V. Kornilov: Žestoka borba demokrata i republikanaca oko izbornih pravila

Države u kojima izvršna i zakonodavna vlast pripadaju republikancima pooštravaju kontrolu glasanja, dok je u demokrataskim – sve potpuno suprotno. Evo i zašto

U Sjedinjenim Državama se razgoreva velika bitka oko toga ko će kontrolisati američki Kongres nakon izbora 2022. godine. Toliko epska da ju je predsednik države Džo Bajden već uporedio sa Građanskim ratom u svojoj zemlji. Sve je počelo prošlogodišnjim prljavim predsedničkim izborima, koji su bili praćeni masom prekršaja. Donald Tramp, koji se vratio na veliku političku scenu, još jednom je objavio da je njegova pobeda „ukradena“, a to nije moglo a da ne uzburka strasti.

Nakon što je postupak glasanja i prebrojavanja glasova bio slomljen u nekoliko država u korist Bajdena, začuli su se glasovi upozorenja da republikanci više nikada neće moći da pobede na izborima. I sam Tramp je, mnogo pre predsedničkih izbora, rekao da će Republikanska stranka biti zbrisana ako dozvoli dalja omekšavanja pravila glasanja. Zbog toga su države u kojima izvršna i zakonodavna vlast pripadaju republikancima, odmah nakon Bajdenove pobede, počele da prepravljaju izborna pravila glasanja u pravcu pooštravanja kontrole glasanja.

A u demokratskim državama: sve potpuno suprotno – uklanjaju se sve više i više ograničenja mogućnosti glasanja. U Kaliforniji gotovo sva već uklonjena.

Analitičari Brenan Centra navode da je od 1. januara do kraja juna 17 republikanskih država donelo 28 novih zakona koji „ograničavaju pristup glasanju“. Demokrate najviše zabrinjava to što su neke od tih država (Florida, Džordžija, Ajova…) smatrane ključnim na poslednjim izborima. Sve u svemu, u „plavim“ (demokratskim) državama, se nakon izbora 2020. donose zakoni kojima se uklanjaju ograničenja za glasače. Samo u Virdžiniji je usvojeno devet takvih dokumenata.

Dogodio se i slučaj bez presedana.

Minule nedelje se 56 poslanika iz Teksasa, koji predstavljaju Demokratsku partiju, ukrcalo u dva čarter-aviona i odletelo za Vašington. Ne skrivajući da time žele da osujete pokušaj republikanaca da promene izborna pravila u toj državi. Demokrate su u apsolutnoj manjini u zakonodavnom telu Teksasa, ali ono bez njih nema kvorum (potrebno je da prisustvuje više od dve trećine polsanika).

Razjareni guverner Teksasa Greg Abot čak je zatražio da policija pohapsi odbegle poslanike i da ih prisili da se vrate „na posao“. Međutim, teksaška policija nema šta da traži u Vašingtonu, gde su se sklonile „izbeglice“. Odbegli poslanici sebe, inače, tako i zovu. Jedan od njih je na Tviteru objavio selfi kako jede salatu, sa rečima: „Moj prvi obrok kao izbeglice. Ukusno.“

Demarš teksaških demokrata bio je povod Bajdenovom neverovatno oštrom govoru kojim je pojačao sopstvenu podršku federalnim zakonima koje demokrate sada pripremaju da bi neutralisali zakone donete u „crvenim“ državama. Predsednik SAD je ponašanje republikanaca nazvao „neameričkim“ i izgovorio:

„Suočeni smo sa najozbiljnijim testom za našu demokratiju od Građanskog rata. Ovo nije hiperbola – od Građanskog rata!“

Ovim je faktički rekao da dva svetska rata, ubistva predsednika SAD, Velika depresija, Votergejt… nisu ništa naspram pokušaja niza država da uvedu bar malo reda u svoj izborni sistem. A ako se zna šta je izazvalo reakciju teksaških demokrata, onda poređenje sa Građanskim ratom (sa optuživanjem republikanaca za „rasizam“, čemu je Bajden pribegao u svom govoru) izgleda još smešnije. Jer, Bajden je za „rasizam“ proglasio nameru Teksasa da u zakon uključi obavezno prisustvo posmatrača prilikom prebrojavanja glasova ili obavezni video-nadzor na biračkim mestima. A to je upravo ono što brojni zapadni kritičari neprestano zahtevaju od Rusije i drugih zemalja!

Teksaški republikanci takođe žele da zabrane glasanje iz automobila. I još: da obavežu sve koji se odluče za glasanje preko pošte da izbornoj komisiji predoče poslednje četiri cifre svoje polise socijalnog osiguranja ili vozačke dozvole, odnosno – da potvrde da postoje. Zahtev za pokazivanje dokumenata, sa stanovišta demokrata, odseca značajan deo etničkih manjina (koje obično podržavaju Demokratsku partiju). Republikanci, međutim, tvrde da će to onemogućiti samo „mrtve duše i nelegalne migrante“ koji su „glasali“ 2020. godine.

Teksas je na optužbe Vašingtona odgovorio da kao država već dugo ima pravila prema kojima bilo koji birač može predstaviti jedan od sedam vrsta službenih dokumenata sa fotografijom da bi stekao pravo glasa. A ako ih neko iz bilo kog razloga nema – da može potpuno mirno i besplatno dobiti potvrdu za glasanje. Ali ni ovo ne odgovara demokratama. Oni sada pokušavaju da hitno proguraju kroz Kongres SAD dva federalna zakona koji će neutralisati pokušaje republikanskih država da zavedu red u izdavanju glasačkih listića.

S obzirom na to da demokrate mogu da obezbede većinu od jednog glasa u Senatu, njihovi protivnici idu na filibastersku proceduru – odbijaju da to pitanje uvrste u dnevni red, a za to je potrebno 60 od 100 glasova. Zapravo, ovo je sasvim uporedivo sa postupcima teksaških demokrata – u oba slučaja, kongresmeni blokiraju kvorum. Ali, kako je različit odnos prema tome liberalnih medija!

Ti mediji veličaju „herojske akcije“ teksaške Demokratske partije i snažno zahtevaju od Bajdena da preduzme mere da se eliminiše sama mogućnost „filibastera“ u američkom Senatu. Demokrate sa penom na ustima dokazuju da o tome treba glasati samo sa većinom od jednog glasa. Sve je to prekriveno bučnim izjavama o „zaštiti demokratije“ i militarističkom retorikom nalik Bajdenovom „građanskom ratu“. Cinizam situacije je u tome što republikanci i demokrate pokušavaju da ukinu filibaster samo kada su u većini.

Demokrate sada sebi pokušavaju da unapred obezbede pobedu na izborima 2022. eliminisanjem kontrole nad biračkim spiskovima i postupkom prebrojavanja glasova. Republikanci shvataju da im je od životne važnosti da isključe brojne ilegalne migrante iz izbornog procesa, da potisnu izlaznost „obojene“ populacije i ne dozvole poštanskim radnicima (uglavnom pristalicama Demokratske partije) da odlučuju o ishodu izbora. Kao što je to bilo na izborima prošle godine.

 

Autor Vladimir Kornilov

 

Naslovna fotografija: AP Photo/J. Scott Applewhite

 

Izvor Fakti, 21. jul 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u