Zapadne obaveštajne službe drže pod kontrolom kosovsku albansku političku elitu i gotovo da nema istaknutijeg ministra ili političkog lidera koji nije na njihovom platnom spisku. I dok je svima poznat uticaj Amerikanaca, Nemaca i Britanaca na unutrašnju i spoljnu politiku Prištine, iz drugog plana iza ovih velikih sila sve prisutnija je Norveška, čiji uticaj na kosovsku izvršnu vlast očigledno raste. Gajeći dobre diplomatske odnose s Beogradom, izgleda da Oslo bar za pedalj ima bolje odnose s Prištinom.
Izlazak iz diplomatske senke Norveška je najavila 22. aprila ove godine, kada su premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti i ambasador Norveške na Kosovu Jens Erik Grendahl potpisali Memorandum o razumevanju na ceremoniji u Prištini. Kako je tada rečeno, ovaj dokument ima za cilj da podrži vladu Kosova, premijera, kancelariju premijera i zamenika premijera za evropske integracije, razvoj i dijalog, u okviru „agende za podršku miru i izgradnji države i unapređenje evropske agende za Kosovo”.
U želji da saznamo nešto više od protokolarnih izraza od kojih je, čini se, najnejasniji onaj da će Kraljevina Norveška, koja nije član EU, pomoći Kosovu u evrointegracijama, poslali smo imejl norveškoj ambasadi u Prištini da nam objasne konkretno svoju ulogu. Norveška ambasada je poslala odgovor u kome je zapisano: „Pomoć koja je pružena u skladu s memorandumom u vezi je sa oformljavanjem ekspertske grupe koja će pružiti podršku vladi u pripremnom poslu koji je vezan za dijalog između Kosova i Srbije, a takođe i za implementaciju Briselskog sporazuma.”
Ova vrsta saradnje, kada je reč o ambasadi Norveške u Prištini s privremenim prištinskim institucijama, a odnosi se na nastavak dijaloga Beograda i Prištine, neobična je jer po međunarodnom pravu ambasador strane države u zemlji prijema ima zadatak da razvija i unapređuje bilateralne odnose. Ovaj potez znači da se Norveška aktivirala na Balkanu i da otvoreno staje na stranu Prištine i nema sumnje da taj potez ima američku pozadinu. Dokaz za tu tvrdnju je i činjenica da je penzionisani general Vesli Klark imenovan za specijalnog savetnika u takozvanom ministarstvu vojnom na čijem je čelu norveški đak Armend Mehaj.
Budući da je i više nego evidentno da Priština opstruira nastavak dijaloga, poslali smo dodatno pitanje da nam objasne da li su, možda, sugerisali Kurtiju takvu političku strategiju u briselskom dijalogu, ali odgovor na ovo pitanje nismo dobili.
Predsednik Matice Albanca Srbije Demo Beriša kaže da je evidentan uticaj Norveške na kosovsku političku scenu i da svakim danom sve više jača. Za Politiku kaže da se taj uticaj najbolje vidi na premijera Kurtija i ministra Armenda Mehaja.
„Pored američkog, britanskog i nemačkog uticaja, od početka godine sve više uticaj imaju skandinavske države – Norveška, koja je prisutna u svim balkanskim zemljama, ali i Švedska preko raznih donacija. Oni su evidentno prisutni i možemo da zaključimo da je Norveška instrument za realizaciju dodatnog uticaja, pre svih Amerike. Norveška je uključena u sve pore kosovskog života i za očekivanje je da će ona biti jedan od bitnih faktora odlučivanja, ne kao Vašington ili Berlin, ali imaće sigurno značajnu ulogu”, kaže Demo Beriša.
Prvi put se za uticaj Osla na Kosovu javno saznalo kada je utvrđeno da je supruga tadašnjeg opozicionog lidera Samoopredeljenja Kurtija, Rita Augestad Knudsen, autor brojnih publikacija iz oblasti međunarodne saradnje i bezbednosti. Kao istaknuti član, ona je, iako je živela na Kosovu, postala deo Norveškog instituta za međunarodno istraživanje, gde radi na mestu istraživača iz oblasti terorizma i radikalizma koji, kako nezvanično saznajemo, tesno sarađuje s norveškim bezbednosnim službama.
Osim Knudsenove, tesne veze sa ovom skandinavskom zemljom ima i Armend Mehaj, koji pored kosovskog ima i norveško državljanstvo. Pre nego što je postao ministar Mehaj je više godina radio i živeo u Oslu. „Ima norveško i kosovsko državljanstvo”, potvrdio je krajem prošle godine za norveški list NTB portparol Ministarstva spoljnih poslova Norveške Siri Svendsen. Kako se navodi, od 1999. godine Mehaj je član norveških oružanih snaga i učestvovao je u mirovnim operacijama u svom rodnom Kosovu, kao i u Iraku, Avganistanu i Čadu.
Od kada je imenovan za premijera privremenih prištinskih institucija, uprkos zvaničnim očekivanjima Vašingtona i Berlina, Kurti čini sve da obesmisli nastavak briselskog dijaloga. Pa ako mu ovi zapadni centri moći ne daju za pravo da vodi takvu politiku, da li je, možda, Oslo taj centar koji mu daje podršku da može tako da se ponaša u međunarodnoj diplomatiji?
„Norveška ima izuzetno veliki posredni uticaj na Kurtija, ali niko ne može da tvrdi da oni stoje iza njegovih ekstremističkih poruka koje svakodnevno daje. Oslo stoji iza čvrstog stava koji Kurti pokazuje međunarodnoj zajednici po pitanju Briselskog, ali i Vašingtonskog sporazuma. Ako mu nisu sugerisali da se tako ponaša, onda su mu vetar u leđa”, ističe Demo Beriša.
Osim uticaja na političku scenu Kosova, primetno je da Norveška svesrdno pomaže naoružavanje Kosovskih bezbednosnih snaga i čini sve što je u njihovoj moći da izvrši njenu transformaciju u takozvanu vojsku. Profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Ilija Kajtez kaže da je 25 godina kao oficir i nastavnik u Vojnoj akademiji podučavao pitomce, da je višedecenijska praksa da Norvežani finansiraju mnoge projekte NATO-a, iza kojih stoje SAD ili Velika Britanija. Za naš list kaže da su te veze čvrste, ali da je sada novina taj uticaj na Kurtija preko žene.
„Norvežani ne mogu da rade apsolutno ništa na svoju ruku. Norveška ne igra solo igru i sigurno da nije značajnija nego što jeste. Sve to treba shvatiti kao još jedan oblik hibridnog rata gde centri moći traže najbolje moguće načine kako da realizuju ideju – da Kosovo postane nezavisno. Oni traže različite modalitete kako tu svoju nameru da sprovedu”, zaključuje Ilija Kajtez.
Autor Dejan Spalović
Naslovna fotografija: Laura Hasani/Reuters
Izvor Politika, 13. jul 2021.
BONUS VIDEO:
