G. Nikolić: Šta očekuje srpsku ekonomiju u narednih pet godina?

Srbija može očekivati poboljšanje ekonomskih parametara u narednom petogodištu, što će se reflektovati i kroz rast realnih dohodaka (plata i penzija), odnosno životnog standarda

Može se reći da se u prva polovini 2021. Srbija ima dobre ekonomske indikatore, uprkos teškim okolnostima usled pandemije. Da se srpska privreda zahuktava, ukazuju tri glavne makroekonomske veličine (uz BDP): industrija, izvoz (i uvoz), te promet u trgovini na malo.

Naime, u odnosu na lane, u periodu januar-maj industrija je porasla za 10,3 odsto, trgovina na malo skoro 13 odsto realno, izvoz 28 odsto (a uvoz 18 odsto, oboje u evrima). Inače, snažan rast izvoza posledica je snažnog povećanja izvoza prerađivačke industrije (od skoro 27 odsto). Nastavak solidnog porasta robnog izvoza Srbije biće podržan daljim rastom investicija u izvozno orijentisane sektore, kao i oporavkom eksterne tražnje (uz očekivani uspešan proces vakcinacije širom sveta). Dodatno, privredni oporavak je značajno podržan i izraženim rastom u građevini (koji se procenjuje na blizu 20 odsto u prvom tromesečju ove godine).

Iako tendencije u maju nisu bila toliko dobre kao u prethodnim mesecima, što je i očekivano imajući u vidu voma nisku bazu posebno u aprilu, čini se da će visok rast ekonomske aktivnosti u 2021. biti ostvaren. Desezonirani indeks BDP-a pokazuje da je privredna aktivnost u prva tri meseca 2021. već blago premašila svoj najviši pretkrizni nivo, dok će visok rast u drugom kvartalu (verovatno oko 15 odsto međugodišnje) dodatno popraviti relativnu poziciju Srbije.

Sudeći po izjavama najviših zvaničnika, međugodišnji privredni rast u prvom polugođu 2021. biće visokih 8,3 odsto. Da će u 2021. biti postignut visok ekonomski rast (šest odsto) tvrde i eksperti okupljeni oko Kvartalnog monitora (dok se za privrede evropskih zemalja procenjuje da će ostvariti za skoro dva procentna poena niži porast BDP-a).

I Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je povećala prognozu rasta Srbije za ovu godinu na šest odsto, što je duplo više od njene procene iz septembra 2020. EBRD potencira da će domaća ekonomska aktivnost biti snažno podržana dodatnim vladinim izdacima za zdravsto, subvencijama za zarade i jednokratnim isplatama penzionerima i drugim kategorijama stanovništva (Vlada je usvojila dodatne mere fiskalnih podsticaja u iznosu od 4,5 odsto BDP-a ili dve milijarde evra u budžetu za 2021).

I MMF u 2021. projektuje realan rast BDP-a Srbije od šest odsto, dok je s druge strane, Svetska banka nešto opreznija, sa projektovanim rastom Srbije od pet odsto u ovoj godini. Istu projekciju rasta dala je i rejting agencija Standard and Poor’s, koja je u junskom izveštaju potvrdila ocenu kreditnog rejtinga Srbije na nivou „BB+/ B“ i zadržala stabilne izglede za njegovo dalje povećanje (te smo u grupi retkih zemalja kojima kreditni rejting nije smanjen).

Ubrzanje inflacije

Kao i u drugim zemljama u regionu, pod uticajem viših cena energenata i hrane, kao i usled delovanja efekta niske baze iz istog perioda prethodne godine, inflacija se ubrzala, te je u maju dostigla 3,6 odsto međugodišnje (duplo više od očekivanog), što je nešto iznad centralne vrednosti cilja NBS.

Naime, međugodišnja inflacija u maju u SAD je dostigla pet odsto (predviđeno 1,6 odsto), EU 2,3 odsto (predviđeno 1,3 odsto), Nemačkoj 2,4 odsto (predviđeno 1,1 odsto), Francuskoj 1,8 odsto (predviđeno 0,9 odsto), Italiji 1,2 odsto (predviđeno 0,7 odsto), u Mađarskoj 5,3 odsto (predviđeno 3,3 odsto), Poljskoj 4,6 odsto (predviđeno 2 odsto), Rumuniji 3,2 odsto (predviđeno 2,5 odsto), Bugarskoj 2,3 odsto (predviđeno 1,4 odsto).

Povećanje inflacije je posledica poremećaja na pojedinačnim tržištima do koga je došlo usled pandemije (poremećaji u lancima snabdevanja, usled čega su tokom pandemije iscrpljene zalihe inputa, čije cene posledično rastu usled nesposobnosti proizvođača da se u kratkom roku prilagode povećanoj tražnji). Ipak, ukoliko inflacija bude dugotrajnija i ako rast cena obuhvati veći broj proizvoda verovatnije je da je su uzroci inflacije ekspanzivna monetarna i fiskalna politika.

Dobar je znak da je već u junu ove godine međugodišnja inflacija usporila iznoseći 3,3 odsto, dok se u narednim mesecima očekuje se kretanje inflacije oko centralne vrednosti cilja od tri odsto (a po prestanku delovanja privremenih faktora kod cena naftnih derivata i hrane, njeno usporavanje od drugog tromesečja 2022).

Na odsustvo znatnijih inflatornih pritisaka ukazuje stabilno kretanje bazne inflacije, koja je u junu iznosila dva odsto međugodišnje. Takođe, važan faktor niske i stabilne inflacije čini obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede (inače, cene roba i usluga u Srbiji su tek na 58 odsto proseka EU).

Pored ubrzanja inflacije, trend koji nije povoljan je rast nezaposlenosti u prvom tromesečju ove godine (u odnosu na prvi kvartal 2020), za 2,3 procetna poena (Anketa o radnoj snazi). Dodatno, umesto prvobitno planiranog fiskalnog deficita od tri odsto BDP-a i planiranog smanjenja učešća javnog duga u odnosu na BDP, fiskalni deficit će po novim planovima Vlade biti između šest odsto i sedam odsto BDP-a što će voditi rastu javnog duga koji će krajem godine dostići 60 odsto BDP-a, ali taj nivo još nije kritičan (inače je planirano da se fiskalni deficit sa oko sedam odsto BDP-a, umanji u 2022. na tri odsto, a zatim nastavi da se smanjuje do jedan odsto).

Zašto Srbija relativno dobro prolazi kroz krizu?

Ključ je struktura ekonomije. Naime, radi se o specifičnoj strukturi privredi, odnosno velikom učešću delatnosti poput poljoprivrede i prehrambene industrije koje su u krizi imale rast. Dodatno, Srbija ima veoma malo učešće turizma u BDP-u, kao i auto industrije i drugih delatnosti koje su bile najviše pogođene krizom. Pored toga, snažne antikrizne mere prvenstveno fiskalne, ali i monetarne politike koje se produžavaju i u 2021, kao i relativno blage anti-epidemiološke mere (od sredine maja 2020), te povoljni odnosi razmene (koji utiču na rast neto izvoza krajem 2020. i početkom 2021) dodatno su popravili relativnu poziciju Srbije.

Snažna investiciona aktivnost koja je u godinama pre pandemijom izazvane krize donosila solidne stope privrednog rasta takođe igra važnu ulogu u dobrom kotiranju Srbije. Strateška diversifikacija investitora i tržišta, odnosno to što najveći deo SDI u Srbiju odlazi u industriju, ostale izvozno-orijentisane sektore i izgradnju infrastrukture, takođe podstiče ekonomski rast. Najbolji primer je auto industrija gde Srbija ima najrazličitiju paletu proizvoda koji se u ovoj oblasti proizvode – od guma, akumulatora, provodnika, pa do najsofisticiranijih proizvoda poput mikročipova i elektromotora (npr. izvoz auto komponenti od 2012. povećan je četiri puta, na dve milijarde evra).

U Srbiji je i tokom pandemije nastavljena realizacija infrastrukturnih projekata. Učešće kapitalnih investicija države u BDP-u je 2020. povećano na 5,4 odsto (sa 4,9 odsto 2019), dok bi u 2021. trebalo da dostignu sedam odsto BDP-a.

Srbija je bila uspešna u razvoju IT sektora (izvoz usluga povezan sa IT sektorom je za osam godina gotovo učetvorostručen – na preko 1,4 milijardi evra 2019, a rast izvoza je postignut čak i u kriznoj 2020, sa nastavkom tog trenda i u ovoj godini).

Dodatno, izvoz poljoprivrede je od 2012. skoro dupliran – na skoro 1,3 milijarde evra u 2020, dok je dinamičan rast (od čak 20 odsto) nastavljen u prvih pet meseci 2021.

Šta možemo očekivati srednjoročno?

Kao što smo pomenuli, MMF u 2021. projektuje realan rast BDP-a Srbije od šest odsto, a zatim i nastavak visokih stopa rasta. Ove projekcije su minimalno različite od onih koje je MMF izneo u svom apriliskom izveštaju (IMF, 2021).

Na tabeli su data očekivanja MMF-a za Srbiju zaključno sa 2026. koja ukazuju da ova međunarodna institucija dosta optimistično gleda na ekonomske perspektive naše zemlje.

Glavni ekonomski indikatori Srbije 2008, 2015-2020, sa projekcijama do 2026. (izvor: MMF, april 2021) (Foto: oko.rts.rs)
Glavni ekonomski indikatori Srbije 2008, 2015-2020, sa projekcijama do 2026. (izvor: MMF, april 2021) (Foto: oko.rts.rs)

Ove godine BDP per capita će biti blizu 9.000 dolara, a njegov ekvivalent po kupovnoj moći preko 20 hiljada dolara. Udeo investicija u GDP se procenjuje da će se približiti famoznoj četvrtini BDP-a u 2026, dok će inflacija ostati stabilna i relativno niska (oko tri odsto). Volumen rasta izvoza biće oko 11 odsto što znači da će njegova stopa rasta izraženo u evrima biti oko 13 odsto. Projektovan je i lagan pad nezaposlenosti, dok se procenjuje da bi fiskalni saldo mogao biti skoro uravnotežen, iako projekcije za ovu godinu nisu uključile rebalans budžeta. Deficit platnog bilansa će ostati na oko pet odsto što se smatra durogočno održivim nivoom, a javni dug bi posle rasta u ovoj godini trebalo da počne da opada kao udeo u BDP-u zemlje.

Sumarno posmatrano, naša zemlja može očekivati poboljšanje ekonomskih parametara u narednom petogodištu, što će se reflektovati i kroz rast realnih dohodaka (plata i penzija), odnosno životnog standarda. Naravno, uvek postoji rizik od ostvarivanja projekcija, ali posle snažnog ekonomskog udara izazvanog pandemijom teško je očekivati da bi se nešto slično moglo ponoviti a što bi moglo bitnije poremetiti prognoze MMF-a.

 

Autor Goran Nikolić

 

Naslovna fotografija: Wikimedia/Gmihail, CC BY-SA 3.0 RS

 

Izvor oko.rts.rs, 16. jul 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u