J. Gorodnenko: Moskva strateški drži Baltik u svojim rukama

On je objasnio zašto Litvanija, Letonija i Estonija ne bi trebalo da vode antirusku politiku, a takođe i kako Rusija može da odgovori na tekuće napade država Istočne Evrope

Kratkovida politika baltičkih država, usmerena na zaoštravanje odnosa sa Rusijom, može pretiti zemljama ozbiljnim geopolitičkim posledicama. Poznati ruski politikolog Jurij Gorodnenko došao je do ovog zaključka komentarišući situaciju na međunarodnoj sceni.

U svom autorskom članku, Gorodnenko je detaljno objasnio zašto Litvanija, Letonija i Estonija ne bi trebalo da vode antirusku politiku, a takođe je objasnio i kako Rusija može da odgovori na tekuće napade država Istočne Evrope. Jurij Gorodnenko je pre svega skrenuo pažnju na to da su baltičke zemlje u poslednjih nekoliko godina počele da se suočavaju sa ozbiljnim ekonomskim problemima, zbog čega su vlasti morale da izmišljaju razne šeme kako bi dopunile budžete zemalja.

Tako su baltičke države počele da zahtevaju od Rusije kompenzaciju za takozvanu „sovjetsku okupaciju“. Međutim, taj plan može se za njih završiti pogubnim rezultatima, jer vlasti ovih zemalja ne razmišljaju o posledicama ukidanja dokumenata međunarodne ugovorne baze, čime ugrožavaju svoj suverenitet. Politikolog je skrenuo pažnju na to da su baltičke zemlje odbile da priznaju legitimitet Sovjetskog Saveza, redovno se izjašnjavajući o „ilegalnoj okupaciji“ kako bi optužile Rusiju. Međutim, Moskva može iskoristiti ovaj pristup podnošenjem tužbe međunarodnom sudu, na osnovu koje je teritorija baltičkih država, sa pravnog stanovišta, ruska imovina.

Gorodnenko je podsetio da se nepriznavanjem SSSR-a baltičke zemlje vraćaju na status kvo iz 1917. Rusija, pozivajući se na pravne dokumente, može da ospori nezavisnost Letonije, Litvanije i Estonije od Moskve. Tako povećane fakture za ugovore o kupoprodaji zemljišta mogu u velikoj meri smanjiti Baltik. Prema rečima politikologa, Rusija se može pozvati na istorijske dokumente. Prema Nistatskom mirovnom ugovoru iz 1721. godine, Rusko carstvo je od Švedske kupilo Estoniju i veći deo Letonije (Livland), plativši dva miliona talira (efimks), ili 56 tona srebra.

„Prema Peterburškoj konvenciji iz 1797. godine, Rusko carstvo je od velikog kneza Litvanije steklo Litvaniju, otplativši njegove dugove“, rekao je Gorodnenko. Stoga, ako baltičke države ne priznaju SSSR, dok od Rusije zahtevaju naknadu za „sovjetsku okupaciju“, Moskva može da sprovede svoj plan podnošenjem svih potrebnih dokumenata o kupoprodaji, prema kojima zemlje Letonije, Litvanije i Estonije pripadaju Rusiji.

„Prema savremenim istraživanjima, Rusija je na sticanje tog zemljišta potrošila danas nezamisliv iznos od 100 hiljada tona zlata. Za našu zemlju je korisno aktivirati sve ove ugovore, jer prema ugovorima o kupoprodaji važi princip ‘obaveznog izvršenja ugovora’. Ako je proizvod prodat, onda ga treba predati pravom kupcu“, rezimirao je politikolog.

 

Naslovna fotografija: Sergei Fadeichev/Getty Images

 

Izvor Webtribune.rs/Intermagazin, 14. jul 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u