B. Mitrinović: Ofanziva talibana i LGBT aktivista

U izveštajima zapadnih medija o događajima u Gruziji navodi se da su marševi „ponosa” i dalje kontroverzni u konzervativnim zemljama u kojima ogroman uticaj ima pravoslavna crkva

Povlačenje Amerikanaca iz Avganistana omogućilo je talibanima da krenu u akciju osvajanja teritorije: ušli su u Kandahar, napreduju u svim pravcima, vladine snage sigurno neće biti u mogućnosti da zaustave ove pohode, procenjuje se da će najdalje za pola godine militantni ovladati celom zemljom. Proamerički režim predsednika Ašrafa Ganija brani neke teritorije i svakako Kabul. Vladini službenici i lokalno osoblje, koje je sarađivalo s Amerikancima, pokušavaju da se spasu osvete, a situacija podseća na Sajgon i Bagdad i američko povlačenje iz Južnog Vijetnama 1975. i Iraka 2011.

Dok Amerikanci nameravaju da desetine hiljada njima odanih stanovnika smeste na teritoriju Tadžikistana, Kazahstana i Uzbekistana, odakle bi nastavili obaveštajne operacije, Rusi njihovo povlačenje i očekivanu ofanzivu talibana tretiraju kao izgovor za američki povratak u Centralnu Aziju, ruski „meki trbuh”.

To znači da bi ove države bile preplavljene naoružanim migrantima i strancima, obaveštajnom opremom i vojnicima koji bi upravljali njima, te je očekivano da bi uticali na do sada postignutu ravnotežu. Namera Vašingtona da obaveštajni rad i izviđanje obavljaju sa teritorija bivših sovjetskih republika, uključujući Tadžikistan i Kazahstan, koje su zajedno s Rusijom članice Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) – izaziva nove probleme za Rusiju. Uz to lako je moguće da će se baza Pentagona ponovo uspostaviti u Uzbekistanu, koji nije članica ODKB.

Kontrola štete

U petak je obelodanjeno da je u Moskvi delegacija političkog rukovodstva talibana pregovarala s direktorom azijskog odeljenja ruskog Ministarstva spoljnih poslova i da je postignut dogovor da talibani neće napadati susedne države. Delegacija je održala konferenciju za medije na kojoj je izneta lista namera kojoj se ne bi imalo šta prigovoriti: neće se širiti na teritorije okolnih država, boriće se protiv Islamske države i drugih terorista, iskoreniće proizvodnju droge i obezbediće poštovanje ženskih prava na obrazovanje i rad. Kakva agenda – što bi rekli zapadnjaci. Prema rečima jednog od njih, cilj talibana je izgradnja „slobodnog sistema islamske države”.

Za Moskvu je najvažnije da situacija u članicama ODKB-a, Tadžikistanu i Kazahstanu, ostane mirna, kako na dnevni red ne bi bilo postavljeno pitanje zaštite neke od njih (slično je bilo i tokom rata u Nagorno-Karabahu da se sukob prelio na Jermeniju). Deo stručnjaka smatra da je na sastanku u Moskvi postignut dogovor s predstavnicima talibana, s kojima su i do sada imali kontakte, o zaštiti ruskih interesa i njihovih saveznika. Ove razgovore jednostavno opisuju kao „kontrolu štete”.

S druge strane, mnogi ne veruje da Moskva i talibani mogu da zaključe dogovor iza leđa Kabula, kao i da se ne može verovati njihovim razjedinjenim frakcijama da će susedne države ostaviti na miru. Oni smatraju da su ovi pregovori smišljeni samo da uspavaju budnost Moskve i da svakako treba preduzeti sve što se može da talibani ne preuzmu Centralnu Aziju. Treći pak smatraju da je najgore od svega što je Erdogan na američki zahtev preuzeo zaštitu aerodroma u Kabulu, od koga će sigurno napraviti sopstvenu vojnu bazu za dalje širenje u susednu Centralnu Aziju.

Jehovini svedoci u duginim bojama

Meka moć i novac Zapada sve više prodiru i na Kavkaz. Za Gruziju su u narednih pet godina spremljene skoro četiri milijarde evra u okviru programa Istočnog partnerstva EU. Međutim, Tbilisi mora da poštuje osnovne evropske vrednosti, slobodu izražavanja i okupljanja. A vlasti u Gruziji su ove nedelje morale da biraju između još većih nereda koji bi usledili na Paradi ponosa, koja je već u najavi izazvala haos u kome su povređeni LGBT aktivisti i novinari – i zameranja Briselu.

Samo koji dan posle tih događaja u Mađarskoj je stupio na snagu zakon o zabrani homoseksualne propagande maloletnicima. Orban, kao i Putin u Rusiji ili Kačinjski u Poljskoj, smatra da roditelji imaju pravo da sami odlučuju kako će odgajati decu i da to pravo ne treba da prepuštaju različitim nevladinim organizacijama iza kojih stoji ekonomska moć. Znajući tradicionalna opredeljenja Gruzina, sa sigurnošću se može reći da su saglasni s takvim stavom.

Zato je i bilo očekivano da je pokrenuta LGBT mašinerija u Gruziji naišla na otpor. Njeni aktivisti tvrde da je državna tajna služba koordinirala napade, a premijer Irakli Garibašvili je optužio „starog lisca”, bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija, da podržava održavanje gej parade u Tbilisiju. U izveštajima zapadnih medija o ovonedeljnim događajima navodi se da su marševi „ponosa” i dalje kontroverzni u konzervativnim zemljama u kojima ogroman uticaj ima pravoslavna crkva. Postavlja se pitanje zašto se onda LGBT propaganda sprovodi u državama koje drže do tradicionalnog poimanja braka i porodice.

Homoseksualnosti je bilo uvek: negde je proskribovana, negde dobrodošla. Danas se većina ne zanima za seksualno opredeljenje drugoga. Sve dok Zapad nije preuzeo model Jehovinih svedoka i krenuo u aktivni prozelitizam. Ispostavlja se da na reakciju tih konzervativnih nacija, koju podstiču aktivnom iritantnom propagandom u zaštiti prava homoseksualaca – upravo i računaju. Izazivanje sukoba i destabilizacija vlada tako postaje očigledan cilj, a ne ostvarivanje prava homoseksualaca.

 

Autor Biljana Mitrinović

 

Naslovna fotografija: Maciej Luczniewski/NurPhoto via Getty Images

 

Izvor Politika, 11. jul 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u