Dodik: Neka se niko ne čudi našim koracima; oglasili se NATO i ambasada SAD

„Sve što se dešava i što se može desiti biće reakcija. Mi kao narod i kao Republika Srpska moramo reći da je ovo poslednja linija odbrane našeg dostojanstva”

Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je Srni da je pokretanje peticije, kao vid protesta protiv anticivilizacijske odluke Valentina Incka, njegov lični čin otpora prema jednoj takvoj odluci.

Dodik je naglasio da je peticiju potpisao slobodno i s punom sviješću o važnosti teme i trenutka i prepušta svima da slobodno odluče hoće li se svojim potpisom pridružiti njemu.

– Isto tako želim da podržim sve pojedince i organizacije koji će na bilo koji način pružiti otpor i dići glas protiv jednog tako nakaradnog akta na koji nije imao pravo ni izabrani, a kamoli neizabrani autoritet. Ako su to i peticije koje bi pokrenuli kao političke partije i to podržavam, jer smatram da ovo nije trenutak za partijska nadgornjavanja i da je ovo trenutak kada treba da pokažemo nacionalno jedinstvo – istakao je Dodik.

On je poručio da predstavnici međunarodne zajednice u BiH imaju još malo vremena da reaguju, poništavajući Inckov osvetnički akt, i vrate kakvu takvu stabilnost u BiH.

– U suprotnom, Republici Srpskoj nije ostavljen izbor i neka se niko kasnije ne čudi koracima koje ćemo preduzeti. Mi za ovu situaciju ne snosimo nikakvu odgovornost, niti smo preduzeli bilo kakvu akciju u pravcu destabilizacije BiH. Sve što se dešava i što se može desiti biće reakcija. Mi kao narod i kao Republika Srpska moramo reći da je ovo posljednja linija odbrane našeg dostojanstva – ukazao je srpski član Predsjedništva BiH.

Dodik je naglasio da odgovornost za ovu situaciju snose i oni koji bi da se operu od Inckovog akta, ako nisu učestvovali u Inckovoj ujdurmi, nisu je spriječili, a znali su za nju.

 

Izvor Srna/RTRS, 25. jul 2021.

 

NATO ostaje predan partnerstvu sa BiH, negiranje genocida neprihvatljivo

NATO ostaje predan partnerstvu sa Bosnom i Hercegovinom i pomirenju u zemlji, i za tu organizaciju je poricanje genocida neprihvatljivo, rečeno je Feni iz sedišta NATO u Briselu.

„Genocid u Srebrenici bio je jedan od najgorih zločina u Evropi od završetka Drugog svetskog rata. Bosna i Hercegovina je prošla dugačak put u obnovi poverenja između zajednica. Da bi se pomirenje nastavilo, put napred mora uključivati priznanje patnji koje su se dogodile”, odgovoreno je Feni iz NATO-a na molbu za komentar najava člana Predsedništva BiH iz RS Milorada Dodika da će pokrenuti proces odvajanja RS, kao i da će sprečiti rad institucija BiH u RS-u (Tužilaštvo, SIPA), nakon što je visoki predstavnik Valentin Incko doneo zakonske izmene kojima se zabranjuje negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnim presudama nadležnih međunarodnih i domaćeg suda i kazne za počinioce.

Za NATO je poricanje genocida neprihvatljivo.

„NATO ostaje predan našem partnerstvu sa Bosnom i Hercegovinom i pomirenju u zemlji. NATO saveznici su jasno istakli da podržavaju teritorijalni integritet BiH i više puta su zahtevali od političkih lidera da izbegavaju retoriku podela”, navedeno je u odgovoru Feni.

Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) objavio je spot pod nazivom „Branimo istinu – ne damo Srpsku” u kome srpski član Predsedništva BiH i lider te stranke Milorad Dodik ističe da je posle nametanja zakona o zabrani negiranja genocida spreman da odmah proglasi samostalnost RS.

Dodik u spotu, u kome su upotrebljeni raniji snimci proslave Dana republike, 9. januara, sastanaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, njegovo svedočenje pred Haškim tribunalom i drugi snimci, poziva celu Republiku Srpsku da se okupi, navodeći da je „ovo ključni trenutak da li ćemo kao narod opstati ili ćemo kroz kratko vreme izgubiti šansu da postojimo na ovim prostorima”.

 

Izvor N1 Sarajevo/Fena/N1, 25. jul 2021.

 

Ambasada SAD-a: Prijetnje raspadom BiH su neprihvatljive

Postupci ili prijetnje vezane za raspad Bosne i Hercegovine (BiH) su neprihvatljivi i u suprotnosti su sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i Ustavom BiH, koji entitetima ne daju pravo na otcjepljenje, rečeno je agenciji Fena iz Ureda za odnose s javnošću Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u BiH.

„Politički, vjerski, i lideri u zajednicama, kao i mediji koji izvještavaju o njima imaju odgovornost da se fokusiraju na konstruktivan dijalog umjesto na retoriku podjela. Republika Srpska je integralni dio Bosne i Hercegovine i izolacija nije u interesu njenih građana. Svi lideri se trebaju okrenuti ključnim zadacima demokratskog rukovođenja i reformama koje vode ka izgradnji bolje budućnosti za sve u Bosni i Hercegovini”, rečeno je Feni na molbu za komentar najave člana Predsjedništva BiH iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) Milorada Dodika da će ovaj entitet krenuti u proces disolucije i spriječiti rad institucija BiH (Tužilaštvo BiH, Državna agencija za istrage i zaštitu SIPA), nakon što je visoki predstavnik Valentin Incko proglasio zakonske izmjene kojima se zabranjuje negiranje genocida.

Kako je odgovoreno Feni, sve žrtve ratova u BiH zaslužuju pravdu, a to je pitanje ljudskih prava i niko ne treba iskorištavati stradanja bilo kojih žrtava radi ostvarivanja političke koristi.

Utvrđivanje individualne odgovornosti za ratne zločine i odbacivanje navoda o kolektivnoj odgovornosti su podjednako važni za iscjeljivanje rana i izgradnju povjerenja, ističe se.

„Sjedinjene Američke Države ostaju čvrsto privržene Bosni i Hercegovini kao demokratskoj, multietničkoj, suverenoj i nezavisnoj državi sa neupitnim teritorijalnim integritetom i njenoj budućnosti koja je najbolje zagarantovana u evroatlantskoj zajednici zemalja. Postupci ili prijetnje vezane za raspad Bosne i Hercegovine su neprihvatljive i u suprotnosti su sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i Ustavom Bosne i Hercegovine, koji entitetima ne daju pravo na otcjepljenje”, rečeno je iz Ureda za odnose s javnošću Ambasade SAD-a u BiH.

 

Izvor Radio Slobodna Evropa, 24. jul 2021.

 

Galijašević: Ovo je poziv na ratne sukobe

Odluku odlazećeg Visokog predstavnika u BiH Valentina Incka da nametne dopunu zakona kojom se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida, stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević vidi kao poziv na ratne sukobe.

Galijašević je za Tanjug rekao da, prema takozvanim bonskim zaključcima, Incko nema nikakva ovlašćenja da donosi zakone, ali da se, nažalost, kod nas ustalila praksa da se visoki predstavnik ponaša i kao zakonodavac i kao ustavotvorac.

„Ovo pitanje je moralo biti razrešeno na nivou naroda u BiH obzirom na to da postoji dovoljno razloga da povedu debatu o pitanjima rata i nekim spornim događajima o kojima sada na svim stranama postoji dovoljno informacija za ozbiljniju debatu i konačno raščišćavanje tih pitanja”, rekao je Galijašević.

Naveo je da Incko donosi zakon u trenutku kada je njegova ostavka davno usvojena i kada je već određen novi visoki predstavnik.

Galijašević je ocenio da je čudno da je Incko ovu odluku doneo na isti dan kada je Austrougarska monarhija uputila ultimatum Srbiji 1914. godine, koji će u stvari biti uvod u Veliki rat.

Dodao je da su Incko i politika koja stoji iza njega uspeli da jedan evidentno međuetnički sukob Bošnjaka i Hrvata oko pitanja izbornog zakonodavstva prebace na polje sukoba Srba sa međunarodnom zajednicom, zapravo sa celim Zapadom.

Kako je rekao, ovo što radi Incko vraća nas u ružne istorijske događaje i pokazuje da prethodni ratovi nisu završeni.

„Incko u stvari nastavlja Prvi svetski rat i ideju aneksije BiH koja nema utemeljenja ni u Dejtonskom sporazumu ni u takozvanim bonskim zaključcima iz 1997. godine, na koje se Incko poziva”, smatra Galijašević.

Naveo je da se u tački na koju se Incko poziva kaže: „Mi pozdravljamo odluku visokog predstavnika Karlosa Vestendorfa (bivši visoki predstavnik u BiH) da donosi obavezujuće odluke i mere” i dodao:

„Znaju li u Austriji, zna li Incko, znaju li na zapadu koji ga podržava u ovome šta su odluke, šta mere, a šta zakoni? U toj odluci jasno je rečeno ‘pozdravljamo nameru da se uloga visokog predstavnika u interpretaciji Dejtonskog sporazuma podrži merama i pojedinim odlukama’. Ovde nije reč o interpretaciji već o menjanju, o novim zakonima”.

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Rade Prelić

 

Izvor Tanjug/Informer, 24. jul 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u