Pismo sa Kosova ili o beznadežnosti neuspele „države“

Kada tuku starce ili decu, kada lažno optužuju i kažnjavaju, kada skrnave crkve, Albanci u stvari pokazuju nemoć. Pokazuju koliko u „državi Kosovo“ nema budućnosti

Talas nasilja Albanaca i njihovih institucija nad Srbima na Kosovu i Metohiji u kontinuitetu traje više nedelja. Za razliku od mnogih prethodnih karakteriše ga, da tako kažem, širok front. Od određivanja pritvora, suđenja i izricanja presude Ristu Jovanoviću iz Podgorice, koji je uhapšen na Gazimestanu, brojnih incidenata u centralnom delu KiM, svakodnevnog šikaniranja Dragice Gašić, povratnice u Đakovicu, premlaćivanja 67-ogodišnjeg Ranka Bacića iz Dolca kod Kline i trinaestogodišnjeg Nikole Perića iz Gojbulje kod Vučitrna, pa sve do masovnog trovanja vodom u Dečanima, odnosno pokušaja da se za to, opet, optuže Srbi.

Incidenti se dešavaju i dok pišem tekst. U Sušici kod Gračanice na dečijem igralištu ispisani su grafiti „UČK“. U selu Brod oštećena su vrata na hramu Svetih apostola Petra i Pavla, a u crkvi ispisani identični grafiti. Parohijskog sveštenika u Štrpcu o tome je obavestila policija koja je prilikom rutinskog obilaska primetila polomljenu bravu na kapiji i obijena vrata na crkvi. Na administrativnom prelazu Jarinje Albanci su prvo satima držali osamdesetogodišnjeg Srboljuba Veselinovića iz Kraljeva tereteći ga za krađu struje, a potom i prebacili u Prizren na saslušanje. Veselinović od 1952. godine ne živi na KiM i nikada nije imao kuću u Prizrenu, gde je navodno krao struju sa dalekovoda. Sve pomenuto, zajedno sa nasiljem od početka godine, dostiže brojku od više od 80 napada na Srbe, njihovu imovinu i objekte Srpske pravoslavne crkve. To znači da je već sada dostignut nivo nasilja iz prethodne godine.

Neviđena tortura

Rista Jovanovića slušala sam na Gazimestanu kako je recitovao i pevao, i nisam čula da je izgovorio ništa od onoga zašta su ga u Prištini teretili. Radio je što i hiljade drugih ljudi okupljenih oko spomenika. Uhapšen je kada je policiji rekao da nema potrebe da pretresaju monahinju, a odgovarao je pred sudom za „izazivanje razdora i netrpeljivosti“. U ovom svojevrsnom Kafkinom Procesu, sada je Ristu pripalo da bude Jozef K. Kažem sada, jer nije ni prvi ni poslednji na Kosovu i Metohiji koji je priveden zbog jednog, a suđeno mu je zbog nečeg sasvim drugog – naravno, sa sve svedocima.

U odluci suda kaže se da je Risto imao nameru da izazove razdor i netrpeljivost između etničkih zajednica tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu. Zbog toga je osuđen na šest meseci zatvora, ali sud može da uvaži i zamenu kazne zatvora za novčanu u iznosu od 6.700 evra. Uz sve to, zabranjuje mu se dolazak na Kosovo i Metohiju u narednih pet godina.

Dragica Gašić se pre nepuna dva meseca vratila u svoj stan u Đakovici. Odlučna je u nameri da živi u gradu koji voli, za kojim je 22 godine patila, za koji je vezuju najlepše uspomene. (Neka se niko ne pita što joj to treba u životu i zašto se vratila, jer nema pravo na to. Da nešto iskreno voliš dokazuješ tako što se za to boriš onda kada je najteže, i tu je tačka. Ona je, barem se takav utisak stiče, presekla i odlučila, i nema tu ničeg spornog. Na kraju krajeva, to je njeno osnovno ljudsko pravo.) Cena koju plaća podrazumeva da svakog dana trpi neviđenu torturu od strane Albanaca. „Obilazi me policija i čim oni odu počinje lupanje na vratima. Tako je svake noći, ali niko još nije uhapšen“, rekla je Dragica u Gračanici, gde se sastala sa direktorom Kancelarije za KiM Petrom Petkovićem.

Na vratima Dragičinog stana Albanci lepe slike zaklanih ljudi, bacaju kamenice na njen stan, prodavci u marketu i pekari, gde je prvih nedelja bez problema trgovala, odjednom su odlučili da ne žele više da joj prodaju hranu. Albanci su u Đakovici i proteste protiv njenog povratka organizovali. „Ostaću u svom stanu i neću odustati taman me mrtvu iz njega izneli“, rekla je novinarima u Gračanici. Teror nad njom traje, ali tu ne postoji namera da se izazove razdor i netrpeljivost između etničkih zajednica – Risto ga je izazvao pevanjem i recitovanjem. U Đakovici policija ne može da pronađe ko šikanira Dragicu Gašić.

Srpska povratnica u Đakovicu Dragica Gašić (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Tv SyriVision)

Sa puštanjem u etar prve vesti o trovanju Albanaca u Dečanu nije bilo Srbina na Kosovu i Metohiji a da odmah nije pomislio kako će za to, opet, optužiti Srbe. Pričali smo međusobno i smišljali šta će ovog puta na pamet da im padne. „Pazi kad optuže igumana Savu da ih je trovao ili monahe“, jedna je od pretpostavki koju sam čula. (To su jedini Srbi u opštini i opšte je poznato koliko im smeta manastir Visoki Dečani.)

Danima su mediji na albanskom jeziku paničili, broj otrovanih se povećavao, a mi smo čekali kada će da potvrde naše pretpostavke. Nekoliko dana posle, kada više nisu znali ni šta će ni kako će – jer je broj pacijenata dostigao 2.000 – optužili su Srbe. Priča je tekla, otprilike, ovako. Dvojica Srba sa autom novosadskih registarskih oznaka primećeni su u Dečanima neposredno pre početka masovnog trovanja, navodno na 500 metara od izvorišta. Prijavio ih je savesni Albanac, meštanin, jer su ga pitali za put do manastira Visoki Dečani. Znači, Srbi su došli u gotovo 100 odsto albanski kraj da otruju vodu za piće i potom pitali Albanca iz Dečana za put do manastira. Ako su u manastir otišli znači da su ih pripadnici Kfora na punktu ne samo videli, već i uzeli lična dokumenta, jer samo tako mogu da uđu u manastirsku portu. To, valjda, samo Albanci mogu da smisle – šta drugo da kažem. Moja prijateljica je na ovu temu rekla: „Ovo više čovek ni na glupost ne može da im odbije“.

Pokušaj da optuživanjem Srba barem za trenutak skrenu pažnju sa sopstvene odogovornosti – tu pre svega mislim na lokalnu samoupravu u Dečanima – brzo im je propao, jer ih je na zemlju spustila takozvana američka ambasada u Prištini. Obratili su im se sa dve, tri rečenice gde su pozivali i novinare i narod  da ignorišu glasine i sačekaju činjenice. O trovanju se više ne govori ili sportskim žargonom rečeno – na tribinama muk.

Analizama je utvrđeno da se u vodi nalaze bakterije – jedna ima veze sa fekalijama – pa odgovornost treba tražiti kod predstavnika lokalne samouprave. Bez valjanih dozvola i urbanističkog plana, bez neophodne infrastrukture grade kuće i zgrade, kopaju gde stignu. Ko zna šta su, između ostalog, i tim neplanskim radovima napravili pa se narod otrovao. Ne likujem zbog problema koji su ljudi imali – ne bih nikada jer sam hrišćanka – ali fakat je da su se sada stvarno otrovali i nije im uspelo da za to okrive Srbe. Do sada je bilo obrnuto, i svi su im verovali – vodeći svetski mediji posebno.

Albanska nemoć

Brojni incidenti u centralnom delu KiM su provokacije. Na Vidovdan su ljudi u Gračanici viđali mlade Albance kako rukama pokazuju simbol dvoglavog orla, ali su ih ignorisali, nisu ni prijavljivali policiji. Albanci bi najsrećniji bili kada bi izazvali veći incident, ali znamo im taktiku. Imamo i mi svoju i zove se trpljenje, a oni znaju šta to znači. Starce tuku i šikaniraju već decenijama, decu takođe, to je opšte poznato. Osude međunarodne zajednice zbog svega što se u poslednjih mesec i po dana dešava skoro i da nema, ali, iskreno, ni ne očekujemo je. Ako će da kažu da su zabrinuti, onda bolje da ćute.

Da budem jasna, ništa od pomenutog u tekstu nije bilo, i nije, prijatno za nas koji ovde živimo, ali primećujemo da su Albanci što više vremena prolazi – kao i kompletan projekat „država Kosovo“ – na sve tanjem ledu. Koliko svakog od nas u pojedinim trenucima, zbog svega što nam se dešava, obuzme strah, jer smo potpuno ostavljeni i nezaštićeni, toliko njih obuzme bes jer ništa nije kao što je bilo recimo devedesetih, kada su ih svi štitili šta god da urade. Oni savršeno dobro znaju da koliko god nas plašili, naš strah ne može da se meri sa njihovim, jer su oni ti koji su igrali na kartu sve ili ništa. Ne samo da nas u ove 22 godine nisu oterali, već su se Srbi ohrabrili da se vraćaju u najekstremnije krajeve – u gradove. Pored Dragice Gašić, na povratak u Đakovicu čeka 450 srpskih porodica.

Pretučeni Srbin iz Dolca kod Kline Ranko Bacić (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/MostTV Zvecan)
Pretučeni Srbin iz Dolca kod Kline Ranko Bacić (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/MostTV Zvecan)

Zato, kada tuku starce ili decu, kada lažno optužuju i kažnjavaju, kada mržnju prema Srbima ne mogu da sakriju ni kada je jedna žena u pitanju, kada skrnave crkve, oni, u stvari, pokazuju svoju nemoć. Pokazuju koliko je sve u „državi Kosovo“ bez budućnosti. Da su sigurni u sebe i svoju „državu“, zar bi dolazili u ovako apsurdne situacije? Ali, neka ih. To je njihov problem. Nama valja samo da ostanemo svoji na svome i da nastavimo da trpimo – kako znamo i umemo.

 

Janja Gaćeša je dugogodišnji dopisnik Novog Standarda iz Gračanice. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Janja Gaćeša/Novi Standard

 

Izvor Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Društvo, Kolumna
Pratite nas na YouTube-u