Razlozi američkog posrnuća

Koliko god bila potučena, imperijalna zver se neće povući tiho u noć, jer zna da to znači ne samo krah imperijalnih ambicija, već i gubitak moći. A možda i neki novi Nirnberg

Poznati američki novinar Li Smit smatra da su SAD izgubile rat u Avganistanu još 2011. kada su američki obaveštajci počeli da kupuju lojalnost lokalnih plemenskih vođa – vijagrom.

E, sad, verzije toga z ašta se tačno koristila vijagra se pomalo razlikuju.

Povoljnija, mejnstrim verzija, nešto pitkija za američke mase koje još uvek veruju u američku „izuzetnost“, jeste da je vijagra pomagala vremešnim lokalnim poglavarima da što bolje servisiraju svojih nekoliko žena i tako zadrže autoritet među njima i u zajednici uopšte.

Smit, pak, tvrdi da je vijagra zapravo pomagala odrtavelim moćnicima da što uspešnije ostvare seksualne odnose sa silnim dečacima koje uvek drže oko sebe. I da je kardinalna greška američkih okupatora bila ta što su se odrekli sopstvenog kulturnog kodeksa i prilagodili se tuđem, bez obzira koliko se on kosio sa njihovim, tj. američkim kodeksom.

To je momenat, po Smitu, kada „gubiš svoju civilizaciju“, koju će zameniti vitalni, plemenski solidarni nomadi koji znaju šta su i ko su. To je svakako živopisno objašnjenje – mada sada takva objašnjenja deluju pomalo plitko i deplasirano usred ljudske tragedije koja je na sceni u Kabulu, dok mase američkih i drugih zapadnih saradnika, slično masama Južnih Vijetnamaca 1975. godine, pokušavaju da uhvate poslednji let van zemlje, u bilo kom pravcu.

Identifikovali su se sa okupatorom, što iz interesa što iz – bilo je i toga – ubeđenja, i sad im je tlo ispod nogu trajno izbijeno. Neka dobro zapamte lekciju i domaći kolaboranti, kako se sve na kraju završava. Mada takvi obično misle da se tako nešto ne može desiti i njima. Samouverenost je često najveća pred pad…

Lice pozne imperije

Osnovno pitanje koje se nameće u vezi američkog debakla u Avganistanu je – šta su oni tamo uopšte tražili? Po čemu su oni stekli pravo da okupiraju tuđu zemlju, na hiljade kilometara daleko od svoje? Odakle im pravo da je besomučno bombarduju 20 godina, masovno ubijaju civile i vode bezdušni rat dronovima preko džojstika u rukama moralnih nakaza spremnih da ubijaju ljude kao što to rade klinci u video-igricama?

Početni izgovor je bio zahtev talibanima da Amerikancima izruče Osamu bin Ladena, navodnog arhitektu napada na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001. Odgovor talibana je bio jednostavan – dajte dokaze.

Trenutak rušenja kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku nakon terorističkog napada Al kaide, 11. septembar 2001. (Foto: AP Photo/Roberto Robanne)
Trenutak rušenja kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku nakon terorističkog napada Al kaide, 11. septembar 2001. (Foto: AP Photo/Roberto Robanne)

Umesto dokaza, usledili su američka invazija, bombardovanje i dvodecenijska okupacija, praćena još jednom od čuvenih američkih operacija „izgradnje nacije“ – odnosno arogantnog pokušaja da se neka potpuno drukčija kultura preobliči u američku, sve sa Mekdonaldsima, gej paradama, NVO „vaspitačima“, učiteljima „ljudskih prava“ i sličnim signalizatorima vrline, istreniranim da pronalaze trun u oku svakog ko pruža makar i pasivni otpor, da bi se zabašurio balvan u oku okupatora i njegovih slugu, koji treba da budu glavna i jedina tema.

Avganistan je bio samo početna stanica u lažnom „globalnom ratu protiv terorizma“, lažljivom izgovoru neokonzervativne klike koja je definitivno preuzela vlast nad spoljnom politikom SAD posle 11. septembra 2001, odnosno, po rečima Veslija Klarka, izvela „politički prevrat“ u toj zemlji, sa već skovanim planovima za napad na još sedam država u sledećih pet godina, počevši sa Irakom, iako nije bilo nikakvog dokaza o Sadamovoj umešanosti u jedanaestoseptembarsku operaciju.

Sve u sklopu tzv. projekta za novi američki vek, koji je najavio potrebu nekog „katastrofalnog i katalizatorskog događaja, nekog novog Perl Harbura“ kao okidača za globalni američki intervencionizam, pod plaštom „širenja demokratije i ljudskih prava“. A, po potrebi, „borbe za prava žena“, što je bio zgodan, „vrlinski“ izgovor za silovanje Avganistana.

Uostalom, vidimo slične metode u upotrebi i na našim prostorima, gde se, preko dobro plaćenih „feministkinja“ i „borkinja“ uvozi jedna bolesna i dekadentna (anti)kultura na izdisaju.

Ili, po rečima američke konzervativne komentatorske TV zvezde Takera Karlsona: „Avganistan nije prva zemlja koju su naše vođe ostavile u gorem stanju nego u kojem su je našle… Spisak je dugačak i raste. Deo razloga je to što već decenijama levičarski profesori u SAD koriste nerazvijeni svet kao laboratoriju za testiranje svojih teorija o tome kako društva treba da budu ustrojena, ali nisu. Tokom vremena su napravili paralelnu vladu sastavljenu od NVO koje rade zajedno sa Pentagonom i Stejt departmentom, kao i sa Ujedinjenim nacijama, da bi nametnuli projekte radikalnog društvenog inženjeringa najsiromašnijim populacijama sveta, koje se o tome ništa ne pitaju.“

Policajac posmatra podizanje zastava SAD i Avganistana tokom ceremonije predaje kontrole nad planinskim delom Pandžšir doline, 24. jul 2011. (Foto: Shah Marai/AFP/Getty Images)
Policajac posmatra podizanje zastava SAD i Avganistana tokom ceremonije predaje kontrole nad planinskim delom Pandžšir doline, 24. jul 2011. (Foto: Shah Marai/AFP/Getty Images)

U Avganistan su izvozili feminizam, rodnu ravnopravnost i nametnute kvote za učešće žena u politici. I, kako je poentirao Karlson: „Skoro nikome u Avganistanu se ništa od ovoga nije dopadalo – a i zašto bi? Kao što je u poverljivom izveštaju priznao jedan zvaničnik USAID-a: ’fokusiranje na rodno-orijentisana pitanja je destabilizovalo stvari, jer je izazivalo revolt.’… Ovo je lice pozne američke imperije: seminari o rodnim studijama pod nišanom puščane cevi.“

Zver se ne povlači tiho

Što je najgore, još uvek nema dovoljno političara sa kičmom širom sveta, koji će novoj imperiji zla reći otvoreno da nemaju nameru da učestvuju u čišćenju i saniranju američkih imperijalno-zločinačkih brljotina.

Srećom, u našem okruženju se nalaze dvojica takvih – Dodik i Orban, koji su odbili da potpišu izjavu Stejt departmenta o izbeglicama iz Avganistana.

Nije reč o nedostatku empatije, odnosno o „ksenofobiji“, kako to vole da kažu oni koji su nešto mnogo gore – „ksenocentrični“, tj. više okrenuti strancima nego sopstvenom stanovništvu. Reč je jednostavno o principu: ne može onaj koji je odgovoran za haos da glumi dobročinitelja, odnosno spasitelja od tog istog haosa i da opet stiče političke poene.

Svi koji su na svojoj koži osetili čizmu dekadentne imperije imaju bar moralno pravo da likuju nad reprizom Sajgona koja se ovih dana dešava u Kabulu.

Američki helikopter Činuk tokom leta iznad američke ambasade u Kabulu, 15. avgust 2021. (Foto: AP Photo/Rahmat Gul)
Američki helikopter Činuk tokom leta iznad američke ambasade u Kabulu, 15. avgust 2021. (Foto: AP Photo/Rahmat Gul)

Ali, treba znati – makar i potučena od strane lokalne gerile, do zuba naoružana imperijalna zver se neće povući tiho u noć. Jer, oni koji su je nahuškali na Avganistan i tolike druge zemlje širom sveta znaju – tiho povlačenje znači ne samo krah imperijalnih ambicija, već i gubitak moći.

A možda i neki novi Nirnberg…

 

Naslovna fotografija: Sajjad Hussain/AFP

 

Izvor sveosrpskoj.com

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u