I. Stanojčić: Nemci, Zaharova i još jedna rupa u priči o „trovanju” Navaljnog

Nemačka delegacija je na 97. zasedanju Organizacije za zabranu hemijskog oružja napravila amatersku grešku koja još jednom celu priču o trovanju Navaljnog dovodi pod znak pitanja

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova opet je, uz poslovičnu dozu sarkazma, prokomentarisala prošlogodišnje optužbe o trovanju „ruskog opozicionog lidera” smrtonosnim nervnim agensom novičok. Zaharova se oglasila na ruskoj društvenoj mreži Telegram nakon novog izveštaja o rezultatima istrage o „trovanju Navaljnog” koji su objavljeni na 97. zasedanju Organizacije za zabranu hemijskog oružja.

Za one koji eventualno nisu upućeni u priču, 20. avgusta prošle godine ruski aktivista i opozicionar Aleksej Navaljni morao je da bude prizemljen u Omsku jer mu je pozlilo tokom avionskog leta. Navaljni je primljen na odeljenje intenzivne nege u lokalnoj bolnici, gde mu je pružena sva neophodna nega i zaštita i gde mu je praktično spasen život. Potom je letom prebačen u berlinsku kliniku Šarite po pozivu nemačke strane, gde su mu dijagnostifikovali trovanje čuvenim novičokom. U Rusiji se već i zbijaju šale na društvenim mrežama povodom toga da u narodu raste nezadovoljstvo radom specijalnih službi koje ne uspevaju da ubiju nijednu svoju metu koju pokušaju da otruju, od Skripalja do Navaljnog.

Objavljivanje rezultata pomenute istrage dodatno je, stiče se utisak, nasmejalo Ruse, koji većinski ne veruju u optužbe Zapada. U prvom delu izveštaja ističe se da je „20. avgusta 2020, po zahtevu Nemačke, Sekretarijat poslao grupu stručnjaka koji je trebalo da pruže tehničku pomoć u vezi sa izveštajima o trovanju ruskog aktiviste”. Stvar je u tome što je oko četiri ujutru po centralnoevropskom vremenu (šest po moskovskom) avion sa Navaljnim izveo prinudno sletanje u Omsku, a vest o tome dospela je u medije sredinom dana. U vreme kada je vest došla u medije, nemačka kancelarka bila je na sastanku sa franuskim predsednikom Makronom, a u 18:30 su održali konferenciju za medije na kojoj su ukazali na potrebu da se ceo slučaj istraži. Međutim, Zaharova ukazuje da je nemoguće da međunarodna organizacija, koja je dužna da se striktno pridržava specifičnih procedura, reaguje tom brzinom. Osim, naravno, u slučaju da je sve bilo unapred isplanirano.

Ruski predstavnici su se dosta temeljno pripremili za 97. zasedanje Organizacije za zabranu hemijskog oružja, stiče se utisak dosta bolje od nemačkih. Kad je ruska strana upitala nemačku zbog čega na izveštaju stoji da je zahtev poslat 20. avgusta, nemačka strana je prvo rekla da se radi o greški u kucanju, da bi potom promenili iskaz i rekli da je toga dana Merkelova lično kontaktirala Organizaciju i iznela nemački zahtev. Međutim, kako ukazuje Zaharova, Organizacija za zabranu hemijskog oružja prvo mora dobiti preliminarno odobrenje od sopstvenog Sekretarijata kako bi imala mogućnost da pošalje stručnjake u istragu. Interesantno je da u samoj Organizaciji za zabranu hemijskog oružja nisu mogli da objasne ovu konfuziju oko datuma i procedura.

Ova sitaucija poslužila je ruskom Ministarstvu spoljnih poslova da podseti Sjedinjene Države, Veliku Britaniju i druge evropske zemlje da one regularno krše Konvenciju o zabrani hemijskog oružja. S druge strane, ruski mediji ukazuju da je Navaljni hospitalizovan nakon dvodnevnih žurki kojima je prisustvovao, i posle kojih je išao na oporavak u saune koje se mogu naći po boljim hotelima i spa centrima. Međutim, poenta je da čovek koji se predstavlja kao antikorupcijski aktivista vodi raskalašan život kakav je nedostupan većini njegovih zemljaka, što dodatno snižava njegovu ionako nisku popularnost koju uživa među ruskim građanima i posebno biračima.

Oštri i sarkastični komentari Marije Zaharove, objavljeni na njenom Telegram kanalu (link možete naći OVDE), dosta ispraćen u ruskim medijima, suštinski su demontirali ceo lažni narativ o trovanju Navaljnog i ukazali da Moskva neće prihvatiti nikakav rezultat koji proistekne iz ove šarade od istrage koja se vodi pod patronatom zapadnih zemalja. Jednostavno, cela priča o trovanju ima toliko rupa da čak i najtvrdokorniji protivnici ruske vlasti nerado pominju reč „trovanje”, navodeći da priča o natapanju donjeg veša novičokom ne zvuči naročito uverljivo.

Suma sumarum, Zapad se sve manje trudi oko toga kako će pakovati svoje propagandne narative o zlom Putinu koji nemilosrdno truje i ubija svoje neprijatelje. Priča o Skripaljima je bila dovoljno sumnjiva sama po sebi, ali Zapad se barem trudio da dokazuje svoju verziju priče, čak i iznošenjem dokaznih materijala u vidu fotografija ruskih državljana u Velikoj Britaniji. Međutim, priča o trovanju Navaljnog očigledno je doživela totalni fijasko. Stiče se utisak da su zapadnjaci izgubili kreativne potencijale kad je reč o demonizaciji Rusije. Ili su njihove službe te koje ne rade dobro svoj posao.

 

Autor Ivan Stanojčić

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Mstyslav Chernov

 

Izvor Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u