Posledice debakla u Avganistanu

Scene haotičnog povlačenja iz Avganistana mogle bi postati sinonim američkog debakla, nešto kao invazija na Zaliv svinja. Na kraju će neko platiti politički ceh? Ali ko je odgovoran?

Izgleda da se sada mogu sagledati pune razmere propasti avganistanske misije. Bilion dolara vredan projekat presađivanja zapadne demokratije u muslimansku državu, istorijski poznatu po proterivanju imperijalnih osvajača, spektakularno je propao nakon 20 godina; talibalni su se iznenada ponovo našli na vlasti.

Uprkos investiranju silnih milijardi na treniranje i opremanje 350.000 avganistanskih trupa, Sjedinjene Države nisu uspele da stvore vojsku i vladu koje bi uspele da prežive povlačenje naše vojske. A poslednje scene američkog napuštanja aerodroma Hamid Karzai u Kabulu mogli bi postati sinonim američkog debakla, nešto kao Kenedijev Svinjski zaliv.

Krivica nije samo naša. Mnogi od naših glavnih savetnika su dosta uložili u avganistanski projekat. Britanci sada pokušavaju da evakuišu njihove državljane iz Kabula pod istim uslovima pod kojima smo mi evakuisali naše.

Armin Lašet, lider partije Angele Merkel i njen verovatni naslednik na kancelarskoj poziciji, nazvao je povlačenje „najvećim debaklom koji je NATO doživeo od svog osnivanja.“

Najgore tek sledi

Pre tri decenije, nakon raspada Sovjetskog Saveza i okončanja Hladnog rata, republikanski senator Ričard Lugar izjavio je da će NATO – budući da je izgubio istorijski razlog svog postojanja oličen u ideji obuzdavanja Sovjetskog Saveza – morati „ili da prestane da se fokusira samo na domaći teren, ili da prestane da postoji“. Cinici će reći da je u Avganistanu NATO uradio obe stvari.

Nakon 11. septembra 2001. godine „najuspešniji savez u istoriji“ aktivirao je član pet i podržao SAD u ratu čiji je cilj bio svrgavanje talibana i uništenje Al kaidinih terorista koji su bili odgovorni za terorističke napade na SAD. Mnoge NATO članice su poslale trupe.

Ali najgore možda tek sledi. Premda je na aerodromu u Kabulu oko 4.000 američkih vojnika, SAD u Avganistanu ne kontrolišu nijedan komad teritorije izuzev aerodromskog okruženja.

Upitan da li bi američke trupe mogle da uđu u Kabul i pomognu u evakuaciji američkih građana, ministar odbrane Lojd Ostin je odgovorio: „Trenutno nemam mogućnost da proširim operacije u Kabulu“. Drugim rečima, Amerikanci u Kabulu i drugim gradovima moraće samostalno da se snalaze kad je u pitanju dolazak do samog aerodroma.

Naoružani talibanski borci tokom čuvanja straže ispred međunarodnog aerodroma Hamid Karzai u Kabulu, 16. avgust 2021. (Foto: AP Photo/Rahmat Gul)
Naoružani talibanski borci tokom čuvanja straže ispred međunarodnog aerodroma Hamid Karzai u Kabulu, 16. avgust 2021. (Foto: AP Photo/Rahmat Gul)

Tako da sudbina državljana SAD u ovom trenutku zavisi od dobre volje talibana da ih propuste da prođu kroz prezakrčeni auto-put. Mnogi naši saveznici iz Avganistana su sprečeni i vraćeni nazad. Pošto su tokom rata pomagali našim trupama, sada su suočeni sa mogućnošću krvave odmazde.

Postoje i druge opasnosti.

Nekoliko granata palo je na pistu aerodroma u Kabulu, a zbog nastalih oštećenja nijedan avion ne može da poleti dok pista ne bude popravljena. Pristizanje trupa i namirnica, i dnevni letovi koji treba da evakuišu još pet do devet hiljada američkih državljana, moraće da budu obustavljni.

Ukoliko borbe budu obnovljene, Amerikanci u Kabulu i drugim gradovima postaće taoci talibana. A tamo ih je mnogo više od 52, što je broj Amerikanaca koje je Iran uzeo kao taoce i time okončao predsedničku karijeru Džimija Kartera.

Ko će platiti cenu

Sjedinjene Države, međutim, imaju određene karte na koje mogu da igraju. Američka vazdušna moć još uvek može da nanese štetu talibanima, a SAD mogu da ulože veto na svaku odluku Međunarodnog monetarnog fonda o Avganistanu, kao što mogu i da preseku svaki pristup talibana finansijskim rezervama Avganistana koje se čuvaju u američkim bankama.

Bez novca, talibanima će biti izuzetno teško da zemlju učine ekonomski održivom, što podrazumeva pribavljanje namirnica i ostalih životnih neophodnosti za građane. U ovom trenutku, Amerikanci i talibani su jedni drugima neophodni. Talibanima je potrebno vreme da uspostave kontrolu nad zemljom, a Amerikancima vreme da evakušu svoje ljude i saveznike.

To je razlog što talibani na najvišem nivou propagiraju umereni pristup. Međutim, s obzirom na karakter talibanskog pokreta koji se jasno mogao videti u njihovom prvom mandatu na čelu zemlje, i s obzirom na želju za osvetom prema onima koji su ubijali njihove pripadnike, budućnost za one koji su ostali u Kabulu ne izgleda blistavo.

Kad je Sajgon pao 1975, oružane snage Južnog Vijetnama poslate su u kampove za prevaspitivanje – odnosno u koncentracione logore. Stotine hiljada civila na daskama se otisnulo u Južno kinesko more, a mnogi od tih pokušaja okončani su tragično. Stanovnici Kambodže koji su se stavili na stranu Sjedinjenih Država pretrpeli su genocid; Crveni kmeri Pola Pota potpuno su uništili deo sopstvene populacije.

Što se tiče štete koju je pretrpeo predsednički rejting Džozefa Bajdena, ona je ozbiljna i trajna. Kolaps režima u Kabulu i haotično povlačenje američkih trupa, državljana i saveznika, uništili su poslednje ostatke Bajdenovog državničkog kredibiliteta.

Teško je videti kako će načelnik štaba američke vojske Mark Majli i ministar odbrane Lojd Ostin ostati na funkcijama kad se postavi pitanje odgovornosti za to što niko nije predvideo najveći američki spoljnopolitički debakl od pada Sajgona. Postavlja se i pitanje odgovornosti obaveštajnih službi? Kako su one informisale Pentagon i Belu kuću?

Američki ministar odbrane Lojd Ostin (Foto: Chip Somodevilla/Getty Images)

Nakon propale invazije na Zaliv svinja u aprilu 1961, bivši direktor CIA Alan Dals, koji je bio jedan od odgovornih za planiranje operacije, dobio je otkaz nakon šest meseci.

Stiče se utisak da će glave viših zvaničnika Bajdenove administracije da se zakotrljaju mnogo brže. Jer izgleda da baš niko nije predvideo da će ova katastrofa da se odigra ovoliko brzo, niti da će imati ovolike razmere.

 

Preveo Vladan Mirković/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Verified UGC via AP

 

Izvor buchanan.org

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u