A. Apostolovski: Tesla, Brus Li i Zoran Milanović

Najveći na svetu pripadaju čovečanstvu, a ne samo našim međama i usijanim glavama. Tesla je bio Srbin, čiji je Brus Li?

Nikola Tesla je ponovo spojio Srbe i Hrvate, tako da se i jedni i drugi ponašaju kao da su stavili ruku u utikač. Drma ih naizmenična struja u svojatanju Tesle. Naravno da je Nikola Tesla bio Srbin, naravno da mu je otac bio pravoslavni sveštenik, naravno da su tokom Drugog svetskog rata ustaše pobile sve Tesle, pa da se kojim slučajem Nikola tada našao u rodnom mestu Smiljanu, ne bi ostao živ. Ustaše bi se već pobrinule za to.

Kao što su to učinili njihovi razuzdani naslednici 1992. godine, kada su podmetnuli eksploziv na Teslin spomenik u Gospiću i razneli ga u vazduh, tek da se vidi čiji je i ko je bio. Tesla u kamenu odleteo je u vazduh, a kada bi rekonstruisali zločin, verovatno bi konstatovali da se dogodio po mraku, da su potom ti idioti otišli kući, upalili svetlo, napili se rakije, možda i piva, a zatim seli da gledaju televizor. Teško je poverovati da su povezali onoga koga su minirali s tim da se nisu rodili u mraku.

Sela u pustoši Like, gde je Nikola rođen, nemaju ni danas struju, pa retki starci koji su ostali u Hrvatskoj ili su povratnici, i danas u zemlji članici EU odlaze na spavanje s prvim mrakom. I imaće za život taman onoliko kovanica hrvatskog evra na kojima će biti najslavniji svetski naučnik. Dakle, imaće siću.

Za koji dan zvanična Hrvatska će obeležiti godišnjicu „Oluje” u Kninu, uključiće se pojačala, binu će osvetliti reflektori, slušaće se Tompson, Gotovina unapređen u generala slaviće se kao heroj, a onih 250.000 Srba proteranih tih dana 1995. godine niko ne pominje kao žrtve etničkog čišćenja. Brisel odavno ćuti na sve to, a Srbiju drma nervoza zato što će Tesla ukrasiti sitne kovanice budućeg hrvatskog evra.

Čudna mi čuda. Tesla, siguran sam, ne bi imao ništa protiv. Bio je mlad, hteo je da promeni svet, otišao je u Ameriku i to je učinio, darujući planeti svetlost. To što danas i pored toliko struje, taj isti svet živi u mraku, kao i 1943. godine, kada je Nikola zauvek sklopio oči u Njujorku – nikada nije bio nije njegov problem.

Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask je električni automobil nazvao „Tesla”. Bavi se veštačkom inteligencijom, ali onom pozitivnom, mada se pitam – a koja je negativna, želi da naseli Mars, otvorio je vrata svemira, ali sve je započeo brendom „Tesla”. Priznao je Mask da više preferira Tomasa Edisona, ali se ipak odlučio za Teslu, smatrajući da Nikola iz Smiljana nema zasluženo mesto koje mu pripada u svetskoj zajednici. Lukav je Mask, zna dobro da je u svetu nauke Tesla uvek bio Mocart, a Edison Nikolin lični Salijeri.

Najvećeg naučnika onog i ovog doba sada žele da prisvoje Hrvati, Srbi ga ne daju na hrvatski evro, tuku se za Teslu kao da im je rod najrođeniji, mada smo mi, ovakvi kakvi smo, čekali da Teslu primimo u SANU kao redovnog člana čitave 43 godine, što je najduže čekanje u istoriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Mihajlo Pupin nije ni doživeo tu čast, iako je u zvanju dopisnog člana proveo 23 godine.

Morao je Nikola Tesla da se dokaže ovdašnjim umovima. Znao je da niko ne može biti prorok u svom selu, ne mislim na Smiljane, mislim na Beograd. Načekao se toliko kao da su članovi SANU bili sve sam Edison do Edisona.

Ohladite zato svi usijane glave. Tesla pripada celom svetu. Hrvati mi zaista nisu jasni. Svetski prvak u boksu Mate Parlov jednom je rekao: „Kako mogu biti nacionalista kada sam prvak sveta”, ali ni takva sportska veličina, koga su, uzgred, obožavali u Beogradu, neće se utisnuti na hrvatski evro. Nisu se setili ni najvećeg hrvatskog pesnika Ivana Gorana Kovačića. Možda zato što je svoju vanvremensku poemu „Jama” posvetio žrtvama ustaškog noža, među kojima su bile i Tesle. Imaju Hrvati velike ljude, dostojne metalnih kovanica evra, nema nikakve sumnje u to, ali ih se nerado sećaju.

Ko zaista danas u Hrvatskoj pominje Matu Parlova i Ivana Gorana Kovačića? Kako ih uporediti sa zločincima Franjom Tuđmanom, Branimirom Glavašem ili pevačem Tompsonom, čije ustaške turbo-folk umotvorine pevaju i dečica bivše predsednice Kolinde Grabar Kitarović, kao uspavanke. Žena se sama time hvalila dok je sedela u Pantovčaku. Teslu nije pominjala. Sada je kandidat za najviše funkcije u NATO-u, pa neka se hrvatska kovnica novca pripremi.

Ali, novi kratki spojevi na liniji između Zagreba i Beograda oko Tesle nisu me toliko iznervirali koliko me prodrmala izjava predsednika Zorana Milanovića – da Brus Li ima veze sa Srbijom isto koliko i Nikola Tesla. Ima Zoki, i te kako ima, ali kako će taj link između Brusa Lija i Srba razumeti čovek koji je u jednoj predizbornoj kampanji izmislio da ima dedu ustašu, kako bi se dodvorio onim bitangama koje su Teslin spomenik digle u vazduh.

Nije Brus Li, naravno, bio Srbin, moj Zoki, koji toliko voliš da prebrojavaš krvna zrnca i boju kože, jer da sam zao, a nisam, pomenuo bih da Nikola Tesla sa Srbima ima jednake veze baš kao i ti.

Legendarnog majstora kung-fua, satkanog od mišića koji se savršeno iscrtavaju pod kapima znoja, gledali smo u bioskopima na periferiji, poistovećujući se s tim junakom koji je snažno uticao ne samo na svetsku kinematografiju već i na klince širom sveta, od Teslinog Njujorka do Beograda. Dečaci su posle filmova izlazili napolje sa nunčakama, a zatim gledali svoju crnu braću Rome koji su do savršenstva kopirali njegove veštine po zmajevim gnezdima beogradskih predgrađa.

Svako je hteo da bude Brus Li, a niko Čak Noris!

Kada Kventin Tarantino nema inspiraciju, ne gleda Bergmana ili Vendersa, već Brusa Lija u beloj „siledžijki”, koji se, kao veliki gazda, bori na zmajevom putu. Imao je Brus Li iracionalne dijaloge na smešnom engleskom, uz čuveni urlik. Dramaturgija njegovih filmova bila je krajnje jednostavna, dečija čak, ali posle njegove smrti u 32. godini legenda o njemu širi se sve do danas.

Bio je jedini borac koji je izmlatio Čaka Norisa. Zbog njegovih filmova u Beogradu tapkaroši su se obogatili i postali prvi srpski tajkuni, jer su Brusa Lija gledali zajedno očevi i sinovi, dok su majke spremale ručak, pitajući se zašto porodična momčad gubi vreme u mračnoj sali, gledajući nekakvog kung-fu majstora, u arhetipskoj priči o borbi dobra protiv zla.

Zoran Milanović je pokušao da bude duhovit, ali je u svom šarlatanstvu, iz nehata, pogodio pravo u metu. Brus Li, baš kao i Nikola Tesla, pripadaju celom svetu i nisu omeđeni svojim poreklom i krštenicom. Nikola je bio prvak sveta u svetu nauke, Brus Li u svetu dečjih maštarija koje su njihove očeve pretvorile u klince.

Najveći na svetu pripadaju čovečanstvu, a ne samo našim međama i usijanim glavama. Ne mogu Hrvati, stavljajući Teslu na evro, da ukradu njegov srpski gen, niti je to mogao da učini Ilon Mask. Brus Li je, recimo, rođen u kineskoj četvrti u San Francisku, umro je u Honkongu. Čiji je bio? Oduvek sam mislio da je naš daleki rođak. Baš kao što Kinezi smatraju Batu Živojinovića svojim.

Vučiću, došapni Jorgovanki neka stavi Brusa Lija na dinar. Pa da vidim tog majčinog sina koji će ugroziti našu monetarnu stabilnost!

 

Autor Aleksandar Apostolovski

 

Naslovna fotografija: Wikimedia/罗一丁, CC BY-SA 4.0

 

Izvor Politika, 01. avgust 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u