Кристијан Шмит (Фото: Reuters/Hannibal Hanschke)

Logika Šmita „spasioca“ ili lekar u ludnici

Šmit se ponaša kao lekar u ludnici. Mora se sa pacijentima pričati i pričati. Ali – terapija se zna. I ne mogu njihove reči, čak i ako su pametne i konstruktivne, promeniti terapiju

Ovih dana je i Gordan Grlić Radman za Frankfurter algemajne cajtung rekao da je „funkcija visokog predstavnika relikt iz neposrednog posleratnog perioda“. A ovaj gospodin sa dva prezimena je ministar vanjskih poslova Hrvatske.

Dobro, nije to nešto. Ali je izvesno da se ministar inostranih poslova Srbije ne bi usudio da rekne „relikt“. I izvesno je da je Hrvat „negde čuo“ da se to sad već sme izgovarati. Čak i kad je na to mesto došao Nemac i to od onih iz hrvatske najprve himne – „Danke, Dojčland!“

Jeste Kristijan Šmit sleteo na to mesto padobranskim desantom. Savet bezbednosti UN nije mogao da se usaglasi oko Nemčevog nereliktnog delovanja, ali je on izbačen iz neke visine i eto ga – radi kao da je sve u najboljem redu.

Nije kao aneksija Bosne 1908, ali neka germanska ujdurma jeste u pitanju. Ali ne bi se Hrvati zbog toga uzbunili. A ne bi ni smeli, jer prihvatanje njihove secesije spada u red sličnih međunarodnih „korisnih“ kršenja zakona i običaja. Ovo poprilično liči na neki izokolnu operacionalizaciju onog non pejpera Janeza Janše. Samo što se sada Bošnjaci-muslimani, raduju onome što iz Inckovog nametanja zakona o zabrani negiranja genocida sledi. Ali, naučiće to oni dobro, svako učestvovanje u odbrani zapadnih interesa je skupo. Čak i kad ti se čini da dobijaš.

Neuspeli ekspriment

Kaže ministar vanjskih poslova o tzv. bonskim ovlašćenjima koja je Incko iskoristio prilikom nametanja zakona o zabrani negiranja genocida da „Kancelarija visokog predstavnika ima pravo da koristi bonska ovlašćenja, ali da njihova primena predstavlja deficit demokratije nespojiv s evropskim ambicijama Bosne i Hercegovine“.

Lepo čovek reče. Kao da je srpski član Predsedništva BiH.

Ali, držimo se činjenica i pri zemlji: čovek je odrstao u Prisoju, Tomislavgrad. Otac mu je bio na spisku 100 najbogatijih Hrvata u tranziciji. On je učio biznis u Švajcarskoj. Kad je pozvao Tuđmana da održi miting sa Hrvatima, otac nacije ga nagovorio da se vrati. Završio je u Ministarstvu spoljnih poslova. Poslednja uloga – veleposlanik u Nemačkoj. Dakle, ne bi se moglo reći da je incident u pitanju.

Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/EU Debates | eudebates.tv)
Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/EU Debates | eudebates.tv)

A šta tu radi Frankfurter algemajne cajtung? Nastoji da pomogne Šmitu? Ili je s onima koji veruju da Šmit nije trebalo da ovako upada u Bosnu, niti da Incko nabacuje loptu bosanskim Srbima na smeč? Jer, jasno je da Zapad više nije jedinstven front.

U svakom slučaju, uticajni FAC nije Hrvatu suprotstavio velike misli „ostarelih ratnika“ kao što je Doris Pak, bivša izvestiteljka Evropskog parlamenta za Bosnu i Hercegovinu, koja se nikad nije stidela rešenja koja lepo opisuju one pokliče iz 1914. „Serbian muss sterbien!“ Ali, Doris je sad mudrica jedna koja savetuje da „Srbima nije u interesu da negiraju genocid, mada Dodik veruje da je to u njihovom interesu“.

U „nezavisnom“ Radiju Slobodna Evropa su to stavili u naslov.

Kad se ta velika misao razbaca među mase, onda ona privlači „razumne građane“ kao što je, na primer, ovaj potpisani kao ‘Linkoln’ na sajtu „Slobodne Bosne“: „Čvrsta ruka i batina u njoj – to je nešto što Srbin vidi i mjenja se. Dotok hape je i te kako efikasno sredstvo da i najluđeg će smirit’. Zavrtanje ventila i dotok investicija u Srbiju i RS će ih okrenuti za 180 stepeni. Neće više nikad ništa negirat’ nego će tražit’ da sve zakone dobrovoljno odma’ potpišu koji će povest’ Bosnu ka uzlaznoj putanji ekonomskoj. Na ovakav dosadašnji način, kako je to godinama trajalo, ostavlja se tim imbecilima prostor za manevrisanje zlom. Znači, treba im prostor za manevar skroz smanjit’ i dovest’ ih do zida gdje će voljet’ svom silom da pobijegnu od njega, u tom slučaju ništa im neće biti sporno više. Čovijek i međeda nauči da igra i da radi sve što mu se izda kao naređenje. Oni to traže svojim ponašanjem da im se desi pa treba im ispunit’ želju. Upravo to dolazi vrijeme gdje čvrsta ruka mora mijenjat’ razum nerazumnih i okrenuti nekom svom ludom svijetu da izađe gladni iz njega…“

Nevolja sa ovakvom efikasnošću i mudrošću, čiji je ideolog Doris Pak i svi čije su ideje dosad na sve načine gurane u Bosni, jeste što je to očigledno besmisleno! I profesionalni optimista po pitanju Bosne, kao što je to sada Kristijan Šmit, ne može zaobići činjenicu da su oni koji su tako govorili u saglasnosti s tim i činili, ali da je rezultat – loš!

„Naći će se mnogi, u izvesnom smislu i ja, koji kažu“, pripoveda Nemac u Sarajevu glavnoj i odgovornoj urednici redakcije „nezavisnog“ Dojče velea za Evropu Adelhaid Fajlke: „Šta? Zar je 26 godina nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma i 26 godina nakon Srebrenice potrebna jedna takva institucija, koja zapravo nameće izvesne ograde „ownership“ (upravljanje zemljom od strane domaćih političara, prim.prev) i slobodnom demokratskom razvoju?“

Svako normalan bi odgovorio kao hrvatski ministar spoljnih poslova – da takva institucija više nije potrebna, jer je ona, valjda, sama sobom za četvrt veka to jasno pokazala. Izveden je eksperiment in vivoI, eto. Ne funkcioniše. Ako rešavate problem Bosne, onda je odluka jasna. Ali, Nemci ne rešavaju problem Bosne, nego svoje probleme i slede svoje geopolitičke interese. Zato su u tim glavama smetnja Rusija i Kina, koje su se sad pojavile na Balkanu jer su postale svetski igrači bez kojih probleme ne rešava ni velika Amerika a kamoli okupirana Nemačka. Smetnja čemu?

Amerikancima je, recimo, Severni tok 2, smetnja nad smetnjama, ali Nemcima je korist nad koristima. Dakle, stvari valja gledati u kontekstu. Zašto je ruski uticaj na Balkanu „maligan“? Zato što ometa Nemačku da neupitno porobi Zapadni Balkan. Svojim sredstvima. Lepo kaže mudrica Pak: „Ne znam da li će Kina u potpunosti slediti taj put (misli na Rusiju), ali ona nema interes za razvoj demokratije bilo gde u Evropi, već samo ekonomski…“

Doris Pak prilikom govora na kongresu EPP-a u Helsinkiju, 07. novembar 2018. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/EPP)
Doris Pak prilikom govora na kongresu EPP-a u Helsinkiju, 07. novembar 2018. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/EPP)

Brižno. Iskreno brižno. Jedino što mi ne volimo da nam Doris Pak bude brižna mamica. Mi mislimo da smo odrasli i više nam se sviđa, bar zasad, kako na nas gleda Si Đinping – da sami organizujemo svoju državu i da onda s njim radimo poslove. Svaki narod koji nastoji da ima suverenu državu baš to i hoće. Da nam Kinezi ne uvode Komunističku partiju u vlast, a ni da nam Doris Pak uvodi demokratiju, jer smo to na svojoj koži osetili kao nešto najgore što se čoveku u doba ovo može desiti.

Naravno i Šmit, koga je, kako sam reče, Angela Merkel „vrbovala“ za ovaj posao, ne odmiče mnogo od Doris Pak. Mlađi je pa bolje kontroliše misli. Kad nešto što oni rade loše funkcioniše to znači da oni treba da to nastave. Još jače! Kao pod Staljingradom. Kad ubijemo milion, znamo da bi bolje bilo da smo ubili dva.

Lekar u ludnici

Pratimo logiku Šmita „spasioca“: „Upravo poslednjih deset godina su bile nazadne i vratile su nas unatrag – ne samo u pogledu visokog predstavnika već, nažalost, i u pogledu celokupnog razvoja.“ I? „I zato je Bosni i Hercegovini još uvek potrebna takva međunarodna podrška. Ja ću obavljati tu funkciju u nadi da u nekom trenutku sam sebe napravim suvišnim.“

Šmit se ponaša kao lekar u ludnici. Mora se sa pacijentima pričati i pričati. Ali – terapija se zna. I ne mogu njihove reči, čak i ako su pametne i konstruktivne, promeniti terapiju. To je protokol koji važi za taj odnos. Pošto je bio viši u Angelinoj hijerarhiji od Doris Pak, „skromni“ Šmit je i uvereniji da se svet oko njega okreće. Naravno, u okviru datosti s kojima je došao u Sarajevo.

Dakle, tri su njavažnije stvari zbog kojih je Šmit došao. Iznosi on to „nezavisnom“ Dojče veleu i slobodnoj novinarki Adelhaid Fajlke: „Prvo: ja u BiH dolazim kao političar, a ne kao diplomata… Kao prvo, moram da istaknem da izleti napravljeni poslednjih godina, poput razmene teritorija kao jedne vrste rešenja ili načina smirivanja potencijalnih sukoba na Zapadnom Balkanu, ne važe. Takva ideja, da jedna manjina bude zamenjena drugom, nije održiva. Stoga o narušavanju (menjanju) teritorijalnog integriteta država Zapadnog Balkana ne može biti ni govora. (Ovo se, naravno, odnosi pre svega na nemački stav o kosovskom pitanju. Bosna je tu pod B, prim. S.R) Drugo pitanje je kako se može poboljšati funkcionalnost države u zemlji velikoj poput Donje Saksonije, sa manjim brojem stanovnika od Berlina, ali sa preko 137 ministarstava? Na kojim poljima ljude možete ohrabriti? Gde stvari morate pojednostaviti? (E, ovo je već nemački stav o Dejtonskom sporazumu, prim. S.R.) I treće: kada 70 odsto mladih ljudi iz BiH – ako su tačne brojke kojima raspolažem – radije negde drugde idu da traže svoju budućnost – onda to nije dobro. Moramo više da gledamo na mladu generaciju, kako mi u EU, tako i visoki predstavnik i svi zajedno. Jer, nije dovoljno igrati samo na kartu sedih ljudi. Ja igram na kartu mlade generacije. (Ovo su već šarene laže okupacionog političara – izvršna politika, a ne diplomatija u tuđoj zemlji, prim. S.R)“.

Kristijan Šmit na prvoj konferenciji za medije po dolasku u BiH, 04. avgust 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/tvk3)
Kristijan Šmit na prvoj konferenciji za medije po dolasku u BiH, 04. avgust 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/tvk3)

„Nije lepo da Bosna Hercegovina bude eksperimentalni poligon.“ Čak je i to rekao onaj Hrvat sa dva prezimena a na funkciji ministra vanjskih poslova. Da, nije lepo. I bilo bi sramota i smatrano bi nasiljem da mi ne živimo u korona-dobu u kome je u toku veliki eksperiment sa svim stanovnicima Zemljine kugle. No, naravno da to ne opravda eksperimentalni pristup „Bosni ponosnoj“.

A Bošnjacima sve više nedostaje Alija. I Bakir se preziva Izetbegović, ali po činjenju liči na one koji su nasledili imanje koje ih prevazlazi. „Da li iko može zamisliti da će se zemlje koje garantiraju Dejtonski mirovni sporazum, prije svega SAD, povući pred njim (Dodikom) i SNSD, ili da će se NATO povući iz BiH. Nadjačati ne može snage koje stoje na istini onoga što se dešavalo u BiH. Nezamislivo je da stanu na stranu koja glorifikuje ratne zločince. Može nas uvesti u krizu, ali pobijediti s time ne može“, viče Bakir.

Hajde da budemo malo bakirasti pa da razumemo da on šta god Dodik izvadi iz džepa vidi kao crvenu maramu, i da se ne može uzdržati. Ali možda se, ipak, nešto menja? Eno ga hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji bi pre letovao sa Dodikom nego sa svojim premijerom Plenkovićem, koji na svoj karakterističan humoristički način omalovažava „bošnjačke žrtve“. To nije negiranje, nego ismevanje!

„Danas Bosna i Hercegovina zasipa Hrvatsku optužnicama protiv hrvatskih ratnih komandanata za izmišljena djela kolektivne ili komandne odgovornosti od prije 20 i više godina“, izvikuje teatralno predsednik najbliže saveznice na uspostavljanju ovakve obogaljene Bosne. I poručuje, kao da ima predstavu u teatru „Jazavac“: „Gospodo, taj film nećete gledati!“ Hrvatska će svoje heroje, kako god da na njih gledaju naivni Bošnjaci, „zaštititi po svaku cenu“.

„Tim ljudima se neće suditi u hrvatskoj državi. Mi ćemo ih zaštititi po svaku cenu, to su naši ratni komandanti“, rekao je Milanović u Kninu, gde je Hrvatska svečano obeležila 26. godišnjicu vojno-policijske akcije „Oluja“. Mislilac Milanović je dodao i „da su svi (ovi) ratovi bili bitke za kontrolu prostora“.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/CROPIX)
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/CROPIX)

Predsednik Milanović je tom prilikom odlikovao više penzionisanih generala, među kojima su i pripadnici jedinica čiji su komandanti osuđeni pred Haškim tribunalom za ratne zločine devedesetih nad muslimanskim stanovništvom BiH. Šta da se kaže na to? U jednom drugosrbijanskom glasilu sledio je čitalački komentar: „Milanović sve više otkriva svoju pravu prirodu tj. ćud. Izgleda da nije slučajno to što mu je i ime i prezime srpsko.“

Kako god da ovo razumete, tačno je.

 

Naslovna fotografija: Reuters/Hannibal Hanschke

 

Izvor sveosrpskoj.com

 

BONUS VIDEO:

Politika
Pratite nas na YouTube-u