Lj. Smajlović: Tviter etiketira medije koji nisu na usluzi Americi

„Tviter je potpuno usvojio tezu Stejt departmenta i Fridom hausa da su slobodni i nezavisni samo oni mediji čija se uređivačka politika uklapa u glavne američke političke ciljeve“

Tviter je sve više na usluzi američkoj političkoj eliti, odnosno partiji na vlasti, a sada počinje da funkcioniše i kao integralni deo „javne diplomatije“ te zemlje, šraf u važnom američkom projektu državne propagande. Ovo što sada kod nas radi je oblik modernog žigosanja učesnika u javnom dijalogu. To je pokušaj svojevrsne stigmatizacije medija koji se smatraju bliskim Vladi Srbije.

Ovako novinarka i kolumnistkinja Nedeljnika Ljiljana Smajlović, za Novosti, komentariše odluku „Tvitera“ da pojedine medije u Srbiji etiketira kao „one koji sarađuju sa vladom“.

Kako ocenjujete argumente da se iza ovog poteza zapravo krije briga ove društvene mreže za stanje demokratije i medijskih sloboda u Srbiji?
– Možemo mirne savesti da isključimo svaku mogućnost da „Tviter“ radi to što radi iz brige za demokratiju ili slobodu govora. U to smo se valjda uverili još u januaru, kada je Donaldu Trampu isključen nalog čim je kontrola nad zakonodavnim telima koji će odlučivati o finansijskoj sudbini vlasnika društvenih mreža prešla u ruke njegovih političkih protivnika. „Tviter“ je potpuno usvojio tezu Stejt departmenta i Fridom hausa da su slobodni i nezavisni samo oni mediji čija se uređivačka politika uklapa u glavne američke političke ciljeve. Ako se uklapa, ti se mediji proglašavaju slobodnim. Ako se ne uklapa – primera radi, ako zastupa tezu da nezavisnost Kosova nije svršena stvar – takvi se mediji označavaju kao zavisni od političke vlasti, dakle manje slobodni od onih sa poželjnom uređivačkom politikom.

Znači li to da se ovakvim etiketiranjem medija „Tviter“ zapravo uključio u politizaciju medijske scene u Srbiji, doprinoseći podeli na tzv. nezavisne i medije pod kontrolom vlasti?
– Mislim da je jedan od najvećih uspeha američke državne propagande upravo to što je izvan Amerike odomaćio ideju da je „slobodno“ ono što američka država finansira na tuđoj teritoriji, a „neslobodno“ ono na šta američka propaganda nema uticaja. Tako se vekovna podela na provladine i opozicione medije gura u stranu, u korist podele koju nameće tuđa državna propaganda. Pravo je čudo što to prihvata i javnost zemalja koje formalno nisu u kolonijalnom položaju.

Slažete li se sa tumačenjima da je i ova odluka „Tvitera“ deo hibridnog rata protiv vlasti u Srbiji, a u susret rešavanju pitanja KiM, odbrani RS, izborima naredne godine?
– Ne. Mislim da je ovde posredi globalni američki propagandni projekat u koji je sada upregnut „Tviter“, a uskoro će se isto desiti i sa drugim mrežama i privatnim kompanijama ove vrste na koje američka vlada može da utiče. Sa stanovišta Vašingtona, lepota ovog projekta je upravo u tome što Stejt department u svakom trenutku može da kaže: Molim lepo, ovo su privatne kompanije, mi sa tim nemamo nikakve veze, vidi ruke… A privatne kompanije nisu dužne da javnosti objašnjavaju svoje odluke. Da je ovo odluka Stejt departmenta, neki portparol u Fogi botomu bi morao javno da tumači razlike između hrvatskog, srpskog ili crnogorskog javnog servisa. Ovako ni to ne mora da čini jer je odluka, tobož, u rukama privatnih vlasnika privatne kompanije, koji nisu dužni nikome da se pravdaju, osim akcionarima.

Etiketu medija koji sarađuje sa vladom dobio je i RTS dok, na primer, tu odrednicu nemaju Hrvatska radio-televizija, Televizija Crne Gore, Bi-Bi-Si.
– Etiketiraju se samo mediji čijom uređivačkom politikom Vašington nije do kraja zadovoljan, dok je kriterijum sasvim proizvoljan.

 

Autor D. Milinković

 

Naslovna fotografija: Souvik Banerjee on Unsplash 

 

Izvor Večernje novosti, 20. avgust 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u