„Otvoreni Balkan” posvađao Ramu i Kurtija

„Otvoreni Balkan” nije samo otvorio prostor za saradnju Albanije, Severne Makedonije i Srbije, već i tinjajući sukob između Edija Rame i Aljbina Kurtija

Kurtiju je sporazum koji je Rama potpisao sa Srbijom i Severnom Makedonijom došao kao „kec na jedanaest”, jer sada smatra da ima dokaz da se Rama okreće prema istoku i Beogradu, a da u takvoj situaciji on može biti lider albanske zajednice u regionu.

U tom tonu ispred ambasade Albanije u Prištini održana je serija, doduše manjih protesta, na kojima je izraženo neslaganje sa inicijativom premijera Albanije Edija Rame za stvaranje „Otvorenog Balkana” i saradnju sa Srbijom.

Diplomata u penziji Zoran Milivojević podseća da rivalstvo Rame i Kurtija datira od ranije i da je Kurti sada pojačao svoje aktivnosti jer ga, kako ističe, na jesen čekaju za njega veoma bitni lokalni izbori na Kosovu i Metohiji.

„I pre izbora u Albaniji, poslednjim na kojima je Rama pobedio, bilo je jasno da postoji razlika u političkim stavovima i prilazima između Kurtijevog Samoopredeljenja koje je učestvovalo na tim izborima, i Ramine stranke ali i između njih lično”, navodi Milivojević.

Kako dodaje, Kurti je pokušao da se na tim izborima probije unutar albanske političke zajednice s idejom da će sa te pozicije moći da polako preuzme mesto lidera Albanaca u regionu.

„Međutim, oni se strateški i ideološki veoma razlikuju i učešće Kurtija na tim izborima nije bilo dobrodošlo iako na njima nije dobro prošao. Rama je pragmatičan političar i u neku ruku vodi racionalnu politiku koja odgovora potrebama regiona, ali i EU. I ta politika mislim da ima podršku i na Zapadu koji su neka vrsta sponzora Albanije”, veruje Milivojević.

Kurti s druge strane, dodaje Milivojević, vodi iracionalnu politiku i igra na kartu ekstremnog albanskog nacionalizma, posebno kad je reč o Srbiji, u nadi da će mu albanski ekstremisti u regionu pružiti podršku da skine Ramu sa „trona”.

„I u tom smislu on i Samoopredeljenje obezbeđuju političku koheziju i platformu za svoju unutrašnju poziciju. To sve više dolazi do izražaja a naročito ubedljive pobede Edija Rame na izborima u Albaniji. Ovo što se sada dešava na relaciji Tirana-Skoplje-Beograd, Kurtiju ne odgovara i posledica toga je manifestacija koja se dešava u obliku mini protesta, uz koje se provlači ne samo negodovanje zbog sporazuma već i protivljenju dijaloga Beograda i Prištine”, zapaža Milivojević.

Sve ovo, kaže Milivojević, može biti i deo performansa Kurtija za glasače, odnosno, određenu ciljnu grupu koja smatra da Kurti vodi pravu politiku.

„Reakcija pristalica Kurtijeve politike je ne samo izraz politike Samoopredeljenja već služi i za potrebe tom nacionalističkom pristupu. Mislim da će se sukob na relaciji Kurti-Rama nastaviti i tu neće biti neke ozbiljnije saradnje naročite posle jasne poruke Rame iz Skoplja da Albanija ostaje na poziciji saradnje u regionu”, kaže Milivojević.

Činjenicu da je i Rama u više navrata istakao da je Kosovo deo Albanije, a i Kurtijev je strateški cilj da se tzv. Kosovo ujedini sa Albanijom, što znači da su im težnje iste, Milivojević objašnjava razlikom u pristupu ka ostvarenju tog cilja, uz napomenu da Rama čeka ulazak Albanije u EU, dok Kurti tu ideju želi da iskoristi za svoje sitne političke poene.

Inače, protest ispred albanske ambasade u Prištini zbog „Otvorenog Balkana” održala je organizacija Pokret za demokratiju kao simboličnu akciju protivljenju ove inicijative.

 

Izvor Kosovo online/B92, 8. avgust 2021.

 

Beriša: Kurti nema podršku SAD i EU

Prema Vašingtonskom sporazumu, Priština bi morala da podrži regionalnu inicijativu poput „Otvorenog Balkana”, kao što je primenila neke druge odredbe, na primer u slučaju otvaranja ambasade u Jerusalimu, kaže Demo Beriša

Inicijativa „Otvoreni Balkan” u prvih nedelju dana, otkad je u Skoplju „mini-Šengenu” dodeljeno ovo novo ime, možda nema pristalice u Sarajevu i Podgorici, ali su se kao najgrlatiji protivnici pokazali predstavnici Prištine s premijerom privremenih institucija Albinom Kurtijem na čelu.

Dok iz Beograda, Tirane i Skoplja, koji su deo ovog projekta, stižu poruke da se na taj način pokreće ekonomska saradnja i otvara perspektiva za budućnost u vidu ukidanja granica, prištinske vlasti i javnost su do te mere skeptični da glasno optužuju albanskog premijera Edija Ramu za izdaju.

Osim već uobičajenog pozivanja Srbije na „suočavanje s prošlošću”, Kurti povratak u prošlost nagoveštava i najavom da će ponovo uvesti „reciprocitet” u odnosu na ostatak Srbije, što samo znači nove pokušaje da se tzv. Kosovo dodatno zatvori i postane još veći teg za region.

Poruke Kurtija su i u direktnoj suprotnosti sa onim što je poručila ambasada SAD u Prištini, koja je saopštila da ohrabruje kosovsku vladu da „otvorenog uma pristupi naporima regionalne ekonomske integracije i da prihvati rešenja koja poboljšavaju odnose sa susedima”. U istom danu kongresmeni SAD Erik Svolvel i Šon Maloni u razgovoru s predsednikom Vučićem izrazili su podršku ovoj regionalnoj inicijativi, koju vide kao veliku mogućnost za napredak zapadnog Balkana.

Da bi Kurti trebalo da bude „deo šireg balkanskog dijaloga, a on to ne radi”, i da je to „velika greška”, poručio je nekadašnji izaslanik bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel, i to iz Tirane, gde se sastao s Ramom, ali s predsednikom Albanije Ilirom Metom.

Grenel je prethodno boravio u Beogradu, a region je posetio samo nekoliko dana posle susreta u Skoplju, na kojem su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije preimenovali „mini-Šengen” u „Otvoreni Balkan” i najavili dalje povezivanje i ekonomsku saradnju.

Dok Kurti pruža otpor ovoj inicijativi, „Otvoreni Balkan” je podržala i Višegradska grupa, a sami učesnici su naglasili da je ona zasnovana na evropskim vrednostima i slobodama i da je u skladu s Berlinskim procesom. Iz Prištine, ali i dela regiona, stižu poruke da je on baš u suprotnosti s tim procesom i tumačenja da nema podršku Nemačke, pa ni Brisela.

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša za Politiku, međutim, kaže da Kurti za ovo što radi po pitanju regionalne saradnje nema podršku ni u Evropi, niti bilo gde u inostranstvu.

„A što se tiče SAD, stiglo je više poruka, uključujući i ambasadora Kosneta i kongresmene, odnosno predstavnike Stejt departmenta, da mora da se uključi u dijalog”, kaže Beriša.

Ocenjuje da Kurti još nije izašao iz prethodne kampanje, a svoju izbornu pobedu je tada zasnovao na neprijateljstvu prema Beogradu. Beriša podseća da šefu Samoopredeljenja sada slede lokalni izbori u oktobru i da bi zadržao tu popularnost održava istu retoriku, pre svega zbog dijaspore koja u značajnoj meri puni kosovski budžet. Ocenjuje i da bi prema Vašingtonskom sporazumu Kurti morao da podrži regionalnu inicijativu poput „Otvorenog Balkana”, kao što je primenio neke druge odredbe, na primer u slučaju otvaranja ambasade u Jerusalimu.

„Sada ima šansu da pristupi nečemu što dobija besplatno, a posle će morati da podnosi molbu da razmotre da ga uopšte prime. Njegov tvrdi stav oko napadanja Vučića, Rame i Zaeva, pa čak i demonstracije ispred ambasade Albanije u Prištini, zapravo su poruka da on treba da bude vođa koji bi bio na čelu albanskog naroda, a s druge strane, imamo tvrdi stav Rame, koji neće odstupiti u sprovođenju onoga što je započeto kao ‘mini-Šengen’. Istovremeno, ima naznaka da bi, uprkos tome što je opozicija sada slaba, Amerikanci mogli da ga sruše, kao u slučaju prethodne njegove vlade. I tada je oboren zbog odnosa prema Srbiji, a nijedna vlada koja je imala izrazito neprijateljski odnos prema Beogradu nije završila mandat do kraja”, poručuje Beriša i dodaje da je u ovom trenutku Kurti napravio „crnu rupu” na Balkanu, a ni građani neće to trpeti jer je ekonomska situacija veoma loša, što samo dodatno može da pojača potrebu za pristupanjem „Otvorenom Balkanu”.

Kosovska skupština odbila rezoluciju o Vašingtonskom sporazumu

Kosovska skupština juče nije prihvatila rezoluciju o sprovođenju Vašingtonskog sporazuma, koju je predložio opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK). Rezolucija kojom se pozivala kosovska vlada, predvođena Albinom Kurtijem, da sprovede Vašingtonski sporazum postignut 4. septembra 2020. godine u Beloj kući i pripremi akcioni plan, nije dobila većinu glasova, prenela je „Ekonomija onlajn”. Za nju su glasali samo poslanici opozicije, njih 24, dok je 57 poslanika vladajuće većine bilo uzdržano.

Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić je, povodom ishoda jučerašnjeg glasanja u kosovskoj skupštini, za „Kosovo onlajn” rekla da to nije neočekivano, ali da je korisno i znati kakve su stvari „ovako, crno na belo”. Primećuje da se kosovske vlasti prema Vašingtonskom sporazumu odnose selektivno kao prema „bifeu – uzimaju ono što im odgovara”.

„U ovoj fazi za godinu dana više stvari se dešavalo u prilog Kosovu u tom sporazumu, a Srbija je išla na dugoročnija i ozbiljnija rešenja. Mislim da bi na tu vrstu dvoličnosti, tog selektivnog odnosa kosovske vlasti trebalo da ukažu pre svega SAD. Čini mi se da i izjave o stavu kosovske vlade prema izbegavanju „Otvorenog Balkana” na sreću idu u tom pravcu”, kaže Milićeva.

Navela je, između ostalog, da je, iako je ovo težak period za Srbiju, koja je više na gubitku kada se zaustavi kampanja otpriznavanja, nego prištinska kampanja priznavanja Kosova, naša zemlja ne treba ni na koji način da odustane od svoje dugoročne orijentacije jačanja partnerstva i sa SAD i sa Izraelom.

 

Autor Nikola Belić

 

Izvor Politika, 7. avgust 2021.

 

Parlament u Prištini nije podržao Vašingtonski sporazum

U kosovskoj skupštini nije usvojen nacrt rezolucije opozicionog Demokratskog saveza kojom se vlada Aljbina Kurtija poziva da sprovede Vašingtonski sporazum, potpisan septembra prošle godine u vreme administracije Donalda Trampa.

Za rezoluciju su glasala 24 poslanika opozicije, dok su poslanici vladajuće koalicije bili uzdržani.

Sporazumi potpisani u Vašingtonu, predviđaju normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, u sferi ekonomije.

Šefica poslaničke grupe vladajućeg pokreta Samoopredeljenje Mimoza Kusari-Ljilja izjavila je prištinskim medijima da neuspeh nacrta rezolucije DSK o Vašingtonskom sporazumu ne znači da u Prištini ne cene ulogu Sjedinjenih Američkih Država.

„Bilo je nekoliko tačaka za koje smo, dok smo bili u opoziciji u parlamentu, rekli da ne bi trebalo da budu deo bilo kakvog eventualnog dogovora. Tada je premijer Avdulah Hoti potvrdio da ove tačke neće biti uključene. Jedna od njih bila je „mini šengen” preimenovan u „Otvoreni Balkan”, a druga tačka je imala veze sa deljenjem kosovskih resursa sa Srbijom, poput slučaja jezera Gazivode”, rekla je Kusari-Ljilja, javlja RTS.

Navela je da vlada Kurtija ostaje privržena strateškom partnerstvu sa SAD i da za njih postoje dva bitna principa.

„Prvo je to što naša podrška rezoluciji ni na koji način nije nedostatak uvažavanja uloge SAD-a. Sasvim suprotno. Poslanička grupa pokreta Samoopredeljenje i Vlada Kosova ostaju privrženi strateškom partnerstvu sa Sjedinjenim Državama, koje su posebne za Kosovo i njegov narod. Nastavićemo saradnju u svim oblastima, posebno u procesu dijaloga. Drugi princip je da Kosovo ne ulazi u dijalog kao strana koja mora da pravi nove kompromise”, kazala je Kusari-Ljilja.

 

Naslovna fotografija: EPA-EFE/Malton Dibra

 

Izvor Politika, 6. avgust 2021. 

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u