V. Prvulović: Pouke iz Grčke – skupo oružje, skupe plaže

Grci, kao članovi NATO-a, previše troše na kupovinu skupog američkog oružja, ali se i dalje smatraju najugroženijim od Turske sa 85 miliona stanovnika i moćnom armijom

Upravo sam se vratio iz Grčke, koju izuzetno cenim po onome što nam je donela kroz istoriju, mitologiju i filozofiju, kulturu i tradiciju, pravoslavnu veru i Vizantiju, kroz savezništvo u ratovima. Ovo je bila moja 46. godišnja poseta lepoj mediteranskoj zemlji sa 227 naseljenih od ukupno preko 1.400 ostrva i antičkih središta. Sa ovakvom geografijom grčka država je skupa za funkcionisanje. Ovoga puta moje destinacije su bile Vuljagmeni pored Atine i okolina Epudaurusa na Peloponezu, blizu Sparte, Nefliona i Korinta. Grci su izuzetno ljubazni prema Srbima. U svakom kontaktu podvlače da smo „braća, večni prijatelji i rođaci”.

Za mene je novo saznanje da na Peloponezu, starom sedištu Grčke i Sparte, ima dosta tragova Srba kroz istoriju, u vidu imena ljudi, sela i predela, ali i kroz muziku i istoriju. Čuvena je nacionalna igra kasaposerbiko, nastala po predanju od nedeljnih plesova srpskih majstora kasapa, koji su dolazili da rade u Grčkoj. Čuveni je Evdokijin ples, kojim se Grci oslobađaju tuge i tegoba i okreću budućnosti. Nastao je inspirisan tužnom sudbinom vizantijske princeze grčkog porekla, ćerke cara Aleksija Trećeg Anđela, supruge velikog župana Stefana Prvovenčanog, koju je on 1201. izbacio sa dvora, bez dece, zbog navodne preljube i nepoćudnog ponašanja uz vizantijske posetioce, muzičare i igračice.

Ali vratimo se sadašnjosti i poukama koje možemo da izvučemo iz ogromnih ekonomskih problema koji su zadesili Grčku – procenjenog spoljnog duga od oko 334 milijarde evra (najviše Nemačkoj 68,2 milijarde), od kojeg ne mogu da se oslobode pre 2050. godine. Ideje, profesorski sročene od australijskog povratnika – ministra ekonomije u vladi Sirize Janisa Varufakisa, da će im saveznici iz EU i Amerike otpisati ili prepoloviti dug, na bazi solidarnosti i neisplaćenih nemačkih refundacija za štetu u Drugom svetskom ratu, pale su u vodu grubim odbijanjem nemačkog ministra u invalidskim kolicima Volfanga Šojblea. Kada su pare u pitanju, za zapadne neoliberalne političare nema prijateljstava. Kako se teško stanje grčke privrede i zaduženosti vidi golim okom stranog turiste?

Neka se naša braća Grci ne naljute, biću konkretan, upravo da se to nama ne bi desilo u budućnosti. Dakle u zaduživanju je neophodan oprez. Neki pokazatelji teškog stanja u kome se Grčka nalazi su sledeći. U najbogatijem atinskom izletištu Vuljagmeniju (gde žive bogataši i poznate ličnosti, npr. teniser Cicipas) puno je velelepnih višespratnih palata poređanih oko prelepih kupališta i zaliva. Mnoge od njih nastale su radi pranja para pretvaranih u nekretnine, za lične promocije ili izdavanja bogatim turistima. Dobar deo tih vila i „dvoraca” stoji danas prazan i zapušten, neke su već oronule, a neke vlasti ruše zbog neplaćenih dažbina. Bazeni oko vila na snimcima „Gugla” iz vazduha se ne vide jer su prekriveni maskirnim platnima za tenkove, rasprodatim za te namene u Grčkoj. Nekoliko najluksuznijih hotela primaju bogate strance koji dolaze helikopterima.

Plaže se skupo plaćaju, za tri osobe na najlepšoj samo ulaz je 100 evra (?!), zato su i poluprazne. Obični Grci i siromašniji stranci idu na besplatne javne plaže izvan grada. Za razliku od očekivanog, Vuljagmeni je u krizi, skoro poluprazan. U Atini, oko nje i na Peloponezu, uz put vidite na stotine velikih privrednih objekata, zatvorenih i napuštenih, a trebalo je da donose značajne prihode. Pošto građani, sem agencija i velikih hotela, na balkanski način nisu prijavljivali turiste i obezbeđivali državi prihode od toga, epidemija kovida 19 je dala Micotakisovoj vladi priliku da ukine neprijavljene turiste. Obavezni PLF formular za ulazak u Grčku zahteva tačno nabrajanje mesta, objekta ili privatnog smeštaja, s datumima dolaska i odlaska, što će poreskim vlastima omogućiti naplatu turističkih taksa. Mudro, zar ne?

Ono što je vidljivo i dobro jesu izvanredne saobraćajnice, auto-putevi, mostovi, tri metroa i novi aerodrom u Atini od 4,5 miliona stanovnika, ali je to izgrađeno nepromišljenim zaduživanjem u kome su strane države davale kredite, a njihove firme zarađivale od izgradnje. Luka Pirej je, zbog duga prema Kini, postala kineski privredni kapacitet odakle kineska roba s ogromnih brodova ide ka Evropi. U svakodnevnom kretanju po Atini i Peloponezu uočljivo je da javna higijena skoro ne postoji jer te poslove obavljaju uglavnom albanski sezonski radnici. Mnogo je đubreta po ulicama i bez organizovanog odlaganja.

Obični ljudi očigledno teško žive. Previše je izuzetno („američki”) debelih mladih i starih ljudi, zbog skromnije ishrane s testima, hlebom, masnoćama i slatkišima. U poseti bolnici u Atini video sam mnogo pacijenata, ali i osoblja bolnice, uglavnom pregojaznih. U suzbijanju kovida 19 bolnice su bile prepune i bez dovoljnih kapaciteta. Sve to se pogoršava s prevelikim brojem migranata koji u Grčku dolaze iz Turske. EU za tu svrhu pomaže, ali ne nalazi trajno rešenje.

Grci, kao članovi NATO-a, previše troše na kupovinu skupog američkog oružja, ali se i dalje smatraju najugroženijim od Turske sa 85 miliona stanovnika i moćnom armijom. Potrebna je velika sposobnost i mudrost Micotakisove vlade da, uprkos ovome, zadovolji političke i druge zahteve EU, NATO-a, SAD i Nemačke, kojoj najviše duguju, da bi ostali sigurni u sopstvenu politiku. Zato su navedena grčka iskustva za nas dragocena pouka.

 

Autor Vladimir Prvulović

 

Naslovna fotografija: Matt Artz on Unsplash 

 

Izvor Politika, 25. jul 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u