2020. https://www.vedomosti.ru/business/articles/2019/12/04/817882-turetskii-potok
[6] SRBIJI 75 MILIONA EVRA GODIŠNJE! Izgrađen ‘TURSKI TOK’ KROZ našu zemlju, EVO KUDA SVE PROLAZI (MAPA). Informer, 31. 12. 2019. https://informer.rs/vesti/drustvo/481478/srbiji-miliona-evra-godisnje-izgradjen-turski-tok-kroz-nasu-zemlju-evo-kuda-sve-prolazi-mapa ; Bugaйskaя, Elena – Prezident Serbii zapustil gazoprovod „Balkanskiй potok“. Rossiйskaя gazeta. 1. 1. 2021. https://rg.ru/2021/01/01/prezident-serbii-zapustil-gazoprovod-balkanskij-potok.html ; Degtяrev, Alekseй – Gazprom obъяvil o postavkah v Serbiю po novomu maršrutu. Vzglяd, 1. 1. 2021. https://vz.ru/news/2021/1/1/1078506.html?utm_campaign=vz&utm_medium=referral&utm_source=push ; Šakirov, Evgeniй – V Bolgariю prišel pervый gaz čerez «Tureckiй potok». Izvestiя, 1. 1. 2020. https://iz.ru/960632/2020-01-01/v-bolgariiu-prishel-pervyi-gaz-cherez-turetckii-potok ; Balkanski tok kompletan – Srbija i Mađarska spojile cevi, RTS, 4. 7. 2021. https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4429791/balkanski-tok-gasovod-srbija-madjarka.html
[7] Gurkov, Andrej – Loše vesti za Gasprom na Balkanu? DW, 8. 1. 2021. https://www.dw.com/sr/lo%C5%A1e-vesti-za-gasprom-na-balkanu/a-56170965 ; Đurđević, Mila – Alternative za ruski gas u Srbiji, RSE, 15. 1. 2021. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-ruski-gas-alternative/31047524.html
[8] Omrčanin, Ivo – „Sovjetska Hrvatska“: teza antiteza sinteza bratstva i jedinstva hrvatskih komunista. Croatia Cultural Pub. Center, 1970.
[9] Rudan, Vedrana – Sovjetka republika Hrvatska, Vedrana Rudan, https://www.rudan.info/sovjetska-republika-hrvatska/
[10] Balkanski tok kompletan – Srbija i Mađarska spojile cevi. RTS, 4. 7. 2021. https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4429791/balkanski-tok-gasovod-srbija-madjarka.html ; Vojnović, Nikola – KOMPLETIRAN „Balkanski tok“, Srbija i Mađarska spojile cevi, a evo i kad kreće TRANZITNI GAS kroz našu zemlju. Blic. 4. 7. 2021. https://www.blic.rs/biznis/vesti/kompletiran-balkanski-tok-srbija-i-madarska-spojile-cevi-a-evo-i-kad-krece-tranzitni/04pt0db
[11] Strašnый son Kieva: «Balkanskiй potok» sdelal Ukrainu nenužnoй dlя Evropы. FAN. 5. 7. 2021. https://riafan.ru/1479228-strashnyi-son-kieva-balkanskii-potok-sdelal-ukrainu-nenuzhnoi-dlya-evropy ; Koroleva, Anna – Ukrainu obhodяt gazom so vseh storon. Эkspert. 5. 7. 2021. https://expert.ru/2021/07/5/ukrainu-obkhodyat-gazom-so-vsekh-storon/
[12] Kovačev, Dušan – Aminsko postrojenje, NIS, Elemir. Petrovgrad. 2. 4. 2017. https://petrovgrad.org/privreda-srp/aminsko-postrojenje-nis-elemir/
[13] Kovačev, Dušan – Energetska bezbednost, geopolitički interesi i „Staljinove orgulje“. NSPM. 5. 4. 2021. http://www.nspm.rs/prikazi/energetska-bezbednost.html
[14] Bezbednosni forum (2021) G. VI, br I.
[15] Burgess, Michael (2006) Comparative federalism, theory and practice. London/NY. Routledge. Pg. 226-240.
[16] Ib.
[17] Ib. 117.
[18] Kovačev, Dušan – Vojvođanski klub (deo IX): Vojvodina „dođošima“. Balkanska geopolitika. 4. 3. 2021. https://balkanskageopolitika.com/2020/03/04/vojvodjanski-klub-deo-ix-vojvodina-dodjosima/
[19] Sekulović, Aleksandar, Bešlin: Rehabilitacija IB-eovaca značila bi rehabilitaciju izdaje. Gradska RT. 6. 7. 2021. https://gradski.me/2021/07/06/beslin-rehabilitacija-ib-eovaca-znacila-bi-rehabilitaciju-izdaje/
Naslovna fotografija: Tanjug/Siniša Kupinović
Izvor Novi Standard
BONUS VIDEO:
