Da li Izrael uvlači SAD u rat protiv Irana?

Oni koji stoje iza nedavnog napada na izraelski tanker ne žele da umanje mogućnost rata između Sjedinjenih Država i Irana. Žele da je uvećaju. Ne bismo smeli da im izađemo u susret

Pre nedelju dana, bespilotne letelice pogodile su MT Mercer Street, japanski tanker kojim upravlja britanska kompanija u vlasništvu izraelskog milijardera Ejala Ofera, koji je plovio u Arabijskom moru nedaleko od obala Omana. Poginuli su britanski čuvar i rumunski član posade. Britanija i SAD odmah su optužile Iran, a Izraelci su počeli da udaraju u ratne bubnjeve.

Izraelski ministar odbrane Beni Ganc rekao je u ponedeljak da bi akciju protiv Irana trebalo preduzeti „odmah“. Premijer Naftali Benet upozorio je u utorak da bi Izrael mogao „delovati sam“. „Ne mogu da sede mirno u Teheranu dok pale čitav Bliski istok – sa tim je gotovo“, rekao je Benet. „Radimo na tome da okupimo čitav svet, ali kada dođe vreme, znamo kako da delujemo sami“.

Ganc je u sredu pojačao retoriku: „Sada je vreme za dela – reči nisu dovoljne… Vreme je za diplomatske, ekonomske, pa čak i vojne akcije. U suprotnom, napadi će se nastaviti“. U četvrtak je otišao još dalje rekavši: „Izrael je spreman da napadne Iran, da… Nalazimo se u tački u kojoj moramo da preduzmemo vojnu akciju protiv Irana. Svet sada mora da preduzme akciju protiv Irana“.

Zbunjujući napad

A šta na sve to kažu Amerikanci?

„Uvereni smo da je Iran izveo ovaj napad“, rekao je državni sekretar Entoni Blinken. „Radimo sa našim partnerima kako bismo razmotrili sledeće korake i konsultujemo sa vladama u regionu i šire o adekvatnom odgovoru koji će uslediti“.

Iran je, međutim, u više navrata negirao da je naredio napad.

Ono što ovaj napad čini zbunjujućim jeste njegov tajming, s obzirom da se dogodio samo nekoliko dana pre inauguracije novoizabranog predsednika Irana, ultrakonzervativnog tvrdolinijaša Ebrahima Raisija. Postavlja se pitanje da li bi Raisi naredio provaktivan napad na tanker u izraelskom vlasništvu samo nekoliko dana pre preuzimanja dužnosti ako je njegov prioritet ukidanje sankcija „maksimalnog pritiska“ koje je njegovoj zemlji uveo bivši predsednik Donald Tramp? Zašto bi to učinio?

Da li bi Raisi doveo u opasnost svoj glavni diplomatski cilj samo da bi se osvetio Izraelu za neki raniji udar u ratu koji se odvija po principu „milo za drago“, a u kojem Iran i Izrael učestvuju godinama? I opet, zašto bi to učinio? Ako nije u pitanju Raisi, da li bi odlazeći predsednik, umerenjak Hasan Rohani, naredio takav napad u poslednjim časima na funkciji i tako rizikovao rasplamsavanje rata sa Izraelom i Sjedinjenim Državama u kojem njegova zemlja ne bi mogla da pobedi?

Novoizabrani predsednik Irana Ebrahim Raisi tokom konferencije za medije, Teheran, 21. jun 2021. (Foto: Majid Asgaripour/WANA (West Asia News Agency) via Reuters)
Novoizabrani predsednik Irana Ebrahim Raisi tokom konferencije za medije, Teheran, 21. jun 2021. (Foto: Majid Asgaripour/WANA (West Asia News Agency) via Reuters)

Da li bi se napad mogao pripisati pobunjenim elementima u Iranskoj revolucionarnoj gardi (IRG)? Ganc i ministar spoljnih poslova Jair Lapid tvrde da je Said Ara Jani, šef odseka za dronove u IRG, „čovek koji je lično odgovoran za terorističke napade u Omanskom zalivu“.

Ili je ovo prosto bila refleksna iranska odmazda za izraelske napade?

Izrael i Iran su godinama u prikrivenom ratu, pri čemu Iran podržava Hamas u Gazi, Hezbolah u Libanu, Hute u Jemenu i šiitske milicije u Siriji i Iraku. Izrael je i pokrenuo i odgovorio na napade udarima na milicije koje podržava Iran u Libanu, Siriji i Iraku, sabotirajući iranski nuklearni program i ubijajući njegove nuklearne naučnike.

Provociranje rata

Ali ko god da je stajao iza napada u Omanskom zalivu, i šta god da je bio politički motiv, Sjedinjene Države nisu bile meta i ne bi trebalo da odgovore vojno na napad koji nije bio usmeren ka nama. Niko nas nije imenovao za policajca na Bliskom istoku, već smo imenovali sami sebe, a od toga u poslednje dve decenije nismo videli nikakvu korist. S obzirom da Amerika napušta Avganistan i da američke trupe u Iraku napuštaju „borbenu“ ulogu (misli se da će ostati samo vojni savetnici; prim. prev), sada nije trenutak da budemo uvučeni u novi rat sa Iranom.

Ako je neko zaboravio, baš u avgustu pre 57 godina dogodio se incident u Tonkinškom zalivu, koji je Ameriku uvukao u osmogodišnji rat u Vijetnamu.

Diplomatski cilj predsednika Džoa Bajdena u vezi Irana, od momenta preuzimanja dužnosti, bio je oživljavanje nuklearnog dogovora iz 2015. godine iz kojeg je Tramp istupio. U zamenu za povratak Irana poštovanju striktnih uslova za svoj nuklearni program, Sjedinjene Države ponudile su ukidanje Trampovih sankcija.

Ko god da je pokrenuo napad dronovima nastojao je da obezbedi da se ne postigne novi američko-iranski dogovor, da američke sankcije ostanu na snazi i da američki rat sa Iranom ostane kao realna mogućnost. Osim toga, zašto bi Teheran izveo napad bespilotnim letelicama i ubio članove posade na tankeru u izraelskom vlasništvu – a potom sve to glasno porekao?

Od kad je preuzeo dužnost, Bajden je otkrio svoju nameru da izvuče SAD iz „večitih ratova“ na Bliskom istoku i da napravi zaokret ka Dalekom istoku i Kini. Do kraja ovog meseca, sve američke snage treba da napuste Avganistan, i treba da se izvrši prenamena 2.500 američkih vojnika koji se još uvek nalaze u Iraku tako da više ne budu označeni kao borbene trupe.

Američki vojnici nepsoredno po povratku iz Avganistana, Njujork, 10. decembar 2020. (Foto: John Moore/Getty Images)
Američki vojnici nepsoredno po povratku iz Avganistana, Njujork, 10. decembar 2020. (Foto: John Moore/Getty Images)

Oni koji stoje iza ovog napada na tanker u izraelskom vlasništvu ne žele da umanje mogućnost rata između Sjedinjenih Država i Irana. Žele da je uvećaju. Ne bismo smeli da im izađemo u susret.

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Reuters/Johan Victor

 

Izvor Buchanan.org

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u