Ko je Kristijan Šmit, nosilac ordena Anta Starčevića?

Nekadašnji ministar poljoprivrede u trećoj vladi Angele Merkel na Balkanu manje je poznat kao dobar pregovarač, a više kao veliki prijatelj Hrvatske

Iako je novi visoki predstavnik Kristijan Šmit istakao da u BiH dolazi da radi u interesu svih njenih naroda – uključujući i Srbe, prijateljstvo sa Hrvatima ne može da sakrije, za šta je ranije zaslužio orden Ante Starčevića.

Sa vrućim krompirom u rukama, „Inckovim zakonom” o kazni za negiranje genocida, biće mu potrebno mnogo veštine da ubedi Srbe da je stigao sa dobrim namerama, kažu sagovornici Sputnjika.

Bavarac Kristijan Šmit postao je član Bundestaga kada je u zemlji, u koju je upravo stigao da je „isprati na izazovnom putu ka Evropi”, besneo rat.

Dve i po decenije kasnije vlada mir, ali se odnosi tri naroda u Federaciji BiH praktično ne pomeraju sa mrtve tačke.

Prva misija nosioca hrvatskog ordena

U međuvremenu, novi visoki predstavnik je dva puta pohodio Bosnu. Stigao je iz Nemačke kada je Republika Srpska odbijala da prihvati Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji sa Evropskom unijom, koji je bio štetan za poljoprivrednike. Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke, smatra da ga je upravo ta prva, uspešna misija preporučila za ovo mesto.

„Šmit je bio posrednik poslat iz Berlina koji je uspeo da dogovori sa Miloradom Dodikom, na miran način, bez puno tenzije, da na kraju Republika Srpska pristane na SSP, da zapravo poljoprivrednici Republike Srpske budu obeštećeni. U to je finansijski uključena i Nemačka, tako da se tad pokazao izuzetno uspešan u poprilično komplikovanim odnosima u Bosni i Hercegovini”, podseća Radičević.

Prijatelj Hrvata

Međutim, nekadašnji predstavnik parlamenta u Ministarstvu odbrane i ministar poljoprivrede u trećoj vladi Angele Merkel na Balkanu manje je poznat kao dobar pregovarač, a više kao veliki prijatelj Hrvatske. Hrvatski premijer Andrej Plenković uručio mu je prilikom zvanične posete Nemačkoj 2019. godine „Orden za zasluge Ante Starčević”, za Šmitovo zalaganje u procesu primanja Hrvatske u Evropsku uniju.

Milan Sitarski iz mostarskog Instituta za društvena istraživanja objašnjava da Šmitova Hrišćansko-socijalna unija, sestrinska stranka vladajuće CDU, već decenijama ima odlične odnose sa HDZ-om, originalnim, iz Hrvatske, ali i onim iz Bosne i Hercegovine.

„Čak ima intenzivnije veze sa HDZ-om BiH, nego što ima sama CDU, jer vrlo su česta neslaganja mnogih funkcionera CDU sa politikom HDZ-a BiH, vrlo često ta partija i njeni visoko pozicionirani kadrovi podržavaju unitarističke tendencije u Bosni protiv srpskih težnji za što većom autonomijom, a i hrvatskih za jednakopravnošću unutar Federacije BiH. CSU je razvio nešto intenzivnije odnose sa HDZ-om BiH i to je zapravo ta veza sa političkim životom Hrvata”, objašnjava Sitarski.

Inckov vruć krompir za Šmita

Komentarišući izjavu visokog predstavnika pred dolazak u BiH da će raditi u interesu svih njenih naroda – uključujući i Srbe, Sitarski kaže da je sve čime će se on baviti velika nepoznanica.

„Videćemo na koji će način intervenisati, hoće li uopšte intervenisati u zaoštrenim odnosima u BiH, ali činjenica je da dolazi na vrlo nezgodan teren, praktično mu je vruć krompir ostavio njegov prethodnik, slično kao visoki predstavnik Volfgang Petrič, koji je 2002. nametnuo takozvane aerodromske amandmane (na Ustav Federacije BiH ) i potpuno redefinisao politički život BiH. A onda je otišao da ne bi živeo sa time što je napravio. Slično je sa Zakonom o negiranju genocida uradio i Valentinin Incko.”

Nenad Radičević, s druge strane, podseća da Kristijan Šmit diplomatsku sposobnost nije pokazao tokom druge posete Bosni i Hercegovini, kada ga je Merkelova poslala da reši problem sa migrantima.

„Bio je to pokušaj Nemačke da nagovori Bosnu i Hercegovinu da primi deo izbeglica, da ih smesti u kampove i kolektivne centre. Predlog je odbijen, država nije želela da preuzme teret izbeglica koje su krenule ka zapadnoj Evropi”, podseća ovaj novinar.

On dodaje da je glavna preporuka Kristijana Šmita za dolazak na Balkan zapravo činjenica da ga „poznaje” i kaže da se trenutno u Nemačkoj takvi političari mogu izbrojati na prste jedne ruke.

Sitarski konstatuje da će Šmitu biti potrebno puno veštine ne samo da ubedi Srbe da neće biti preterano prijateljski raspoložen prema svojim prijateljima Hrvatima, već da uopšte priznaju da je on stigao u Bosnu sa određenom misijom.

„Znamo da Republika Srpska i neke zemlje u međunarodnoj zajednici, Rusija i Kina, osporavaju uopšte legitimnost njegovog imenovanja. Republika Srpska je na toj liniji, ona odbija za sada bilo kakve kontakte s njim. Na njemu je sada da vrlo pažljivim i obazrivim potezima pokaže da će raditi sa svim relevantnim akterima u Bosni i Hercegovini, što mu u sadašnjoj situaciji nije lako”, zaključuje Sitarski.

Radičević kaže da ime koje je ovih dana naučio ceo Balkan u Nemačkoj nije specijalno poznato, ali da Kristijan Šmit ima jaku bazu. Više od 30 godina uspeva u jednom okrugu u Bavarskoj da osvoji direktan poslanički mandat.

 

Autor Senka Miloš

 

Izvor Sputnjik, 02. avgust 2021.

 

A. Pavić: Neuralgična tačka – Brčko

Republika Srpska je dala odličan prvi odgovor na zakon Valentina Incka, a sada je važno da Beograd da do znanja da stoji iza politike Banjaluke. Zapadne zemlje znaju da ne mogu da se ponašaju kao ’90-ih, ali su verovatno spremne za izazivanje haosa u BiH i na Balkanu, upozorava politikolog Aleksandar Pavić, koji smatra da je neuralgična tačka – Brčko.

Situacija u koju je dovedena Republika Srpska polako, kaže Pavić u emisiji Radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka”, klizi ka nekoj novoj konferenciji. Za našeg sagovornika alarm da Zapad nešto sprema na Balkanu bila je priča o non-pejperima. U nezvaničnom slovenačkom dokumentu koji je procurio pre izvesnog vremena, bilo je navedeno da deo Republike Srpske treba da se spoji sa Srbijom, a ta formulacija za njih znači samo jedno – da Srbiji može da se pripoji istočni deo, koji je manji i siromašniji.

Brčko neuralgična tačka

Veći deo ljudi u Republici Srpskoj, podseća on, živi zapadno od Brčkog, kojeg je Zapad namerno ostavio kao neuralgičnu tačku na koju mogu da reaguju i gde mogu da intervenišu.

„To je distrikt, on nije pod vlašću ni RS ni Federacije i ako bi SIPA igde pokušala da hapsi nekoga zbog povrede Inckovog Zakona o zabrani negiranja genocida, onda bi to bilo upravo tamo. Strahujem da bi mogli da počnu da se ostvaruju svi ti non-pejperi i na terenu upravo izazivanjem kriza. Presekli bi Republiku Srpsku pojavom hiljadu vojnika u Brčkom, a istovremeno bi napravili neki incident na severu Kosova, tako da Srbija mora da reaguje”, kaže naš sagovornik.

Cilj je zavaditi Beograd i Banjaluku

Poenta je, nastavlja Pavić, što na Zapadu veoma dobro znaju da kada bi se to desilo, teško da bi mogla da opstanu rukovodstva i u Banjaluci i u Beogradu, što bi izazvalo haos u srpskom političkom životu. Zbog svega navedenog, naš sagovornik je ubeđen da je Inckov potez bio u funkciji upravo ovakvog scenarija i naglašava da bi predstavnici Republike Srpske i Srbije već sledeće nedelje morali da razrade sve varijante kako bi složno pristupili rešavanju te situacije, a obavezno moraju da razgovaraju i sa saveznicima. Dodaje da Rusija i Kina ostaju ključni partneri Srba.

„Kina se verovatno ne bi vojno angažovala na ovom prostoru, ali nam prodaje sve više oružja, važni smo joj i zbog jednog kraka ‘Pojasa i puta’, te bismo mogli da računamo na neku vrstu ekonomske potpore u slučaju eventualnih sankcija”, kaže Pavić.

Ruska pomoć Srbiji

Rusija se već definisala da ne priznaje novog visokog predstavnika, ali naš sagovornik kaže da mi samo možemo da se pitamo da li će u nekom trenutku ovde osvanuti neka nova baterija S-400, iako nismo videli ni da je ona napustila prostor Srbije.

„O celoj situaciji treba pričati sa predstavnicima Rusije i predočiti im najgore scenarije. Grci nam takođe jesu prirodni saveznici i devedesetih su nas maksimalno podržavali, ali su oni pod pritiskom i zbog Turaka, i loše ekonomske situacije”, rekao je on.

Ipak, Pavić ne isključuje mogućnost da bi srpski saveznici mogli da budu i mađarski premijer Viktor Orban, kao i zemlje-članice Višegradske grupe, pogotovo nakon spekulacija da bi Bakir Izetbegović mogao da računa na vojsku od 70 hiljada migranata koji su ušli u BiH i da bi od njih moglo da se napravi pet hiljada dobrih boraca.

Šmit nema mandat da smiri situaciju

Na pitanje da li bi novi visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit ipak mogao nešto da promeni nabolje, naš sagovornik na prvom mestu ističe da on svesno dolazi bez podrške dve stalne članice Saveta bezbednosti UN i da očekuje da će postupati po preporukama zapadnih zemalja. Iako mnogi priželjkuju da Šmit poništi Inckovu odluku, to se neće dogoditi, uveren je Pavić, jer bi onda protiv sebe okrenuo političko Sarajevo, a Zapad na to nije spreman.

„Ovo je iskorak iz pozicije koju su oni sami napravili – Dejtonski sporazum je bio najbolji recept da BiH bude stabilna. Trebalo je izbaciti strance iz državnih institucija i prepustiti narodima da se sami dogovaraju. Zbog toga ne možemo da očekujemo od onog ko je napravio štetu da je sada popravi, to bi bila nepopravljiva naivnost”, dodaje on.

Pavić očekuje da će Šmit u narednom periodu pokušati da napravi razdor između Beograda i Banjaluke.

„Da bi se takav scenario sprečio, Beograd mora da ima istovetan stav sa Banjalukom i Moskvom po ovom pitanju, inače će to biti seme prekodrinskog razdora”, zaključio je Aleksandar Pavić.

 

Autor Nataša Milosavljević

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/BN TV

 

Izvor Sputnjik, 01. avgust 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u