Moneta za spasavanje globalista

Šta se krije iza emisije specijalnih prava vučenja, nadnacionalnog bezgotovinskog novca koji ima pravo da emituje isključivo MMF i koji se može koristiti samo za posebne ciljeve?

Još 2020. godine u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i oko njega otpočeli su aktivni razgovori o tome da li Fond treba da izvrši emisiju velike partije SDR. Ispod ove abrevijature skriva se anglojezički termin Special Drawing Rights (SDR, specijalna prava vučenja). To je nadnacionalni bezgotovinski novac koji ima pravo da emituje isključivo MMF i koji se može koristiti samo za posebne ciljeve.

Odluka o stvaranju ove valute „ograničenog korišćenja“ doneta je još daleke 1969. godine, a prva partija je puštena u opticaj 1. januara 1970. godine – pre više od pola veka. Zatim je izvršeno još nekoliko emisija i sveukupno, početkom sedamdesetih godina, na svetu je bilo 9,3 milijarde jedinica SDR.

SDR se raspodeljuje između država proporcionalno njihovim udelima u kapitalu Fonda i raspoređuje se na posebne račune država-članica. Ovaj „novac“ ulazi u sastav nacionalnih međunarodnih rezervi, može se premeštati sa računa na račun država-članica MMF-a radi kupovine drugih valuta iz međunarodnih rezervi ili radi davanja međusobnih kredita. Za obavljanje običnih trgovinskih transakcija ili za investicije SDR se u ovom trenutku ne može koristiti.

U trenutku stvaranja SDR je izjednačen sa dolarom SAD (1 SDR = 1 $) i kršten kao „papirno zlato“. I više od toga, očekivalo se da zlatni dolarski standard zameni standard zasnovan na SDR. No, to se nije desilo. Godine 1976. na konferenciji na Jamajci doneta je odluka o demonetizaciji zlata (zlato je lišeno statusa novca) i ustanovljavanju dolarskog (papirnog dolarskog) standarda. Američki dolar je proglašen gospodarom monetarno-finansijskog sveta. A kako se određuje kurs SDR sada nedavno sam pisao na „Carigradu“.

A onda kao da su na SDR zaboravili. Istina, od 1978. do 1981. godine emitovano je ukupno 12 milijardi SDR, ali to nije igralo veliku ulogu. No, posle tri decenije MMF je ponovo izvršio dve emisije – u avgustu i septembru 2009. godine, i to ukupno 182,7 milijardi SDR – mnogo više nego tokom čitavog perioda postojanja ove kvazivalute! Sam Fond i eksperti objašnjavali su ovu gigantsku emisiju time što je bilo potrebno brzo gasiti požar svetske finansijske krize 2008-2009 godine. Mogućnosti pojedinih država bile su iscrpljene i tada su se svetske finansijske vlasti setile tog „čarobnog štapića“, tačnije „monetice za spasavanje“ (iako se u fizičkom obliku ova moneta ne izdaje) – kao što je SDR.

„Papirno zlato“

Baza resursa MMF-a u drugoj deceniji ovog veka nije izgledala osobito moćno i moglo se ispostaviti da je nedovoljna za gašenje požara naredne svetske krize. Zato je razmatrana neophodnost reformisanja Fonda povećanjem uloga država-članica u njegovom kapitalu, uz istovremenu promenu kvota država u pomenutom kapitalu. Čitav niz zemalja suštinski je ojačao svoje pozicije u svetskoj ekonomiji i, prirodno, zahtevao povećanje svojih kvota, a sa njima i povećanje udela u glasovima. Pre svega to su zemlje BRIKS-a. Tradicionalni svetski lideri, a pre svega SAD, razume se, nisu želeli takvu reviziju, tj. plašili su se gubitka kontrole nad Fondom. Danas SAD imaju udeo u glasovima 16,51 odsto, što im omogućava da koriste tako važan instrument upravljanja kao što je veto – za njega je neophodno imati ne manje od 15 odsto glasova. Na taj način SAD mogu blokirati svaku, za planetu važnu, finansijsku odluku – što nije loša potpora za emisiju rezervne valute i vojnu dominaciju!

Reforma Fonda zašla je u ćorsokak. I tada se rodila alternativna, kompromisna varijanta jačanja baze resursa Fonda – pomoću obimne emisije „papirnog zlata“. Naravno, mnoge zemlje u razvoju želele su da obimna emisija SDR bude sprovedena istovremeno sa revizijom kvota u njihovu korist. No, Zapad se opirao. Na kraju, zemlje u razvoju počele su da se saglašavaju sa emisijom bez revizije kvota. No, tada je neočekivano počeo da se protivi glavni akcionar Fonda – SAD. Predsednik Donald Tramp smatrao je da će velika emisija SDR ojačati zemlje kao što su Kina, Rusija, Iran i njima slične, tj zemlje sa antiameričkom spoljašnjom politikom. Sve u svemu, u deceniji koja je prošla, razgovora o mogućoj emisiji bilo je mnogo, no svi su bili prazni.

Američki predsednik Donald Tramp stiže na radni doručak Savetodavnog veća za rodnu ravnopravnost tokom samita G7 i seda pored generalne direktorke MMF-a Kristin Lagard, Šarlevoa (Kanada), 09. jun 2018. (Foto: AP Photo/Evan Vucci)
Američki predsednik Donald Tramp stiže na radni doručak Savetodavnog veća za rodnu ravnopravnost tokom samita G7 i seda pored generalne direktorke MMF-a Kristin Lagard, Šarlevoa (Kanada), 09. jun 2018. (Foto: AP Photo/Evan Vucci)

Stvar je krenula sa mrtve tačke 2020. godine. Podsticaj su dale pandemija virusa COVID-19 i svetska ekonomska kriza koja je nastupila posle nje. To je podstaklo pregovore o velikoj emisiji SDR od strane Fonda. Na kraju prošle godine, na izborima za predsednika SAD pobedio je Džo Bajden, a on, za razliku od Trampa, nije imao prigovor protiv širenja baze resursa MMF-a na račun obimne emisije međunarodne „valute“. Na kraju 2020. godine u korist emisije „papirnog zlata“ dat je još jedan argument, veoma dalek od finansija. Svetska zdravstvena organizacije zauzela je kurs opšte vakcinacije. Ali vakcinisati od virusa 80 odsto stanovništva Zemlje – vrlo je skupo.

Naravno, bogate zemlje Zapada, osobito one čije „štamparske mašine“ centralnih banaka (FED, ECB, Banka Japana i dr.) rade punom parom, takvih problema nisu imale. No, zemljama trećeg sveta, a pre svega najsiromašnijim, bilo je teško da reše taj zadatak. MMF je, naravno, pokušavao i pokušava da „pomogne“ ovim zemljama putem nametanja kredita. No, one ne reaguju na besplatni sir u mišolovci. Dakle, treba vakcinisati stotine miliona, a može biti čak milijarde ljudi u zemljama u kojima za to nema novca ni u džepovima građana, ni u državnoj blagajni. Plan SZO (i zakulisnih vladara koji iza nje stoje) može propasti.

Da ne pričam bez osnova, navešću podatke o vakcinaciji po zemljama, zaključno sa 2. avgustom ove godine (deo potpuno vakcinisanih u ukupnom broju stanovništva u procentima; u zagradi – udeo stanovništva koji je primio barem jednu dozu vakcine u ukupnom broju stanovništva u procentima).

– SAD – 49,51 (57,58)
– Nemačka – 51,69 (61,06)
– Velika Britanija – 56,34 (68,65)
– Nigerija – 0,66 (1,20)
– Ruanda – 1,90 (3,18)
– Republika Kongo – 1,17 (2,34)
– Papua Nova Gvineja – 0,11 (0,86)
– Mozambik – 0,99 (1,16)
– Mali – 0,25 (0,69)
– Centralnoafrička Republika (CAR) – 0,17 (1,74)
– Čad – 0,04 (0,13).

Kako se danas kaže: osetite razliku između „bogatog Severa“ i „siromašnog Juga“. Nemate novac – molim, umrite od koronavirusa (iako, naravno, korist od vakcine nije baš očigledna). Mnogo je zemalja u kojima potpuna vakcinacija ne dostiže jedan procenat. Već više od godinu dana zemlje „bogatog Severa“ (pre svega G7) razmatraju pitanje da se „stisnu“ i pomognu „bednom Jugu“ da sprovede sveopštu vakcinaciju. U MMF i zemljama G7 čak su izračunali koliko treba sakupiti novca za takvu „humanitarnu pomoć“ – oko 100 milijardi dolara. No, nisu došli ni do kakvog dogovora. Zato su odlučili da je najmanje bolan način da se pomogne „siromašnom Jugu“ – odobriti emisiju i širenje SDR.

Sami emitovali – sami podelili

Početkom juna na godišnjem samitu G7 u Engleskoj, učesnici su dali konačno odobrenje Fondu za pripremu emisije SDR. Određena je i tačna suma – ekvivalent iznosu 650 milijardi SAD dolara. Tačan datum nisu odredili, no obavezali su se da operaciju započnu do leta 2021. godine.

Točkovi birokratske mašine MMF-a brzo su se zavrteli. I, u ponedeljak 2. avgusta Savet koji upravlja Fondom odobrio je izdavanje SDR u iznosu od – 650 milijardi dolara. Raspoređivanje navedene sume među državama, saglasno njihovim kvotama, predviđeno je za 23. avgust. Eksperti su već izračunali kako će izgledati raspodela. Suma ekvivalentna iznosu 375-400 milijardi dolara pripašće bogatim („ekonomski razvijenim“) zemljama. Svim ostalim – 250-275 milijardi dolara. Pri tome, zemlje sa najnižim dohotkom („siromašne zemlje“) dobiće svega 21 milijardu dolara ili oko tri odsto ukupne emisije SDR.

Čovek u prolasku pored velikog loga Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u njegovom sedištu u Vašingtonu, 10. maj 2018. (Foto: Reuters/Yuri Gripas)
Čovek u prolasku pored velikog loga Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u njegovom sedištu u Vašingtonu, 10. maj 2018. (Foto: Reuters/Yuri Gripas)

O tome da emisija SDR ekvivalentna iznosu od 650 milijardi dolara neće rešiti u potpunosti problem sveopšte vakcinacije razmatrano je iza zatvorenih vrata i na poslednjem sastanku G7. Tamo su se čuli pozivi da se bogate zemlje, koje će u raspodeli SDR dobiti gotovo 400 milijardi dolara, odreknu makar četvrtine tog iznosa radi pomoći siromašnim zemljama da brzo likvidiraju posledice pandemije, to jest da izvrše potpunu vakcinaciju stanovništva. Ipak, poziv je ostao samo poziv: nikakvi konkretni dogovori o mobilizaciji sto milijardi nisu postignuti. Ideolozi sveopšte vakcinacije su to nazvali nedopustivo ispoljavanje „nacionalnih egoizama“.

I posle samita G7, i posle konačne odluke Saveta koji upravlja Fondom o emisiji SDR, ostalo je pitanje – gde pronaći nedostajućih 100 milijardi dolara? Neki posmatrači primećuju da čak i kada 23. avgusta 190 država-članica Fonda dobije na svoje račune pripadajuću im sumu SDR, problem deficita sredstava za vakcinaciju siromašnih i najsiromašnijih zemlja će i dalje postojati.

MMF postaje banka?

Neki eksperti pažljivo prate planove emisije SDR i dolaze do zaključka da vlade država G7 i sam Fond paralelno razmatraju pitanje o mogućoj radikalnoj reformi MMF-a. Poznata publikacija The Daily Reckoning objavila je članak pod nazivom „Veliki reset je na pragu“ (The Great Reset Is Here). Njen autor je Džim Rikards (Jim Rickards) – ekonomista, pravnik, čovek dobro poznat u svetu finansija. Bio je glavni vladin pregovarač u spasavanju hedž-giganta Long Term Capital Management, 1998. godine. Takođe, Rikards je autor knjige koja je podigla veliku buku Put u propast: tajni plan globalne elite o organizaciji naredne finansijske krize (The Road to Ruin: The Global Elites’ Secret Plan for the Next Financial Crisis), koja je svet ugledala 2016. godine. Danas je glavni izvršni direktor za istraživanje tržišta u konsalting firmi Omnis, Inc.

Džim Rikards je veoma informisan čovek. On tvrdi da je posle svetske krize 2008-2009. godine mnogima postalo jasno da valutno-finansijski sistem dogovoren na Jamajci, zasnovan na papirnom dolaru, neće dugo živeti, i da treba pripremiti alternativu američkom dolaru. A ta alternativa može i treba da postane poluzaboravljena valuta pod nazivom „SDR“. Pri tome Međunarodni monetarni fond kao emitent SDR treba pretvoriti u Svetsku centralnu banku. To veoma podseća na ono što je predlagao šef engleske delegacije na Bretonvudskoj konferenciji, poznati ekonomista Džon Majnard Kejns. On je želeo da glavna valuta postane nadnacionalna novčana jedinica „bankor“, koju će emitovati International Commodities Clearing House – prototip Svetske centralne banke. Tada je Kejnsova varijanta bila odbačena u korist američke varijante zlatnog dolara.

No, Kejnsova ideja nikada nije umrla.

Svojevrsna varijanta „bankora“ postala je i novčana jedinica „SDR“. Džim Rikards primećuje da su posle finansijske krize 2008-2009. godine u Fondu otpočele pripreme za zamenu dolara „papirnim zlatom“:

„MMF je 7. januara 2011. godine napravio generalni plan za zamenu dolara SDR. On uključuje stvaranje tržišta obveznica SDR, dilere SDR i pomoćne mehanizme, kao što je operacija REPO, derivate, puteve obračuna i kliringa, a takođe i ceo aparat likvidnog tržišta obveznica.“

Napominjem da je izvršni direktor MMF-a tada bio Dominik Stros-Kan. On je aktivno podržavao projekat prelaska sa dolara na SDR, zbog čega je i stradao – na njegov račun upućene su brojne čudne optužbe seksualnog karaktera, čiji su, kako pretpostavljam, inspiratori bili zagovornici očuvanja papirnog dolarskog standarda (glavni akcionari Federalnih rezervi SAD). Deset godina kasnije, u maju 2011. godine, Stros-Kan je napustio položaj izvršnog direktora Fonda, i protiv njega je otvorena istraga.

Države više nisu potrebne

Po mišljenju Džima Rikardsa, može se očekivati da ubrzo Fond otpočne sa reformom rasporeda raspodele emitovanih SDR. Nove tranše „papirnog zlata“ raspoređivaće se ne samo između država-članica, već će deo emisije pripasti i međunarodnim organizacijama kao što su Svetska banka i OUN, a one će, sa svoje strane, usmeriti dobijeni novac na vakcinaciju, borbu sa pandemijom, klimatskim promenama i druge ciljeve. Rešenja o raspoređivanju novca donosiće činovnici koji nisu potčinjeni nacionalnim državama. Evo fragmenta iz izlaganja Džima Rikardsa o ovoj temi:

„U sledećih nekoliko godina videćemo emisiju SDR za međunarodne organizacije, kao što su OUN i Svetska banka, koja će biti potrošena na infrastrukturu za promenu klime i druge omiljene projekte elite, bez nadzora od strane demokratski izabranih organa.“

Džejms (Džim) Rikards (Foto: Wikimedia/Publications Agora France, CC BY-SA 4.0)
Džejms (Džim) Rikards (Foto: Wikimedia/Publications Agora France, CC BY-SA 4.0)

Razmišljanja Džima Rikardsa o planovima emisije SDR od strane MMF dovode do sledećih, ne naročito radosnih zaključaka.

Prvo. Planirana emisija sume koja je ekvivalentna iznosu 650 milijardi dolara – samo je prvi korak. Za njom slede još veće emisije SDR. Počinje postepeno, neprimetno zamenjivanje američkog dolara nadnacionalnom valutom „SDR“.

Drugo. Međunarodni monetarni fond će se postepeno emancipovati od uticaja država-članica i transformisati u Svetsku centralnu banku, čija će glavna funkcija biti emisija nadnacionalne valute.

Treće. Paralelno sa izgradnjom Svetske centralne banka (SCB) doći će do stvaranja svetske vlade, koja će dobiti nadnacionalnu valutu od SCB. Novac će biti usmeren na realizaciju projekata obuhvaćenih planom „Velikog reseta“.

Četvrto. Svetska vlada se već stvara na osnovama OUN-a i njenih specijalizovanih organa. Pilot-projekat predstavlja svetska vakcinacija, kojom upravlja SZO – specijalizovani organ OUN, koji se nalazi van kontrole suverenih država; zapravo je obrnuto – suverene države, članice OUN, nalaze se pod kontrolom SZO i snaga koje iza nje stoje i koje nameću čovečanstvu plan „Velikog reseta“. Sutra se iste takve metamorfoze mogu dogoditi i drugim specijalizovanim organima i OUN u celini.

Ukratko, shema izgleda ovako:

1. Globalističke strukture se još jednom uveravaju u nemogućnost potpunog upravljanja planetom dok postoje demokratske procedure koje na vlast mogu dovesti lidere koji se ne potčinjavaju naredbama zakulisnih vladara – kao što su Donald Tramp ili Vladimir Putin.
2. Ubrzo počinje pandemija ne naročito opasne, ali vrlo zarazne bolesti.
3. Odmah se pojavljuju u svetu Božijem neproverene, ali svuda reklamirane vakcine. Po pravilu besplatne za stanovništvo, ali ne i za države.
4. Svet velikom brzinom počinje da siromaši zbog zaustavljanja proizvodnje i velikih i nepredviđenih rashoda.
5. Nastali deficit likvidnosti pokriva se poluzaboravljenom kvazivalutom SDR, a za udeo u emitovanom iznosu aktivno se vodi zakulisna borba.
6. Mogućnosti korišćenja SDR se šire, i ona postaje konvertibilna ili skoro konvertibilna.
7. Međunarodni monetarni fond postaje bankakoja emituje novac po svojoj želji usmeravajući ga gde misli da je potreban. O obezbeđenju ove valute se ne govori, no ona je sposobna da podrži ili sruši svaku nacionalnu ekonomiju (još je Napoleon preplavio Rusiju lažnim novcem, stara tehnika).
8. Potpuna kontrola nad svetom prelazi u ruke onih koji kontrolišu izdavanje SDR. Da li će oni sebe nazvati svetskom vladom ili odlučiti da ostanu u senci – nije toliko važno pitanje.

Učesnici na godišnjem sastanku MMF-a i Svetske banke, Vašington, 18. oktobar 2019. (Foto: AFP/Andrew Caballero Reynolds)
Učesnici na godišnjem sastanku MMF-a i Svetske banke, Vašington, 18. oktobar 2019. (Foto: AFP/Andrew Caballero Reynolds)

Sada se nalazimo između pete i šeste etape ovog zanimljivog procesa. Broj ljudi koji će doživeti osmu etapu zavisi od toga koliko će aktivno zakulisni vladari sprovoditi svoj plan optimalizacije broja stanovništva kroz ekonomske i epidemiološke mere.

 

Preveo Aleksandar Mirković

 

Naslovna fotografija: Reuters/Kim Kyung-Hoon

 

Izvor russnov.ru/Srodstvo po izboru

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u