Lj. Dimić: Nad Srbima su vršeni zločini u Srebrenici i okolini od 1992. do 1995.

Dimić podseća da su „zločini nad Srbima vršeni u okolini Srebrenice u kontinuitetu počev od 1992. do 1995. godine i da su Srbi označavani remetilačkim faktorom“

Genocid, onako kako ga je označila Rezolucija br. 96 OUN od 11. decembra 1946, a usvojila 9. decembra 1948. Generalna skupština OUN, podrazumeva „ubistvo članova grupe“, „teške povrede fizičkog i mentalnog integriteta grupe“, „namerno podvrgavanje grupe takvim životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog ili delimičnog fizičkog uništenja“, „mere usmerene ka sprečavanju rađanja u okviru grupe“, „prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu“ – nije izvršen u Srebrenici.

Upotreba termina Holokaust, koji označava istrebljenje jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu, sasvim je neprimerena.

Ovako istoričar i član SANU Ljubodrag Dimić, za Novosti, komentariše poređenje zločina u Srebrenici sa Holokaustom, kao i reči da je to najveći masakr posle Drugog svetskog rata, koje su se mogle čuti od predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, predsedavajućeg Evropskog saveta Šarla Mišela, ali i dela lidera regiona i Evrope.

– U Srebrenici, koja je bila zaštićena, ali ne i demilitarizovana zona pod zaštitom OUN, izvršen je strašan zločin, ali ne i zločin genocida. Tom su zločinu prethodili podjednako teški zločini u Bratuncu i okolini koje su izvršile jedinice pod komandom Nasera Orića, stacionirane u Srebrenici. Zapad je saučesnik muslimanske strane u tim zločinima. Istovremeno, Zapad je bio taj sa kojim je u dogovoru Alijom Izetbegovićem, uz ostalo, žrtvovao Srebrenicu – objasnio je Dimić. – Genocid nad jednim narodom nikada nije pojava koju određuje isključivo vreme u kome se odigrala, već društveni fenomen koja ima dugu predistoriju. Stradanju u Srebrenici nije prethodila decenijska destrukcija imena stradalog stanovništva, njegove vere i crkve kojoj pripada, zatiranja kulture i identiteta. Pre bi se moglo reći da se na tom prostoru, podjednako kao i u Prvom i Drugom svetskom ratu, pripremao i vršio genocid nad srpskim narodom, koji je označavan trajno nepoželjnim.

Dimić podseća da su „zločini nad Srbima vršeni u okolini Srebrenice u kontinuitetu počev od 1992. do 1995. godine (stradalo je više od 3.500 Srba), da su Srbi označavani remetilačkim faktorom i za njih u Bosni i Hercegovini, koja je smatrana isključivo muslimanskom i katoličkom zemljom, nije bilo mesta.

– Govorilo se javno da su izdajnici domovine, označavani su komunistima, četnicima, „smećem“… Davane su im animalne osobine, vršena dehumanizacija, oduzimano ljudsko dostojanstvo. Označavani su rusofilima, protivnicima novog svetskog poretka i Evrope, smatrani elementom koji je opasan po svojim mislima i sklonosti ka zaverama, revolucijama, prevratima… Teško shvatljivu mržnju prema Srbima podsticala je propaganda i aktuelna politička misao (npr. „Islamska deklaracija“ A. Izetbegovića) – istakao je Dimić. – Realizovanje te ekskluzivne i isključive islamske politike suštinski je značilo „otvaranje“ sukoba sa Srbima, tim, kako su govorili prestavnici političkih partija i verski prelati, „pravoslavnim šizmaticima“, čije je prisustvo na teritoriji koju su muslimanski i hrvatski političari smatrali isključivo svojom oduvek bilo sporno. Uočljivo je plansko i sistematično odstranjivanje Srba iz sredine u kojoj su vekovima živeli. To se uklapalo u koncept Alije Izetbegovića o nacionalno i verski čistoj Bosni i Hercegovini. U takvom društvu, značajan uticaj zadobio je isključivi antisrpski, antipravoslavni, antijugoslovenski, antislovenski „rasistički nacionalizam“ koji je iskazivao rasnu, versku i nacionalnu netrpeljivost.

Dimić dodaje i da „ukoliko se ratna dešavanja na prostoru Bratunca i Srebrenice ne istraže i istina, ma kakva ona bila, o minulom ratu, ali i onim prethodnim na tom prostoru, ne saopšti, zločini će se ponavljati i u budućnosti.

O krivici koja se stalno stavlja na leđa Srba je govorio i poslanik „Levice“ u nemačkom Bundestagu Aleksander Noj:

– Pošto Srbija ne želi u NATO Srbi se moraju prikazati kao zločinci i ne smeju imati žrtve, a Srbija se mora ocrniti. Pokušava se prikazati da su srpski vojnici u Srebrenici ubili nedužne civile. Ne mogu oceniti da li se radi o genocidu, ratnom zločinu ili nečemu drugom. Ali poznato je da nisu svi koji su tamo ubijeni bili civili, već i bošnjački borci koji su ubijeni u sukobima na ratištu, što se prikriva. Veliki broj pronađenih tela u stvari su borci muslimanske vojske koji su poginuli u borbama. Činjenica je da žrtve moraju uvek biti Bošnjaci, Hrvati, Albanci, iako ima mnogo ubijenih srpskih civila na Kosovu, u BiH i Hrvatskoj.

On je dodao da je 1992. godine oko Srebrenice ubijeno 1.000 srpskih civila od strane muslimanske vojske, što je i dovelo do zločina u Srebrenici.

– Dvostruki standardi se primenjuju stalno. Kada su Hrvati pod Franjom Tuđmanom proterali krajiške Srbe, Zapad je tada zatvorio oči pred proterivanjem više od 100.000 ljudi i mnoštvo žrtava, a ujedno i pomagao obukom hrvatskih snaga. Na drugoj strani kada su na Kosovu proterivani Albanci, onda se govorilo o humanitarnoj krizi, ratnom zločinu i genocidu – naveo je Noj, što je, kako ističe, jasan pokazatelj da Zapad pojam humanitarne krize koristi za sprovođenje svojih ciljeva i da im nisu važne žrtve.

Pred Haškim tribunalom, kako je rekao, natprosečno veliki broj Srba je osuđen, dok su ostali oslobađani, a među njima i „Naser Orić, iako je bilo jasno da je počinio zločin“.

– Sada NATO i EU žele što pre da države regiona integrišu u EU, i to sve je geopolitički motivisano. Pošto Srbija odbija da prizna Kosovo, što je potpuno ispravno jer joj je ukradena ta teritorija, ona ne može tako u EU – zaključio je Noj.

I funkcioneri EU slali su poruke da u „EU nema mesta negiranju genocida“.

Premijerka Brnabić: Zaboravili Jasenovac

Premijerka Ana Brnabić rekla je da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izjavio da je ono što se desilo u Srebrenici najgori zločin u Evropi od kraja Prvog svetskog rata i dodala da „to nema veze sa Srebrenicom, niti poštovanjem žrtava, već da su sve poruke iz Potočara s ciljem da se napadne Srbija“.

– Porede sa Holokaustom i u potpunosti zaboravljaju Jasenovac i sve ono što se Srbima desilo od početka Drugog svetskog rata. Izbrisali su sve srpske žrtve tokom ratova devedesetih, niko ne ode u Bratunac, niko ne kaže ni reč o 3.000 žrtava u Podrinju, a krenu i da negiraju i svu srpsku, romsku, jevrejsku, ali pre svega srpsku decu, koja su na najužasniji način stradala u prvom koncentracionom logoru u Jasenovcu – navela je predsednica Vlade.

U Potočarima i vojnici Armije BiH

Tokom obeležavanja dana zločina u Srebrenici, pojavila se slika devojke koja nad grobom svog oca drži šoljicu kafe (na fotografiji) koju mu je donela za pokoj duše. Ipak, prema nekim informacijama, njen otac, sahranjen u Memorijalnom centru kao nevina žrtva – civil, Nijaz Rifet Lalić, poginuo je kao pripadnik tzv. Armije BiH. U bosanskoj knjizi mrtvih Mirsada Tokača piše da je poginuo u Kladnju 12. jula 1995. godine u borbama, kao vojnik.

Odavno se priča da se u Potočarima ne sahranjuju samo ljudi koji su stradali u Srebrenici kao civili. Čak je i direktor Memorijalnog centra „Potočari“ Emir Suljagić poklonio Muzeju sećanja, koji prikuplja stvari poginulih, ličnu kartu svog oca Sulja Suljagića koji je poginuo 1992. u borbi, a zločin u Srebrenici se dogodio 1995. godine. U javnosti su se odmah pojavila pitanja – kako je Suljagić sahranjen u memorijalnom centru 2005. godine, kada je kao pripadnih vojske BiH poginuo tri godine pre zločina u Srebrenici?

Suljagić je na Tviteru napisao da je njegov otac njegov heroj:

– Suljagić Suljo (1952-1992) Samostalni bataljon „Voljavica“, poginuo od artiljerijske vatre sa Nijemića (Ljubovija, Srbija).

Iz Srebreničke organizacije porodica poginulih su više puta ukazivali da se manipuliše brojem žrtava i da se u Memorijalnom kompleksu sahranjuju i oni koji nisu stradali u Srebrenici.

– Šta će lična karta pripadnika tzv. Armije BiH poginulog u borbi iz 1992. kao artefakt muzeja sećanja u Potočarima, kad je tadašnji visoki predstavnik Volfgang Petrič ovo mesto osnovao isključivo za žrtve tragedije iz 1995?

 

Autor Ljiljana Begenišić

 

Naslovna fotografija: Novi Standard

 

Izvor Večernje novosti, 13. jul 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u