Nekadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je pokušao klasičnim metodama da spreči tehnološki i ekonomski uspon Kine uz zastrašivanja, kontrolu izvoza, uvođenje raznih taksa na uvoz robe i usluga iz Kine. To nije mnogo pomoglo. Četiri republikanca (Dž. Riš i drugi) su jasno uočili problem, pa su pokušali u julu 2020. zakonom o agresivnoj industrijskoj politici da usmere Trampa ka korekciji njegovog kursa, uz oslonac na stara i nova savezništva. Međutim, već je bilo kasno.
Bajdenova administracija je u pripremi svog zakona spremno prihvatila ideje četvorice republikanaca. Sukob sa Kinom ona sada rešava iz dva pravca – korišćenjem Trampovih mera, ali i agresivnim merama u podršci tehnološkom razvoju. Stari i novi predlozi i nacrti zakona objedinjeni su u krovnom zakonu pod nazivom „Zakon o inovacijama i konkurentnosti SAD”, koji ima 2.400 stranica. Usvojen je u Senatu 8. juna 2021. i kao takav poslat Donjem domu SAD. Ključni deo tog krovnog zakona čini Zakon o strateškoj konkurenciji. U setu tih zakona ništa nije prepušteno slučaju. Pokrivene su sve oblasti tehnološkog i ekonomskog razvoja. Kao u nekom velikom ratnom pohodu pokrenuti su protiv Kine svi rodovi vojske, na zemlji, moru i u vazduhu. Uz to, animirani su svi saveznici na Zapadu.
Pogonsko gorivo za obračun SAD sa Kinom ima složenu pozadinu. Neosporno je da se jednim delom radi o Tukididovoj zamci – strahu od ekonomskog uspeha Kine i gubitku privilegije da SAD pišu pravila svetskog poretka. Uz to, bez satanizacije Kine i stvaranja „loših momaka” od nje, SAD ne bi mogle da pokrenu i homogenizuju naciju za kolosalni poduhvat sprečavanja gubitka statusa vodeće velike sile. Tu je i „sputnjik moment” od 1957. kada je SSSR bacio rukavicu SAD u osvajanju svemira. Time ne samo da se ujedinjuju obe političke stranke u borbi protiv Kine, već se skreće pažnja sa niza drugih veoma izraženih problema (velike socijalne nejednakosti, rasni problem i sl.).
Da bi se u celini realizovali navedeni zakoni planirano je da se u tehnološki razvoj u narednih pet godina investira 250 milijardi dolara. Bitka se vodi oko toga ko će kontrolisati infrastrukturu za informacione tehnologije u čijem središtu su AI (veštačka inteligencija), 5G mreža i poluprovodnici. Najviše pažnje poklonjeno je identifikovanju kritičnih tehnologija. Za SAD su manji problemi u novim tehnologijama u kojima su u prednosti, kao što su dizajniranje poluprovodnika, operativni sistemi, laserske tehnologije, biotehnologija, učeće mašine, nanotehnologije, skladištenje podataka i sl. Stvarni problemi su u onim tehnologijama u kojima Kina ima primat, kao što su proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, AI i 5G tehnologije, neke svemirske tehnologije, kvantno računarstvo, proizvodnja dronova, digitalno plaćanje, finansijski inženjering.
U borbi protiv Kine ipak je težište stavljeno na tri ključne oblasti. Prvo, u jednom od zakona poseban naglasak je stavljen na proizvodnju poluprovodnika i čipova, budući da su oni neophodne tehnološke komponente u proizvodnji i u svim sofisticiranim proizvodima i uslugama. Od navedenih 250 milijardi za tehnološki razvoj, 52 milijarde dolara se odnose na proizvodnju poluprovodnika. Drugo, strateški program razvoja Kine kroz projekat „Pojas put” ili kroz „Digitalni put svile”, najpre izbegavan u javnosti SAD, sada je dobio važno mesto u obuzdavanju geopolitičkog uticaja Kine u svetu. Pošto SAD nemaju dovoljnu snagu da same pokrenu i da finansiraju strategiju globalnog obuzdavanja Kine, one su uspele na samitu G7 u Engleskoj da izdejstvuju pristanak tih zemalja da pokrenu projekat „Izgradimo bolji svet” i da u narednim godinama angažuju 100 milijardi dolara za investicije u manje razvijenim državama.
Najviše glavobolje sa Kinom SAD imaju u Indo-pacifičkom regionu. Problem je u tome što mnoge zemlje u tom regionu polažu jednako pravo korišćenja u Južnom i Istočnom kineskom moru. U Zakonu o strateškoj konkurenciji najmanje 30 puta je sa raznih strana tretiran eksplozivni problem odnosa SAD i Kine u ovom regionu. Najveći sukob SAD i Kine u Indo-pacifičkom regionu su u vezi sa sudbinom Tajvana. Zbog specijalne istorije Tajvana, Kina se obavezala da neće na silu integrisati to ostrvo u svoj prostor. Sa druge strane, SAD su ekonomski pomagale razvoj Tajvana, uz podsticanje razvoja višepartijskog sistema. Međutim, osnovni problem je u tome što je Tajvan najuspešniji u svetu u proizvodnji poluprovodnika. „Tajvanska korporacija za proizvodnju poluprovodnika” ima vrlo sofisticiranu proizvodnju. U SAD 90 odsto uvoza poluprovodnika otpada na uvoz sa Tajvana. I Kina se oslanja na uvoz iz ove zemlje. Ritam tehnološkog uspona SAD i Kine u značajnoj meri zavise od Tajvana.
U multipolarnom svetu koji karakteriše istovremeno velika tehnološka zavisnost, ali i sukobljenost interesa, SAD neće biti lako da osiguraju podršku za svoj sukob sa Kinom. Sa knedlom u grlu Bajden je morao da ustukne pred odlučnošću Nemačke da završi „Severni tok 2”, jer mu je Nemačka potrebna u drugim geopolitičkim planovima. Koliku će tek knedlu da proguta kada ne bude uspeo da pokida tehnološku povezanost ekonomija EU i Kine i koliku će cenu morati da plati u vidu još većeg trgovinskog deficita SAD sa EU da bi tehnološki odvojio EU i Kinu.
SAD raspolažu značajnim instrumentima koje mogu da koriste kako bi ubacile klipove u točkove kineske ekonomije. Kina svakako nije bez svojih instrumenata protiv SAD, ali su oni za sada značajno manji. Pošto globalizacija kao što kaže Pol Krugman (Njujork tajms, 13. jun 2021) ne ide u prilog SAD, sasvim je izvesno da su SAD odlučne da poprave svoj relativni položaj u raspodeli globalne ekonomske i političke moći na račun Kine, a time i svih ostalih. I da pokušaju da uživaju na lovorikama jedine nekadašnje imperijalne sile. Međutim to ne može proći bez ozbiljnih lomova i trajnih posledica po ceo svet.
Autor Mitar Mihaljica
Naslovna fotografija: Reuters/Feng Li/Pool
Izvor Politika, 19. avgust 2021.
BONUS VIDEO:
