Da li Amerika postaje neuspela država?

SAD ne mogu da dobiju rat, da odbrane granice od migranata, da zaustave rast kriminaliteta, da ostvare trgovinski suficit, da zaustave rastući dug. Nije li to opis neuspele države?

U nedelju je, iznenada, putem vesti sa kablovske televizije, stigao zapanjujući izveštaj: Američka ambasada pozvala je sve Amerikance da „napuste Avganistan što je pre moguće“. Poruka je bila – bežite dok još možete. Dodatno upozorenje bila je vest da su tri glavna grada severnih provincija, uključujući i grad Kunduz, pali pod vlast talibana, čime se broj provincijskih glavnih gradova u kojima je došlo do promene vlasti od petka povećao na pet.

Čini se da će veliki broj života i materijalnih sredstava koje su SAD u protekle dve decenije uložile u preuređenje Avganistana pasti u vodu, stoga se stiče utisak da ćemo pretrpeti najgori diplomatski i politički poraz još od pada Sajgona. Ni jednom u ovom veku SAD nisu odnele odlučujuću pobedu u jednom od ratova koje su pokrenule – u Avganistanu, Iraku, Siriji, Jemenu ili Libiji. I status supersile koji smo eksluzivno uživali otkako je počeo 21. vek prohujao je s vihorom.

Borba sa Kinom

Ipak, američki jastrebovi nas pozivaju da damo novu ratnu garanciju Tajvanu, u slučaju da Peking posegne za svojim pravima na tajvanski suverenitet, iako su se bivši predsednik Ričard Nikson i bivši državni sekretar Henri Kisindžer 1972. godine usaglasili oko toga da je Tajvan „deo Kine“.

Pre nego što izdamo bilo kakvu ratnu garanciju Tajpeju, mogli bismo da razmotrimo ocenu Pentagona o rezultatima nedavno održane ratne simulacije u kojoj su se SAD sukobile sa Kinom oko Tajvana. Kako je ona prošla? Potpredsednik Združenog štaba američkih oružanih snaga, general Džon Hiten, kaže: „Bez preuveličavanja problema, simulacija je prošla užasno“.

„Agresivni crveni tim koji je poslednjih 20 godina proučavao Sjedinjene Država nas je upravo prevazišao… Tačno su znali šta ćemo da radimo pre nego što smo to uradili, i oni su to iskoristili“.

Da li smo mi Amerikanci, na bilo koji način, spremni za vazdušni, pomorski i raketni rat u jugoistočnoj Aziji i zapadnom Pacifiku zbog ostrva za koja Kinezi tvrde da su njihova istorijska nacionalna teritorija, a za koja mi nikada nismo tvrdili da su naša?

Demonstrant sa zastavama Tajvana i Sjedinjenih Država tokom jednom protesta u Kaliforniji, januar 2017. (Foto: Reuters/Stephen Lam)
Demonstrant sa zastavama Tajvana i Sjedinjenih Država tokom jednom protesta u Kaliforniji, januar 2017. (Foto: Reuters/Stephen Lam)

Pandemija virusa COVID-19 kod kuće, sada u četvrtom talasu, svakodnevno inficira 100.000 Amerikanaca, dok se broj hospitalizovanih srazmerno povećava. Za trećinu nacije koja još uvek nije vakcinisana, delta soj je potencijalna smrtna kazna. Uprkos ovoj medicinskoj krizi koja je zajednička svima nama, naša politička podeljenost manifestuje se u divljim borbama oko vakcinacije, maski i političkih funkcija.

I dok virus COVID-19 nastavlja da inficira, hospitalizuje i ubija, godišnje gubimo na desetine hiljada Amerikanaca zbog predoziranja drogom i opioidima. Prema podacima Centra za kontrolu i sprečvanje bolesti, tokom 2020. godine širom zemlje zabeleženo je 93.000 smrtnih slučajeva zbog predoziranja, a tri od četiri fatalna predoziranja mogu se pripisati narkoticima. Više Amerikanaca umire godišnje zbog predoziranja i narkotika nego što ih je poginulo tokom rata u Vijetnamu.

Osim toga, upravo su stigli pokazatelji američkog trgovinskog deficita za jun, gde se samo robni deficit povećao za 91 milijardu dolara za mesec dana. To je hiljadu milijardi dolara godišnje. Najveći deo tog trgovinskog deficita beleži se u odnosima sa Kinom. Amerika beleži neverovatno visok nivo zavisnosti od stranih dobavljača kad su u pitanju vitalne potrebe države i nacije, da i ne pominjemo što je taj dobavljač uglavnom suparnička Kina.

Propadajuća država

Na našoj južnoj granici odvija se invazija na našu zemlju. Svakog meseca otkako se predsednik Džo Bajden nalazi na funkciji povećava se broj ilegalnih prelazaka granice. U junu je granična patrola zabeležila 178.000 graničnih hapšenja – što je skok od 571 odsto u odnosu na jun 2020. Granična hapšenja već su dostigla svoj najviši nivo još od 2000. godine, a na putu smo da dostignemo broj od 1,8 miliona hapšenja ove godine.

Bajden ne uspeva da ispuni svoju prvu ustavnu dužnost – da zaštiti Sjedinjene Države od strane invazije. Mi, Amerikanci, više ne odlučujemo ko ulazi u naš nacionalni dom i koga ćemo prihvatiti kao građanina. Drugi odlučuju i određuju našu budućnost umesto nas. Branimo granice mnoštva država, ali ne možemo, ili Bajden ne želi, odbraniti svoje. I, kako nas je podsetio bivši predsednik Ronald Regan, država koja ne može ili ne želi da brani svoje granice zapravo prestaje da bude država.

U našim velikim gradovima, javne pucnjave i ubistva počela su da premašuju ona iz prethodnih godina. Pripadnici policije, napadani i demonizovani od strane političke elite i građana koje štite, podnose ostavke i penzionišu se u rekordnom broju.

Pa hajde onda da sumiramo situaciju:

Amerika nije u stanju da dobije ratove u koje se svojevoljno upušta. Ona ne može ili neće da kontroliše i odbrani svoje granice od masovne invazije migranata. Ne može da zaustavi bujanje kriminala i ubistva u velikim gradovima. U prethodne četiri decenije nije ostvarila trgovinski suficit. Njena zavisnost od inostranih proizvođača je bez presedana. A njen budžetski deficit nastavlja da probija rekorde iz godine u godinu – kao i njen rastući nacionalni dug.

Nije li to opis neuspele ili propadajuće države?

FILE - In this March 2, 2019, file photo, a Customs and Border Control agent patrols on the U.S. side of a razor-wire-covered border wall along Mexico east of Nogales, Ariz. A public-private project that maps the bodies of border crossers recovered from Arizona's inhospitable deserts, valleys and mountains said this week of Monday, Jan. 4, 2021, that it documented 227 such deaths in 2020, the highest in a decade following the hottest, driest summer in state history. (AP Photo/Charlie Riedel, File)
Pripadnici granične policije tokom patrole na američkoj strani graničnog zida sa Meksikom u Nogalesu (Arizona) (Foto: AP Photo/Charlie Riedel)

Upitan od strane malodušnog mladog prijatelja da li je poraz kod Saratoge i potencijalni gubitak američkih kolonija značio propast Britanije, Adam Smit mu je odgovorio: „Postoji nešto odista trulo u našoj državi“.

Britanija se oporavila od gubitka 13 američkih kolonija i potom stvorila najgrandiozniju imperiju još od Rimske.

Ako bi se moglo reći da danas „postoji nešto odista trulo u našoj državi“, izgleda da mi Amerikanci testiramo granice opstanka trule države.

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Eric Gay

 

Izvor buchanan.org

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u