Новчанице од 100 долара приликом штампања у Бироу за гравирање и штампу у Форт Ворту (Тексас), 24. септембар 2013. (Фото: AP Photo/LM Otero)

B. Borozan: Štampanje novca bez presedana u SAD

„COVID-19, koji ima stopu smrtnosti manju od 0,1 odsto i 100 odsto histerije, prouzrokovao je velike industrijske zastoje i pucanje lanaca isporuke, što je dodalo novu dimenziju postojećoj inflaciji”

Junska inflacija u SAD je najveća od 2008. godine. Potrošačke cene rastu najbržim tempom u poslednjih 13 godina. Cene u junu bile su za 5,4 odsto više nego pre godinu dana. Cene polovnih automobila porasle su za više od 10 procenata. Više su i cene avionskih karata, rentiranja automobila, hotelskog smeštaja…

Boris Borozan, generalni direktor za javni sektor, suverene investicije, centralne banke i javne penzijske fondove u američkoj broker-diler firmi „ASL kapital markets ink”, u razgovoru za Politiku objašnjava visoku junsku inflaciju i njene potencijalne posledice.

Inflacija je rezultat štampanja novca. Šta ovu inflaciju čini specifičnom u poređenju s prethodnom?
– Upravo tako. Previše novca „juri” premalo roba i usluga. Štampanje novca je bez presedana. Tokom poslednjih nekoliko godina štampano je više od 10 triliona američkih dolara, što je oko devet odsto svetskog BDP-a.

Inflacija se može smatrati porezom, posebno regresivnim, koji se teže odražava na stanovnike s nižim prihodima i manje imovine. Monetarni agregat Federalne rezerve M2 (suma novca koju poseduju građani i iznos depozita kod finansijskih institucija) počeo je da raste znatno brže od BDP-a, pokazatelja ekonomske proizvodnje u Sjedinjenim Državama, i to počev od 2008, usred finansijske i ekonomske krize koja je ovu zemlju pogodila od 2007. do 2009. S masovnim fiskalnim i ekonomskim „stimulativnim” politikama savezne vlade, koje stižu zajedno s pandemijom i zastojima u radu vlade, rast M2 monetarnog agregata je nedavno postao dramatično veći od rasta BDP-a.

Kako se inflacija ispoljava u SAD u poređenju s ostalim ekonomijama sveta? Na koji način je COVID-19 uticao na ustaljene navike potrošača i inflaciju?
– To je globalni fenomen. Međutim, SAD i dalje imaju privilegiju zato što je američki dolar globalna rezervna valuta. Verovatno će se ova nadmoć uskoro okončati. COVID-19, koji ima stopu smrtnosti manju od 0,1 odsto i 100 odsto histerije, prouzrokovao je velike industrijske zastoje i pucanje lanaca isporuke, što je dodalo novu dimenziju postojećoj klasičnoj inflaciji. Na primer, nestašica računarskih čipova dovodi do nemogućnosti proizvodnje automobila, itd.

Koja je najbolja strategija zaštite od inflacije?
– Pratite tok novca. Posmatrajte eksponencijalni porast otkupa zlata od strane centralnih banaka (zvanični i nezvanični) i u manjoj meri preinačavanje njihovih rezervi uključivanjem većeg udela zvanične kineske valute – ženminbi (RMB).

Šta će američke Federalne rezerve uraditi kako bi se ova situacija popravila? Predsednik Federalnih rezervi Pol Volker je 1979. godine preduzeo dramatične korake da zaustavi tzv. visoku inflaciju, koja je datirala od sredine šezdesetih godina 20. veka. Protiv visoke inflacije borio se kombinacijom viših kamatnih stopa i ograničavanjem novčane mase.
– Pol Volker je bio jedan od retkih ljudi koji su uspeli da vode Federalne rezerve prilično nezavisno. Ti dani su prošli. Razmotrite sadašnju političku scenu SAD. Ljudi koji upravljaju zemljom nemaju ni novčanu ni fiskalnu odgovornost. Ovim ljudima, zauzvrat, upravlja vojno-industrijski kongresni kompleks.

Federalne rezerve će nastaviti s kvantitativnim popuštanjem, štampanjem novca, dok ne dođe do potpunog kraha finansijskog sistema. Ono što Federalne rezerve i druge institucije kontinuirano rade i radiće do samog kraja jeste prodaja zlata na fjučers tržištima kako bi se osigurala njegova relativno niska cena. Visoka cena zlata je problem za američki dolar. Samo jedan odsto ukupne trgovine zlatom povezan je s fizičkim, a 99 odsto s fjučers tržištem. Pokušajte da kupite zlatnike ili fizičko zlato i pogledajte premije koje ćete morati da platite.

Šta mislite o budućnosti vaše profesije investicionog konsultanta, s obzirom na ekonomske i tehnološke promene u svetu?
– Promena je jedina konstanta na svetu. Kada sam počeo da savetujem centralne banke da uključe zvaničnu kinesku valutu – ženminbi (RMB) u svoje rezerve, samo je nekoliko njih znalo šta je RMB. Trenutno skoro svaka centralna banka ima ne samo RMB valutu, već i RMB investicione instrumente. Tehnologija, iako veoma važna, nije magično rešenje. Uspeh u ovoj profesiji utemeljen je na informacijama koje dobijete zahvaljujući kontaktima i vezama koje imate s drugim ljudima. Koliko ćete pravih informacija zaista dobiti putem neformalnih sastanaka, telefonskog razgovora ili putem i-mejla? Vrlo malo.

Beogradski đak

Boris Borozan je rođen u Beogradu, gde je završio Elektrotehnički fakultet. U SAD je došao kao student 1973. godine. Na Kolumbiji je studirao informatiku, a u najprestižnijoj svetskoj školi biznisa – Vorton, završio je finansije. U svojoj četrdesetogodišnjoj karijeri investicionog konsultanta radio je za osam poznatih banaka u Njujorku, Londonu, Parizu i Tokiju, uključujući Morgan Stenli, Vestdojče landesbak, Pejn Veber i HSBC.

 

Autor Gordana S. Petrović

 

Naslovna fotografija: AP Photo/LM Otero

 

Izvor Politika, 02. avgust 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u