Lukašenko uzvraća udarac

Šta se promenilo u Belorusiji godinu dana nakon pokušaja zbacivanja vlasti putem obojene revolucije i kako je Lukašenko iskoristio migrantsku krizu protiv svojih suparnika u regionu

Sva Belorusija je u iščekivanju. Na društvenim mrežama protestni deo beloruskog društva promenio je ploču. Mesecima unazad mogli su se pročitati strasni pokliči za izlazak na (imaginarne) barikade, danas su čak i dobro plaćeni aktivisti, koji žele da upravljaju revolucijom iz Litvanije i Poljske, klonuli duhom. Opozicioni deo društva je izrazito nezadovoljan, ali je izgubio veru da se demonstracijama može promeniti vlast, a u doba postmodernizma malo ko je spreman da pogine za svoja relativna uverenja, pa je društveni ton od prikrivenih poziva na „ubistvo diktatora“ smenjen nestrpljivim čekanjem njegove biološke smrti – „neće ni on živeti doveka, a mi ćemo biti spremni“. Ovoj impotenciji savremenih revolucionara zasigurno bi se sa stidom i jedom zasmejali njihovi prethodnici iz 19. i 20. veka koji su za ideale, s kojima se možemo i ne slagati, ginuli netremice.

Drugi tabor, onaj koji podržava vlast, neki bi ga nazvali tihom većinom, aludirajući na poznate Niksonove reči koje su američkoj omladini željnoj promena suprotstavljali njihove znatno konzervativnije roditelje, čeka reformu političkog sistema i izgradnju funkcionalnog modela saradnje s Rusijom. Sama činjenica da i protivnici revolucije očekuju reforme govori o tome da ni oni nisu u potpunosti zadovoljni sadašnjim stanjem, ali da opozicija koja neskriveno demonstrira da je pod kontrolom Sjedinjenih Američkih Država ne može doneti željene promene nabolje. Nedavno je zvanični lider opozicije Svetlana Tihanovska, na sastanku s predsednikom SAD Džozefom Bajdenom, zatražila uvođenje strogih sankcija protiv Lukašenka, a zapravo protiv sopstvene države.

Okretanje Rusiji

Predsednik Lukašenko se polako kreće ka oba reformska cilja, vrlo polako. Komisija za izradu ustavnih promena već je napisala prvu ruku nove konstitucije, ali u njoj i dalje figurira deklaracija o neutralnosti Belorusije u vojnopolitičkom pogledu, što ne odgovara geopolitičkoj realnosti ove države. Ovo je samo početak, međutim, i ova formulacija može biti izmenjena, ali su članovi komisije izgleda uzeli za svrsishodno da to najvažnije pitanje ipak prepuste predsedniku Lukašenku. Druge izmene ustava predlažu ograničenje nadležnosti predsednika u korist vlade, ograničenje predsedničkih mandata na dva, kao i institucionalizaciju Svebeloruskog narodnog saveta koji bi u određenim kriznim slučajevima mogao da podeli vlast s predsednikom. Ovaj savet podseća na rusko rešenje u vidu Državnog saveta, takođe institucionalizovanog na prošlogodišnjem referendumu za izmene Ustava Ruske Federacije, ali je ruski model elitistički, a beloruski pretpostavlja šire učešće društvenih organizacija, makar one i ne bile sasvim reprezentativne.

Pregovori s Rusijom o podizanju saradnje na viši nivo takođe postepeno napreduju. Lider Belorusije se najviše boji gubitka suvereniteta svoje države, a to znači i umanjenje njegove vlasti, što čini bitna pitanja poput usvajanja zajedničke rusko-beloruske valute neostvarivim. Pregovaračka mapa puta o pitanjima povezivanja ruske i beloruske ekonomije je gotovo usaglašena, ostala je samo jedna tačka sporenja, za koju predstavnici dveju država tvrde da će biti rešena do kraja leta. Pitanja koja se tiču energetike, a koja su bila posebno važna za rusku stranu, već su uspešno zatvorena. Integracije s Rusijom, kao i kontrolisana demokratizacija političkog sistema u Belorusiji predstavljaju ključ smirivanja uzavrelih tenzija u pomenutoj državi.

Zastave Rusije i Belorusije (Foto: Natalia Fedosenko/TASS)
Zastave Rusije i Belorusije (Foto: Natalia Fedosenko/TASS)

Belorusija je dugo gradila strategiju dvostruke saradnje – s Rusijom i sa susednim državama istočne Evrope na Baltiku. Njeni glavni partneri su, izuzimajući Rusiju, bili Litvanija, Poljska, Letonija i Estonija. Sve pobrojane države su u geopolitičkom smislu u prvom redu američki, a ne evropski (nemački) igrači. Naravno da neliberalni Lukašenko nije ideološki odgovarao Vašingtonu, ali Sjedinjene Države nisu ni pokušavale po svaku cenu da ga svrgnu s vlasti, jer je on odbijao da se konačno priključi ruskom integracionom projektu, sedeo je na dve stolice, kako je to sad obavezno sročiti. Računica Vašingtona se izmenila usred uspeha smene režima u Ukrajini, te je izgledalo kao i da Lukašenko može biti oboren i smenjen marionetskim režimom vernim Vašingtonu.

Narodna izreka „bolje vrabac u ruci nego golub na grani“ nije moto SAD, koje se više ponose krilaticom „sve ili ništa“. Ukoliko Lukašenko ne bude previše odugovlačio s reformama, zaista će se ispostaviti da SAD iz ovog poduhvata izlaze praznih ruku.

Baltički sukob

Zbog otpora koji je pružio SAD, protiv Lukašenka i Belorusije uvedene su opsežne ekonomske sankcije, što je prouzrokovalo dva efekta: prvi, Belorusija postaje ekonomski apsolutno zavisna od Rusije i više ne može ostati van ruskih integracionih procesa, drugi, ekonomska šteta je naneta ne samo Belorusiji, koja delimično može da amortizuje ovaj udarac saradnjom s Rusijom, nego i pribaltičkim državama, u prvom redu Litvaniji. Naime, litvanska luka u Klajpedi, nekadašnjem Memelu, bila je orijentisana na izvoz beloruskih proizvoda i sada trpi ozbiljne gubitke. Savetnica litvanskog predsednika Asta Skajsgirite već je izjavila da će klajpedskoj luci, kao i Litvanskoj državnoj železnici, biti potrebna diversifikacija dobara i robe namenjenih transportu, ali EU pred litvanskim problemima ostaje nema. Jednostavno, litvanska transportna struktura bila je potrebna samo u sovjetskoj realnosti, nemačka ima dovoljno svojih luka.

Da stvari budu gore, u konzervativnoj Litvaniji, gde na izborima redovno pobeđuju desničarske partije, razbuktala se, verovali ili ne, migrantska kriza. Pomislili biste da je Baltik sasvim udaljen od migrantskih tokova, ipak se iz Azije i Afrike lakše stiže kroz Mediteran (Španiju i Italiju) i balkanskim putem. Uprkos kosmopolitskom neoliberalnom diskursu, međutim, evropske države pogođene migrantskom krizom zapravo su maksimalno zatvorile svoje granice za migrante. Belorusko rukovodstvo se, naprotiv, dosetilo da otvori granice za ove po neoliberalnom diskursu „napaćene i nadasve stručne ljude“.

Migranti iza ograde u izbegličkom kampu u selu Verebiejai (Litvanija), 11. jul 2021. (Foto: AP Photo/Mindaugas Kulbis)

Ukoliko predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan može da izvrši pritisak na Nemačku da mu iz budžeta EU svaki čas isplaćuju po koju milijardu evra, jer predstavlja bedem za ulazak migranata u Evropu, zašto i Belorusija ne bi mogla da koristi migrantsku krizu kao instrument pritiska na Zapad ili u najgorem slučaju kao zasluženu osvetu.

U savremenim međunarodnim odnosima ideologija se koristi samo kao ukras za pragmatičnu spoljnu politiku, to se tiče svih bitnih igrača, pa i zapadnih. Nesporno je da dominantan diskurs u zapadnim zemljama jeste prožet pozivima za neoliberalno poimanje tolerancije, ali su sve zapadne države nezainteresovane kada se od tih ideoloških normi odstupa u okviru borbe protiv geopolitičkih suparnika, kao što su Kina, Rusija ili Iran. Lako je liderima evropskog jezgra da Orbana nazivaju fašistom jer ne uvažava prava ilegalnih migranata, ali je tako nemoguće etiketirati litvansko rukovodstvo koje primenjuje najgrublju silu protiv Iračana, Avganistanaca i iseljenika iz Srednje Azije, prosto zato što se Litvanija nalazi na frontu borbe za smenu režima u Belorusiji i smanjenju integracionog i razvojnog potencijala Rusije.

Po navodima beloruskih istražnih vlasti i pogranične službe, litvanske bezbednosne snage su nasmrt pretukle jednog Iračanina i ostavile njegovo telo s beloruske strane granice. Kasnije je beloruska državna televizija pokazala intervju s rođacima ubijenog migranta, koji su lično doputovali u Minsk da preuzmu njegov leš. Rođaci ubijenog tvrde da je on bio lekar u potrazi za boljim životom i traže pravdu za njegovu smrt. Neoliberalni zapadni mediji i političari, koji su s takvim žarom objašnjavali čitavom svetu da su nelegalni migranti so zemlje, da ih treba zaštititi po svaku cenu, uopšte ne izveštavaju o ubijenom Iračaninu. Kada je Litvanija objavila da će podići zid od bodljikave žice na beloruskoj granici nije bilo vapaja neoliberalnih nevladinih organizacija, kada su litvanske vlasti najavile da će migrante smestiti u montažne objekte zatvorenog tipa, čitaj koncentracione logore, progresivna Evropa je ćutala, zato što su izgleda jedni ilegalni migranti sveti i nedodirljivi kada prolaze kroz Balkan, a biološko smeće kada prolaze kroz Belorusiju.

Bez obzira na zjapeće licemerje zapadnih neoliberalnih ideologa, litvanska politička scena, kao i tamošnje društvo, duboko su destabilizovani trenutnom krizom. Došlo je dotle da su predstavnici litvanskih vlasti izjavljivali da neće uvoditi nove sankcije protiv Belorusije (ne govori se o ukidanju starih) ako ova zatvori svoje granice za migrante. Male su šanse da će se to desiti sada kada je predsednik Belorusije našao neuralgičnu tačku na koju pritiskom može da nanese bol svojim suparnicima. A šta s bednim, napaćenim ilegalnim migrantima koji troše hiljade američkih dolara (po svom priznanju za nemački „Dojče vele“ na ruskom jeziku) da bi doleteli do Belorusije i bili prebačeni preko litvanske granice? Oni će na svaki način nastaviti da pristižu, jer su željni iluzije bezbrižnog života u srcu Evrope, te bukteće fatamorgane koja ih privlači kao moljce na plamen.

Pripadnici litvanske vojske tokom postavljanja bodljikave žice na granici sa Belorusijom, Druškininkaj, 09. jul 2021. (Foto: Reuters/Janis Laizans)
Pripadnici litvanske vojske tokom postavljanja bodljikave žice na granici sa Belorusijom, Druškininkaj, 09. jul 2021. (Foto: Reuters/Janis Laizans)

Oni će dolaziti, Poljska će se ograditi od Litvanije i oni će ostajati na neželjenom parčetu Evrope, a litvanski nacionalisti će sledeći put razmisliti pre nego što nastave napade na Belorusiju.

 

Aleksandar Đokić je asistent katedre za uporednu politiku Ruskog univerziteta prijateljstva naroda (RUDN) u Moskvi

 

Naslovna fotografija: Nikolai Petrov/BELTA/TASS

 

Izvor Pečat

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u