V. Nikiforovna: Upad u Kongres 6. januara sve više liči na paljenje Rajhstaga

Tajanstvene smrti, maltretiranje političkih zatvorenika, progon disidenata – američki režim se time dugo koristio u inostranstvu. Sada je došlo do domaće primene

Američki događaji od 6. januara živo podsećaju na paljenje Rajhstaga. Stotine agenata FBI i istražitelja planski rade na tome da ih pretvore u „zaveru” Trampovih pristalica. Stotine učesnika nereda na vašingtonskom Kapitolu nalaze se u kućnom pritvoru ili po zatvorima i sa užasom čekajući suđenje.

Na američkim društvenim mrežama divljaju pristalice Demokratske stranke – traže neprijatelje naroda i zahtevaju osude na robiju i pogubljenja. Prijatelji i poznanici hitno se distanciraju od osumnjičenih. Uplašeni ljudi čak denunciraju i svoje voljene i rođake. Organi državne bezbednosti se žale što nema dovoljno priznanja (krivice) i zahtevaju pojačavanje pritiska.

Povrh svega, direktni učesnici u događajima od 6. januara umiru jedan za drugim. U razmaku od samo nekoliko nedelja, preminula su dva policajca koji su 6. januara čuvala Kapitol – Kajl Defrajtag i Ginter Hašida. Ali, bilo je i drugih žrtava.

Svi su čuli, naravno, za Ešli Bebit – veterana vazduhoplovstva Sjedinjenih Država – mladu i lepu belu ženu koju je hladnokrvno ubio stražar na Kapitolu. Međutim, njena tragedija je zasenila smrt policajca Brajana Siknika. On je uveče 6. januara došao sa Kapitola u svoju policijsku stanicu i u njoj izgubio svest, a sutradan je preminuo u bolnici. Indikativno je da je Siknik podržao Trampa i – svi su znali za to.

Demokratski novinari su svašta naizmišljali o njegovoj smrti. The New York Times je objavio da su demonstranti pretukli Siknika aparatom za gašenje požara. Pogledajte samo naslov: „Sanjao da postane policajac, a ubila ga je gomila trampista”.

Patolozi su tek u aprilu su objavili da je Siknik preminuo od moždanog udara. The New York Times se stidljivo odrekao priče aparatu za gašenje požara. Počelo je nametanje verzije da je Siknikovu smrt izazvao biber sprej. Siknik je imao samo 42 godine, bio je veteran vojske, išao je na vojne misije. Ali ok, možda je i bio moždani udar.

Samo dan nakon Siknikove smrti, misteriozno umire još jedan Trampov pristalica – Kristofer Stenton Džordžija (53). On je 6. januara uhapšen zbog ilegalnog ulaska na Kapitol, a 9. ujutru je supruga njegovo telo pronašla u podrumu njihove kuće. Svuda je bilo krvi.

Džordžija nije imao problema, bio je uzorni predstavnik američke srednje klase. Za upad u Kapitol mogao je dobiti maksimum nekoliko meseci zatvora ili nekoliko stotina dolara kazni. To je bilo za pljunuti i zaboraviti, ali on – iz nekog razloga – navodno uzima snajper „Dragunov” i puca sebi u grudi. A to uopšte nije bilo lako izvesti jer je ta puška duža od metra.

Istog dana, 9. januara, bez razloga se iz vatrenog oružja ubio i policajac Hauard Libengud, drugi policajac koji je radio na Kapitolu u vreme nereda. Nedelju dana kasnije, njegov kolega, 35-godišnji Džefri Smit, otišao je na posao i usput sebi pucao u glavu. Nepotrebno je reći da je Smit takođe bio direktno umešan u događaje od 6. januara.

Posle nekoliko meseci stigla je vest da je i 43-godišnji policajac Ginter Hašida pronađen mrtav, a i on je 6. januara čuvao Kapitol. Policijska uprava Vašingtona nazvala je njegovu smrt samoubistvom i izdala kratku čitulju – pamtimo ga i tugujemo.

Samo nekoliko sati kasnije usledile su vesti o još jednoj žrtvi Kapitola. Telo 26-godišnjeg policajca Kajla Defrajtaga pronađeno je 10. jula. Verovali ili ne, ispostavilo se da je i on izvršio samoubistvo.

Zamislimo da je sve ovo slučajnost. Šta se sve ne dešava u svetu? Sedam leševa plus ili minus.

Međutim, u režiji Demokratske partije SAD je istraga o neredima na Kapitolu pretvorena u grandiozan politički proces. Pažnja čitavog sveta je prikovana za to. Ovo je najvažnija priča u Sjedinjenim Državama nakon 11. septembra 2001. Zato posebnu pažnju treba posvetiti misterioznim smrtima koje se množe oko takvog procesa.

U holivudskim filmovima oznojeni operativci traže dokaze i pod zemljom, briljantni islednici traže motiv, brižni građani donose dragocene dokaze. Ali ne, operativci i istražitelji šiju slučaj protiv neprijatelja naroda – „unutrašnjih terorista-trampista”.

Nikoga ne zanimaju čudna samoubistva, a zbunjena javnost dobija samo neke besmislene čitulje – da pamti i tuguje. Samo, to je sramota. Neka vrsta pinočevštine. A što vlasti više ćute o onome što se dešava – samo pojačava pretpostavke da se ne radi o slučajnim samoubistvima, već o vansudskim odmazdama.

Istraga o događajima od 6. januara koju je sproveo poseban komitet američkog Kongresa izgleda kao ruglo. Taj komitet je formirala demokratkinja Nensi Pelosi, koju Trampove pristalice smatraju organizatorom cele provokacije 6. januara.

Komitet čine članovi Demokratske partije i dva republikanca koji su im se pridružili. Trenutno saslušava policajce koji su bili na Kapitolu 6. januara. Nije teško zamisliti kako vesti o kolegama koje izvršavaju samoubistvo utiču na njih.

Šta god da je po sredi, ti policajci govore upravo ono što Pelosi treba: opisuju „zverstva trampista”, žale se na povrede i sakaćenja, jednom rečju – čine sve da još više oklevetaju pristalice bivšeg predsednika, pa im pretnje višegodišnje zatvorske kazne.

Snimak sa Kapitola tog kobnog dana jasno pokazuje da policija ni ne pokušava da zatvori ulazna vrata Kongresa SAD niti da iz njega izbaci demonstrante. Trampove pristalice su uverene da je takav nalog za to dala predsednica Predstavničko doma Kongresa SAD Nensi Pelosi. Uostalom, ona je izričito zabranila pozivanje u pomoć Nacionalne garde – na čemu je insistirao Tramp.

Sudbina njenog laptopa takođe otvara pitanja. Bog zna šta je bilo u njemu: trampisti misle da postoje dokazi o izbornoj prevari, ali – tražili su ga više od šest meseci. Prvo se tvrdilo da ga je ukrao Džordžija. Ali, ništa nije pronađeno u njegovoj kući.

Tada je bivši ljubavnik 22-godišnje Rajli Džun Vilijams pozvao FBI i obavestio vlasti da je ona ukrala laptop Pelosi i da ga želi prodati ruskim obaveštajcima. Naravno, kod Vilijams laptop nikada nije pronađen. A sama ona sve poriče. Uprkos tome, ta devojka je i dalje u kućnom pritvoru, čeka je suđenje. Njen otac je naprečac procesuiran zbog pedofilije.

Beligket, specijalizovan za plasiranje laži, širi video-snimak maskirane devojke i uverava javnost da je to Rajli Vilijams. Tajanstvene smrti, maltretiranje političkih zatvorenika, progon disidenata – američki režim se time dugo koristio u inostranstvu. Sada je došlo do domaće primene.

Amerikanci su dobili priliku da se upoznaju sa praksom svoje vlade van granica SAD. Pitam se: koliko će dugo trajati njihovo strpljenje?

 

Autor Viktorija Nikiforova

 

Naslovna fotografija: Reuters/Leah Millis

 

Izvor Fakti, 7. avgust 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u