D. Tanasković: Ne očekujem masovan odziv na Erdoganovo lobiranje za priznanje Kosova

On ne predviđa masovniji odziv na pozive prištinskih lobista, jer mnoge države imaju svoje jake razloge zbog kojih zaziru od međunarodne afirmacije nezavisnosti lažne države

Rad na promovisanju interesa Prištine trajna je instrukcija za turske diplomate, ali treba ozbiljno analizirati zašto je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji ništa ne govori slučajno, odlučio da baš u ovom trenutku najavi pojačano lobiranje za priznavanje tzv. Kosova i to izričito u sadejstvu sa SAD, rekao je danas bivši ambasador Srbije u Turskoj i UNESKO, profesor Darko Tanasković.

On je predočio da je od dolaska Bajdenove administracije na vlast povećan pritisak na države koje nisu priznale tzv. Kosovo, a posebno na evropske zemlje.

Grčka je za to najbolji primer. Posle stagniranja procesa priznavanja nezavisnosti (tzv.) Kosova tokom poslednjih godina, pa i odustajanja pojedinih država od odluka o priznanju ili njihovog suspendovanja, pretpostavljam da će uslediti intenziviranje ukupnog procesa usmerenog ka onome što se naziva “konačnim rešavanjem” tog otvorenog pitanja koje opterećuje odnose na Balkanu, ali “konačnim rešavanjem” bez uvažavanja legalnih i legitimnih interesa Srba i Srbije, ili uz minimalno, “kozmetičko” simuliranje njihovog zadovoljavanja kazao je Tanasković.

Srpski diplomata, međutim, ne predviđa masovniji odziv na pozive prištinskih lobista, jer mnoge države imaju svoje autentične, jake razloge zbog kojih zaziru od međunarodne afirmacije nezavisnosti lažne države, iako očekuje da će Turska diplomatija nastaviti da razvija i širi svoj front lobiranja.

U kontekstu te nove faze stezanja obruča oko Srbije, čiji je međunarodni položaj u novije vreme ojačan, i objektivnog zamiranja dijaloga između Beograda i Prištine, usled dirigovane šiptarske opstrukcije, radiće se i na povećavanju broja država koje priznaju nezavisnost naše južne pokrajine, pa će nekog manjeg pomaka na tom planu verovatno i biti. Ne predviđam, međutim, masovniji odziv na pozive kosovskih lobista, jer mnoge države imaju svoje autentične, jake razloge zbog kojih zaziru od međunarodnog afirmisanja kosovske nezavisnosti. SAD i Turska će sigurno biti u prvim redovima te nove kampanje, tim pre što je reč o jednom od ne tako brojnih pitanja u vezi sa kojima postoji potpuna podudarnost stavova Vašingtona i Ankare.

Ciljna grupa neće biti samo i prvenstveno muslimanske zemlje, kako bi se moglo pretpostaviti, već, recimo, i nemuslimanske azijske i afričke države, sa kojima je Ankara poslednjih godina uspostavila i proširila pre svega ekonomsku saradnju. Rad na promovisanju interesa Prištine trajna je instrukcija za turske diplomate, pri čemu se njihovo delovanje taktički prilagođava prirodi i stanju bilateralnog i multilateralnog terena za koji su zaduženi. Ipak, ne očekujem preteranu rezultativnu efikasnost turske diplomatske ofanzive na ovom planu ocenjuje Tanasković i dodao da je Erdogan pred posetu turskom delu Kipra, koji je nepriznat od cele međunarodne zajednice, iskoristio priliku da progovori da će se Turska udružiti sa Bajdenom u vezi sa priznavanjem lažne države.

Tek će se videti koliko će mesta pripasti (tzv.) Kosovu na pretrpanoj agendi njihovog septembarskog susreta u Njujorku. Ali, oprez je više nego nužan zaključuje Tanasković.

 

Naslovna fotografija: Attila Kisbenedek/AFP/Getty Images

 

Izvor Kosovo onlajn/Večernje novosti, 20. jul 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u