Nemačka kreće u veliku eksploataciju litijuma

Do skoro nije postojala tehnologija koja bi eksploataciju rezervi litijuma omogućila na ekonomičan, ekološki prihvatljiv i održiv način. Sada su prijavljena ili u pripremi čak dva patenta

Nemačka raspolaže najvećim rezervama litijuma u Evropi i sprema se za kompletno ekološku eksploataciju. To bi uskoro moglo da uzdrma tržište litijuma koji se iz rudnika i slanih jezera dobija na veoma „prljav” način.

Nemačka je oduvek važila za zemlju siromašnu sirovinama, ali sada više ne: u termalnim vodama duboko ispod površine tla, nalaze se najveće rezerve litijuma u Evropi.

Reč je, za sada, pre svega o rezervama u takozvanom Rovu gornje Rajne (Oberrheingraben) na jugozapadu Nemačke, na potezu od Bazela do Frankfurta, dužine 300 i širine 30-40 kilometara – na dubini od 3 do 5 kilometara.

Po procenama nemačkih naučnika, radi se o rezervama ekvivalentnim 16 miliona tona litijum-karbonata, dakle litijuma koji se traži za baterije. To su količine koje su dovoljne za baterije više od 400 miliona elektro-automobila, piše „Dojče vele”.

Prema podacima Nemačkog instituta za geologiju i prirodne resurse (BGR), vode u ovom regionu sadrže između 200 i 400 miligrama litijuma po litru – uporedivo sa nekim slanim jezerima u Južnoj Americi.

Termalne vode ispod Rajne se odavno koriste u geotermalnim elektranama, a znalo se da sadrže i dosta litijuma, ali taj laki metal dobio je na značaju tek poslednjih godina, na početku ere baterija za elektro-automobile.

Međutim, do skoro nije postojala odgovarajuća tehnologija koja bi eksploataciju domaćih rezervi litijuma omogućila na ekonomičan, ekološki prihvatljiv i održiv način. Sada su prijavljena ili u pripremi čak dva patenta.

Do sada se slana voda, koja na dubini od tri do pet km ima temperaturu od 120 do 200 Celzijusa, ispumpavala, njena toplota koristila za proizvodnju električne energije i onda se ohlađena na 60-80 Celzijusa vraćala u zemlju.

U proizvodnji litijuma ohlađena voda se pre vraćanja u zemlju – filtrira.

Taj deo procesa kao i povećanje koncentracije litijuma do one potrebne za baterije – to je nova i čista tehnologija „Mejd in Džermani”.

Ništa se dodatno ne buši, ne dodaju se štetne hemikalije, ne troši se voda niti fosilna goriva. Jedan nusprodukt ionako ekološke proizvodnje struje – sada će proizvodnju baterija i elektro-automobila učiniti značajno čistijom i – jeftinijom.

Tako je Karlsrue postao prestonica evropskog litijuma: u tom gradu su nalaze centri istraživanja i firma koja je na putu nemački litijum plasira na tržište, piše „Dojče vele”.

 

Naslovna fotografija: Ronny Hartmann/AFP via Getty Images

 

Izvor Politika, 12. avgust 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u