Гардисти са застава Србије и Републике Српске током обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе, Бањалука, 15. септембар 2020. (Фото: Министарство одбране Републике Србије)

Srpska sloga državu gradi

Oduvek me je interesovalo značenje izreke: „Ne daj Bože da se Srbi slože“, a kada mi je objašnjeno shvatio sam da je ona i te kako aktuelna. Jer, ako se Srbi slože – eto države

Nestvarno je djelovalo jedinstvo srpskih političkih lidera izazvano „Inckovim zakonom“, odnosno odlukom odlazećeg visokog predstavnika za BiH, Valentina Incka, da je svako negiranje genocida i veličanje lica osuđenih za ratni zločin krivično djelo sa propisanom višegodišnjom zatvorskom kaznom.

Riječ je, naravno, o Srebrenici. Da li je povod za Inckovu odluku bio nedavno predstavljeni izvještaj Komisije Vlade Republike Srpske, koja je formirana u februaru 2019. godine sa ciljem da, kako je saopšteno, „istraži stradanje svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine“, ili stvarne razloge treba tražiti i posmatrati u širem kontekstu?

Prije bismo rekli da je posrijedi ovo drugo, odnosno da se radi o planiranoj operaciji sa definisanim kratkoročnim i dugoročnim ciljevima, a koja nije ni kreirana u Kancelariji visokog predstavnika.

Širi kontekst Inckovog zakona

Da je Incko postavljeni zadatak „odradio“ protiv svoje volje vidjelo se tokom njegovog gostovanja na Fejs TV. Na vrlo logična pitanja Senada Hadžifejzovića, jednog od vodećih sarajevskih novinara, Incko je odgovarao sa vidnom nervozom i svađalačkim tonom, uporno tražeći drugu temu. Ni ostavka koju je 27. maja dao na funkciju visokog predstavnika nije bila Inckova odluka.

Ko su kreatori nove krize u BiH koju je „Inckov zakon“ izazvao, otkrio nam je pomenuti Hadžifejzović ukazujući na odličnu konekciju Kristijana Šmita, novog i nepriznatog visokog predstavnika, sa američkim predsjednikom Bajdenom i njemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja ga je, prema Šmitovim riječima, molila da dođe u BiH.

Doskorašnji visoki predstavnik za BiH Valentin Incko tokom intervjua u emisiji Senada Hadžifejzvovića (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/FACE HD TV)
Doskorašnji visoki predstavnik za BiH Valentin Incko tokom intervjua u emisiji Senada Hadžifejzovića (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/FACE HD TV)

Otkako je kovanica „Zapadni Balkan“ postala sinonim za zemlje koje se nalaze na Balkanu, a nisu članice Evropske unije, pozicija imenovanog regiona se nije mijenjala. Zapadni Balkan je dio Balkana kome nema mjesta u evropskoj zajednici, već zemlje koje su svrstane u ovaj „koš“ treba međusobno da se ekonomski uvežu i kao kolektiv sarađuju sa EU.

Da je Zapadni Balkan siva zona, predvorje ili „B liga“ EU, vidjelo se iz Berlinskog procesa koji je pokrenula upravo Merkelova. Nakon nekoliko sesija na različitim destinacijama, Berlinski proces je preimenovan u „mini-Šengen“, a nakon odbijanja Crne Gore i BiH da se uključe u ovaj projekat, „mini-Šengen“ je prostorno sužen na Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju i ponovo dobio novo ime – „Otvoreni Balkan“.

Što se Merkelove tiče, Zapadni Balkan bi mogao postati i prihvatni centar za migrante, dakle sve, samo dio EU ne. Iz američkog ugla – plan za Zapadni Balkan je još radikalniji. On je poligon za različite operacije, odličan za testiranje psiop operacija koje svoju širu primjenu treba da imaju u Rusiji. Tokom Trampovog mandata testiranja su svedena na najmanju moguću mjeru jer nisu imala podršku zvaničnog Vašingtona, ali „duboka država“ nije mirovala. Protjerati Rusiju i umanjiti uticaj Kine na ovom području za njih je imperativ.

„Inckov zakon“ treba posmatrati u navedenom, širem kontekstu.

Rusija je potpuno svjesna planova za Zapadni Balkan te je oštro, oštrije nego ikada do sada reagovala povodom situacije u BiH.

„Duboko smo uznemireni grubim i apsolutno neprihvatljivim miješanjem odlazećeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka u unutrašnja pitanja ove suverene i nezavisne evropske države“, izjavila je zvanični predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Nedugo zatim, Ambasada Ruske Federacije u BiH oglasila se saopštenjem u kojem je naglašeno da je „Inckova odluka nelegitimna“, a legitimnost je osporena i Kristijanu Šmitu. U saopštenju je navedeno šest razloga za navedeno.

Sloga državu gradi

Jedinstven odgovor srpskih partija na „Inckov zakon“ je zadivljujući i za mnoge iznenađujući. I jedini mogući. Da to nije po volji političkog Sarajeva naravno da ne čudi, ali pažnju zaslužuje ponašanje BN televizije, koja se svojski trudi da jedinstvo političkih partija sa sjedištem u Srpskoj razbije. Nema dana da se ne objavi neprovjerena vijest i emituje prilog koji je u funkciji stvaranja razdora.

Da agenti haosa ne miruju i nastoje stvoriti pukotinu u srpskom savezu svjedoči i nastup poslanika Narodne skupštine Srpske Miladina Stanića, koji je dao političku dimenziju sukobu sa svojim rođakom Petrom Stanićem. Kako je iz Policijske uprave Banjaluka navedeno, radi se o sukobu prouzrokovanim neriješenim imovinsko-pravnim odnosima između članova porodice Stanić.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik sa ostalim političkim liderima Republike Srpske tokom konferencije za medije povodom Inckovog zakona, Banjaluka, 26. jul 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/BN TELEVIZIJA)
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik sa ostalim političkim liderima Republike Srpske tokom konferencije za medije povodom Inckovog zakona, Banjaluka, 26. jul 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/BN TELEVIZIJA)

Da je Milorad Dodik nepredvidiv i sjajan taktičar potvrđuje njegova ponuda političkim liderima da formiraju zajedničku, odnosno koncentracionu vladu, što je u načelu prihvaćeno. BN televizija je odmah pozvala dežurne sarajevske analitičare da objasne kako ta ideja nije dobra za opoziciju. Tako nam je Ivana Marić objasnila da je „svako približavanje opozicije nacionalnim strankama do sada bilo pogubno za opoziciju“.

A upravo je približavanje opozicije vlasti u godini pred izbore okosnica „makedonskog scenarija“, koji je uspješno primijenjen u Severnoj Makedoniji za rušenja Nikole Gruevskog, a bio je pripremljen i za Dodika. Radi se o tome da opozicija postane dio vlasti, ali da insistira na mjestu ministra unutrašnjih poslova. Gruevski je vjerovao da preko direktora policije može kontrolisati MUP, i nije uspio. Nastupila je destabilizacija države i stvaranje haosa koji je Gruevskog „progutao“.

Očito da Dodik scenarije pisane u stranim ambasadama bolje umije da pročita i od njihovih autora, i da nađe protivmjere.

Ruska globalna televizijska stanica RT je objelodanila da je britanska vlada izdvojila pet miliona funti za povećanje podrške Srba na Kosovu i Metohiji prištinskoj vladi. Dokument ima naziv „Jačanje podrške miru na Kosovu“ i odnosi se na period 2020-2022. Da li analogno tome možemo govoriti o sličnom dokumentu i sumi namijenjenoj za BiH? Možemo li pretpostaviti u koje svrhe će taj novac biti utrošen?

Za očekivati je da agenti haosa pokušaju da destabilizuju političku i bezbjednosnu situaciju u Srpskoj kroz subverzije i medijsku kampanju. Na različitim tačkama planete dokazali su da su veoma vješti u tome, i da jednu ličnu tragediju znaju iskoristiti i pretvoriti u pokret.

Građani Banjaluke drže zastavu Vojske Republike Srpske na obeležavanju Dana Republike Srpske, Banjaluka, 09. januar 2017. (Foto: Tanjug/Zoran Žestić)
Građani Banjaluke drže zastavu Vojske Republike Srpske na obeležavanju Dana Republike Srpske, Banjaluka, 09. januar 2017. (Foto: Tanjug/Zoran Žestić)

Još u predratno vrijeme interesovalo me je značenje izreke: „Ne daj Bože da se Srbi slože!“ Objašnjeno mi je da se tom izrekom želi ukazati na veliku snagu Srba kada se ujedine, odnosno slože. Izgleda da je pomenuta izreka i te kako aktuelna. Jer, ako se Srbi slože – eto države!

 

Naslovna fotografija: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

 

Izvor sveosrpskoj.com

 

BONUS VIDEO:

Politika
Pratite nas na YouTube-u