Srbija i Srpska obeležavaju Dan sećanja na stradale u Oluji

Srbija i Republika Srpska od 2014. godine zajedno obeležavaju ovaj dan, kao dan srpskog stradanja, a večerašnja manifestacija biće održana u zemunskom naselju Busije

U zemunskom naselju Busije, u kom uglavnom žive izbeglice iz Hrvatske, danas će biti održana centralna manifestacija – Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u vojnoj akciji Oluja koja je počela 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu u kojoj je proterano 220.000 Srba, a skoro 2.000 je ubijeno.

Obeležavanju ovog tragičnog događaja za srpski narod, koji Hrvatska slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, prisustvovaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rukovodstvo Republike Srpske, a skup počinje u 19.30 sati.

Srbija i Republika Srpska od 2014. godine zajedno obeležavaju ovaj dan, kao dan srpskog stradanja.

Predsednik Vučić pozvao je sve građane koji žele da prisustvuju da dođu na obeležavanje, ali je zamolio i da zbog koronavirusa to ne prelazi velike brojeve.

„Da u tom divnom naselju odamo poštu poginulima i prisetimo se svih prognanih u najvećem etničkom čišćenju posle Drugog svetskog rata“, rekao je Vučić novinarima nakon obilaska radova u Kliničkom centru Srbije.

Srpsko narodno vijeće saopštilo je da će u ime srpskog naroda u Hrvatskoj godišnjicu „Oluje“ obeležiti kao i do sada, sećanjem na stradanje srpskog naroda, ali ukazuju i da se tom prilikom ne smeju zaboraviti stradanja hrvatskog naroda.

SNV podseća da je pre 26 godina započela akcija „Oluja“, koja je nakon, obimom manje, ali po posledicama jednake akcije „Bljesak“, prouzrokovala istorijski egzodus Srba s područja zapadne Slavonije, Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je da je hrvatska zločinačka akcija „Oluja“ bila najveće etničko čišćenje počinjeno posle Drugog svetskog rata, za koje do danas niko nije odgovarao.

Naglasio je da Srbija, koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, nikada taj zločin prema Srbima neće zaboraviti, niti prestati da insistira na pravdi i kazni za zločince.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je da akcija „Oluja“ predstavlja završni čin etničkog čišćenja srpskog naroda sa područja današnje Hrvatske.

„Oluja“ je počela 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatske vojske i Hrvatskog vijeća odbrane na Republiku Srpsku Krajinu, zbog čega se svake godine taj datum obeležava kao dan posvećen stradalim i prognanim Srbima na teritoriji Hrvatske.

Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas“ na svojoj evidenciji ima 1.877 imena Srba poginulih i nestalih tokom i nakon hrvatske vojne operacije „Oluja“.

Od tog broja je 1.228 (65 odsto) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina, ističe se u saopštenju te nevladine organizacije, povodom 26. godišnjice „Oluje“.

 

Izvor Sputnjik, 04. avgust 2021.

 

Zagreb slavi etničko čišćenje

Odnosi Srbije i Hrvatske 26 godina nakon „Oluje” svakako ne idu uzlaznom putanjom, a povremeno su na veoma niskom nivou, saglasni su sagovornici Politike. Veličanje ove akcije, tokom koje je proterano oko 250.000 Srba iz Hrvatske, a nestalo 3.000 civila, svakako ne može da doprinese pomirenju dva naroda. Po svemu sudeći, naši stavovi prema stradanju Srba ostaće suprotstavljeni, bez obzira na to ko dođe na vlast u Hrvatskoj i dugo će biti kamen spoticanja u građenju odnosa naša dva naroda. Takođe, hrvatski zvaničnici ne propuštaju priliku da ubiru dnevnopolitičke poene komentarišući prilike u Srbiji, najavljujući nove prepreke na putu naše zemlje ka Evropskoj uniji i podržavajući samoproglašenu kosovsku nezavisnost.

Tako je hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman nedavno zatražio od Srbije da, kao uslov za članstvo u EU, prizna „genocid u Srebrenici”. Ovu poruku on je uputio samo nepunih nedelju dana nakon što je izjavio da Hrvatska podstiče preostalih pet zemalja Evropske unije „da priznaju Kosovo jer bi to doprinelo stabilizaciji regiona i samog Kosova”. Kada se ovakvim istupima političara doda govor mržnje kojem su svakodnevno izloženi pripadnici srpske manjine u Hrvatskoj, jasno je koliko smo udaljeni pružanju ruke pomirenja.

Analitičar Dragomir Anđelković kaže za Politiku da najnovija istraživanja javnog mnjenja u Hrvatskoj pokazuju da je etnička distanca prema Srbima ogromna, pa ovu činjenicu eksploatišu političari. „Dok god je atmosfera u Hrvatskoj takva da je mržnja prema Srbima društveno prihvatljiva, odnosi naša dva naroda ne mogu da budu bolji uprkos tome što je Srbin potpredsednik vlade”, kaže Anđelković.

Takođe, osnivač Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić potvrđuje da 26 godina nakon „Oluje” nismo mnogo odmakli u građenju odnosa s Hrvatskom pre svega, kako napominje, zbog ponašanja hrvatskog rukovodstva. „Svojim stavovima i ponašanjem rukovodstvo ove zemlje pokazuje da nije spremno na jedan konstruktivan odnos, na saradnju. Neretko instrumentalizuju srpski narod, a takvo ponašanje se godinama ne menja bez obzira na to ko je na vlasti”, kaže Miletić.

Anđelković dodaje da je veoma važno da Srbija ne ćuti već bi trebalo da reaguje na sve pokušaje prekrajanja istorije. Hrvatska, kako kaže, već dugo manipuliše istinom i sopstveni genocid prebacuje na naš narod. „Moramo stalno da objašnjavamo svetu da je akcija ’Oluja’, zajedno sa zločinima iz Drugog svetskog rata, jedinstvena akcija hrvatskih organa čiji je cilj da se očisti prostor današnje Hrvatske od srpskog naroda. To što je započeto 1941. završeno je 1995. godine”, kaže Anđelković i naglašava da je cilj Ante Pavelića i Franje Tuđmana bio isti – da eliminišu Srbe.

Dodaje da su Hrvati jedini narod na Balkanu čiji su pripadnici počinili genocid, a njihovi predstavnici nama postavljaju uslove na putu ka EU. Zbog toga, kako dodaje, nemamo alternativu već moramo da budemo vrlo borbeni zarad istine i prava našeg naroda. Anđelković podseća da je danas zločin nad Srbima u Hrvatskoj u potpunosti legalizovan i da je najnormalnije predstavljati ustaške aktivnosti kao nešto što je rađeno u nacionalnom interesu. Nemoguće je promeniti tu sliku u hrvatskoj javnosti, dodaje naš sagovornik, jer su građani već dugo izloženi propagandi.

„Ipak, što se tiče međunarodne zajednice, tu moramo da budemo aktivni. Možda i nećemo da postignemo neke značajne rezultate, ali od toga ne smemo da odustanemo. To bi bilo kao da odustanemo od sebe”, kaže Anđelković. Dodaje da u Hrvatskoj ima veoma čestitih ljudi, intelektualaca koji se bore za razotkrivanje istine, ali mejnstrim mediji i država rade na gušenju takvih stavova. Oni su marginalizovani i nikako ne mogu da dopru do većine ljudi. Nemoguće je razbiti intelektualnu blokadu u Hrvatskoj, smatra on, pa Srbija svoju energiju mora da usmeri ka međunarodnoj zajednici.

„Hrvatska je prema nama apsolutno nedobronamerna i ne može se nikako reći da ona želi da unapredi naš demokratski ambijent, kako to oni pokušavaju da predstave kada kritikuju dešavanja u Srbiji i postignuća na evropskom putu naše zemlje. Hrvati žele da kod nas bude što veći haos tako da se na njihove primedbe ne treba osvrtati”, kaže Anđelković.

Dejan Miletić naglašava da se stiče utisak da Hrvatska doživljava Srbiju kao strateškog protivnika, a ne strateškog partnera. Danas su Srbi građani drugog reda u jednoj zemlji članici Evropske unije i to je nešto što se dokazuje u svim njihovim govorima. Ova činjenica, kako kaže, otežava ne samo stabilizaciju regiona već i rast Hrvatske. Proterivanje srpskog stanovništva za njih je herojsko delo, a za nas je to tragedija.

Umesto saosećanja sa žrtvama zločina koji su počinjeni na teritoriji današnje Hrvatske tokom Drugog svetskog rata, oni guraju prst u oko našem narodu slaveći zločin i progon našeg naroda. „Sve što neko u regionu radi protiv Srbije Hrvatska to podržava. To govori o jednom sistematskom delovanju protiv naše zemlje koje ometa Srbiju, ali čini mi se da smeta i Hrvatskoj”, kaže Miletić uz komentar da je reč od državi koja je članica EU i NATO-a, a ponaša se kao da je stalno u nekoj vrsti rata pokušavajući da uruši ugled Srbije.

Naša zemlja, kako kaže, nema mnogo mehanizama u borbi za nacionalne interese, a na provokacije koje stižu iz Hrvatske mora da odgovara miroljubivom politikom. Veoma je važno i da nastavi da podržava hrvatsku nacionalnu manjinu koja, kao i pripadnici svih manjina u Srbiji, uživa u širokom dijapazonu prava.

Vulin: Naša zemlja nikad neće ćutati o žrtvama

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je da je hrvatska zločinačka akcija „Oluja” bila najveće etničko čišćenje počinjeno posle Drugog svetskog rata, za koje do danas niko nije odgovarao. Naglasio je da Srbija, koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, nikada taj zločin prema Srbima neće zaboraviti, niti prestati da insistira na pravdi i kazni za zločince. „Jaka i stabilna Srbija stoji uz svakog svog sunarodnika ma gde on da živi. Nikada se više neće ponoviti ’Oluja’ i nikada više srpski narod u kolonama neće napuštati svoje domove, mesto gde je rođen”, rekao je Vulin nakon sastanka s predsednikom Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji Milanom Žunićem.

Vulin je rekao da je Vučić prvi srpski državnik koji je na adekvatan način počeo da obeležava stradanje srpskog naroda, saopštio je MUP. „Srbija nikada više neće ćutati o svojim žrtvama i stradanjima, o užasu koji je zadesio srpski narod i ovom ustaškom divljanju koje je ostalo nekažnjeno”, rekao je Vulin. Predstavnici Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji, koja u svom sastavu ima 72 udruženja, uručili su Vulinu plaketu u znak zahvalnosti za dugogodišnji doprinos i očuvanje krajiške kulture, običaja i kulture sećanja, dodaje se u saopštenju.

 

Autor Jelena Popadić

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Vladimir Dimitrijević

 

Izvor Politika, 04. avgust 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u