Насловна фотографија: Reuters/Gleb Garanich

„Krimska platforma“ – novi jalovi pokušaj Ukrajine

Glavna intriga u ovom trenutku je mogući dolazak predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, koji je podržao „Krimsku platformu“ tokom pregovora sa Zelenskim

Ukrajina, koja se šepurila sa startovanjem „Krimske platforme“, još uvek ne daje zvanične informacije, između ostalog ni koje zemlje i organizacije će učestvovati na ovoj pregovoračkoj platformi.

Prvi put je o stvaranju „Krimske platforme“ u jesen 2020. godine govorio predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, tokom svog nastupa na Generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija. Tada je ukrajinski lider pozvao na stvaranje platforme radi zajedničkog delovanja za „zaštitu prava Krimljana i deokupaciju poluostrva“.

Osnovne zadatke buduće platforme Zelenski je definisao u martu 2021. godine svojim ukazom. Tamo je platforma okarakterisana kao ključni spoljnopolitički instrument konsolidacije međunarodnih napora, usmerenih na „deokupaciju i obnovu teritorijalne celovitosti“ Ukrajine. Samit je naznačen za 23. avgust i održaće se u Kijevu.

Besperspektivni samit

Međutim, u ukazu ukrajinskog predsednika nije precizirano kako se zapravo Ukrajina sprema da reši postavljeni zadatak. A zvanične izjave predstavnika kabineta predsednika države ili MSP-a Ukrajine deklarišu samo to da je glavni zadatak – „ne dozvoliti da se zaboravi na nezakonito prisajedinjenje Krima Rusiji“. U Kijevu računaju da će kao rezultat samita biti doneta zajednička deklaracija.

Podsećamo, posle pregovora u Ukrajini, u februaru 2014. godine, vlasti Krima i Sevastopolja sprovele su referendum po pitanju prisajedinjenja Rusiji. Na referendumu je uzelo učešće više od 80 odsto građana Krima sa pravom glasa. Za prisajedinjenje Rusiji glasalo je 96,7 odsto građana Krima i 95,6 odsto Sevastopolja. Posle toga je predsednik Rusije Vladimir Putin 18. marta 2014. godine potpisao sporazum o prihvatanju Republike Krim i Sevastopolja u sastav Ruske Federacije, a 21. marta dokument je ratifikovao federalni parlament. Bez obzira na ubedljive rezultate referenduma, Kijev je odbio da prizna Krim delom Rusije.

Svaki zdravomisleći čovek shvata da je besmisleno razmatrati pitanje „deokupacije“, jer okupacije na Krimu nema i nije je bilo, poluostrvo se prisajedinilo Rusiji voljom Krimljana i Sevastopoljaca i evo već osmu godinu poluostrvo doživljava procvat u sastavu Rusije. Svi razgovori o njegovom otuđenju biće dočekani kao napad na teritorijalnu celovitost Rusije.

Građani Sevastopolja na Krimu mašu ruskim zastavama povodom treće godišnjice od pripajanja Krima Rusiji, mart 2017. (Foto: Max Vetrov/Agence France-Presse/Getty Images)
Građani Sevastopolja na Krimu sa ruskim zastavama i transparentima povodom treće godišnjice od pripajanja Krima Rusiji, mart 2017. (Foto: Max Vetrov/Agence France-Presse/Getty Images)

Iako Kijev, takođe shvatajući besperspektivnost ovog događaja, drži spisak učesnika samita u tajnosti, već je poznato da će nivo političkih predstavnika biti nedovoljno visok za donošenje bilo kakvih ozbiljnih političkih odluka. Izvesno je da važne figure za samit poput predsednika SAD Bajdena, potpredsednika Kamale Haris ili državnog sekretara Entonija Blinkena, neće posetiti „Krimsku platformu“. Na „Krimskoj platformi“ Sjedinjene Američke Države će predstavljati ministar saobraćaja Pit Butidžidž.

Da kažemo nekoliko reči i o tom osrednjem političaru. On je veteran rata u Avganistanu i deklarisani homoseksualac. Pit Butidžidž bio je prvi kandidat u istoriji SAD koji je javno izneo svoju netradicionalnu seksualnu orjentaciju i potom bio kandidovan od strane Demokratske stranke na mesto predsednika SAD. Dakle, čak i u svojoj rodno tolerantnoj državi Butidžidž ima slabu podršku.

„Američki birači nisu želeli da podrže čoveka toliko netradicionalnog u svojim odnosima“, istakao je Marvin Kalb, ekspert Instituta Bruking u Vašingtonu.

„Prazna puška“

Što se tiče drugih učesnika, postoji potvrda o saglasnosti dolaska na samit šefova Litvanije, Letonije, Slovačke i Poljske, što ne čudi imajući u vidu njihovu duboko antirusku politiku. Međutim, veoma je sumnjiv dolazak visokorangiranih političkih figura iz Nemačke i Francuske. Ne isključuje se dolazak predstavnika Velike Britanije, iako je sastav delegacije nepoznat.

Glavna intriga u ovom trenutku je mogući dolazak predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, koji je podržao „Krimsku platformu“ tokom pregovora sa Zelenskim. Politikolozi smatraju da će Turska uzeti učešće u «Krimskoj platformi“, verovatno ne prosto na radnom, nego na zvaničnom nivou, pošto na turskoj teritoriji živi dosta brojna dijaspora krimskih Tatara – smatra se da ta brojka premašuje jedan milion stanovnika. Međutim, sam Erdogan verovatno neće otići na samit. Neizvesno je koga će konkretno poslati na samit – možda zamenika ministra inostranih poslova ili načelnika nekog resora, ne više od toga.

Što se tiče drugih inostranih gostiju Ukrajine koji su se saglasili da dođu na samit za sada je poznat samo mali broj učesnika. Tačan spisak Kijev odbija da otkrije pod izgovorom zaštite svojih partnera od „pritiska Rusije“.

Sa svoje strane, u Ruskoj Federaciji tu inicijativu ocenjuju kao direktno zadiranje u njenu teritorijalnu celovitost. U Državnoj Dumi i Savetu Federacije obećali su žestok odgovor Rusije na „Krimsku platformu“.

Zastava Ukrajine u blizini grada Marinka na istoku zemlje, 05. jun 2015. (Foto: Reuters/Gleb Garanich)
Zastava Ukrajine u blizini grada Marinka na istoku zemlje, 05. jun 2015. (Foto: Reuters/Gleb Garanich)

Jasno je da će na samit „Krimske platforme“ doći uglavnom drugorazredni političari. Bez lidera Zapada i važnih inostranih političara, ukrajinska inicijativa će biti još jedna konferencija bez bilo kakvih odluka, iako sa provokativnom medijskom bukom.

 

Gojko Ranković je diplomirani filolog. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Reuters/Gleb Garanich

 

Izvor Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Kolumna, Svet
Pratite nas na YouTube-u