Deset dana je prošlo od kada su talibani preuzeli kontrolu u glavnom gradu Avganistana, Kabulu. Od tada, hiljade ljudi hrli ka aerodromu kako bi pobegli iz zemlje. Situacija u Avganistanu izaziva strah jer su posledice višestruke. Rok za povlačenje američkih trupa iz te zemlje ističe 31. avgusta.
Pet američkih administracija i četiri predsednika borili su se protiv terorizma na Bliskom i Srednjem istoku, radi sopstvene i globalne bezbednosti.
Međutim, iz svih zemalja, odakle su se povukli, masovno su krenule i izbeglice. I to iz Iraka i Sirije, gde je od 2014. godine počela da deluju Islamska država, zbog čega su se američki vojnici vratili u Irak. Bilo je tu i migranata iz Pakistana i Avganistana.
Da li je na pomolu novi talas izbeglica ka Evropi posle konačnog američkog povlačenja iz Avganistana? Jer, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, doskora, njih oko 30.000 nedeljno napuštalo je zemlju, uglavnom preko Irana, na putu ka Turskoj i Evropi.
Srboljub Peović sa Instituta za evropske studije bavi se naučnim istraživanjem srednje Azije, inače i prevodilac angažovan u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije, objašnjava da nijedan talas još nije izvestan.
„Prvo pitanje koje se postavlja je koliko će ljudi moći da napusti Avganistan. Imali smo juče vest da je talibanski režim najavio da će zabraniti državljanima da napuštaju teritoriju države. Indija, Iran i Tadžikistan odlučili su da prihvataju izbegličke talase. Kod nas, od 2016. dominiraju avganski državljani, koje najčešće u stopu prate sirijski. Pre svega uzrok njihovog dolaska je rat, ima malo ekonomskih migranata“, navodi Peović.
Prema njegovim rečima, kod nas kao migranti dominiraju odrasli muškarci od oko 20 godina.
„To se često zloupotrebljava kod nas u javnosti. To jeste činjenica, broj punoletnih muškaraca se povećao i do 90 odsto u Srbiji, ali treba imati na umu šta je uzrok tome. Uzrok je što porodica u Avganistanu ili Pakistanu šalje jedno dete za koje može da finansira put i to zadužujući se kod lokalnih zelenaša. Lice koje je otišlo u EU i eventualno dobilo azil, namerava da dovede tu porodicu. Nema tu priče o nekakvoj vojsci, invaziji“, ukazuje Peović.
U srpskim centrima za azil trenutno je 3.858 migranata, od kojih su 1.148 iz Avganistana. Prema njegovim rečima, oni se u Srbiji zadržavaju relativno kratko, oko 39 dana u proseku, i nemaju nameru da ostanu.
„Pratimo situaciju u Turskoj i Grčkoj. Komesarijat će biti spreman za svaki scenario, imamo 400 ljudi, 20 centara, neće se ponoviti scenario iz 2015“, ističe Peović.
Ambasada Srbije u pripravnosti
Siniša Pavić, otpravnik poslova u ambasadi Srbije u Indiji, koja je nadležna i za Avganistan, evakuacija naših državljana koji su se obratili našem diplomatskom predstavništvu su okončane.
„Bilo je proteklih dana više pitanja na tu temu ko od lica srpske nacionalnosti ili srpskog državljanstva može da bude u Avganistanu. Pratimo to pažljivo, ta lica mogu da se posluže svojim pravom, da se obrate našem predstavništvu u cilju povratka a imaju pravo i da ostanu. Mi smo, ambasada i MSP, nadležni za to i u stepenu pripravnosti smo za sve moguće slučajeve“, istakao je Pavić za RTS.
Prema njegovim rečima, ono što će dalje predodrediti eventualni talas migracija jeste unutrašnja situacija u Avganistanu.
„Koliko će ona biti generator za neke nove talase izbeglica i kakva će biti politika kontrole granica, avganistanskih vlasti, tranzitnih i zemalja krajnjih destinacija. Talibanske vlasti se trude da ostave utisak da su oni u ovoj fazi konstituisanja svoje vlasti drugačiji od slike koja o njima vlada, sa jednom velikom rezervom, ali vlasti te nove garniture nisu do kraja konstituisane“, objasnio je otpravnik poslova u ambasadi Srbije u Indiji.
Vidljivo je, kaže, da se počelo sa konstituisanjem vlade nakon imenovanja Mule Baradara za čelnog čoveka te vlade, a određeni su i čelni ljudi finansija, obaveštajnih poslova i odbrane, gde je postavljen Mula Zafir, bivši zatvorenik Gvantanama.
„Iz tih poteza kao i onih koji treba da uslede, moći će da se profiliše situacija sa kojom će se u narednom periodu susresti i neposredni susedi Avganistana i svetska zajednica uopšte, a dalji tok događaja će biti rezultanta akcija i reakcija koje se u tom smeru mogu očekivati i koje su za sada svima neizvesne“, smatra Pavić.
Kako Indija gleda na situaciju
Kada su talibani osvojili Avganistan, Indija je odmah, kaže Pavić, poručila da je otvorena za etničke Sike i pripadnike Hindu manjine u Avganistanu.
„Vidljivo je da su vrata otvorena sa jedne strane, ali, sa druge strane, postoji selektivni pristup zato što se zna šta je najveći indijski strah – uvoz ekstremnog islama i u skladu sa tim se mogu očekivati neki sledeći koraci“, ukazuje otpravnik poslova u ambasadi Srbije u Indiji.
Pavić je prokomentarisao i to kako talibani pokušavaju da ublaže svoje delovanje prema ženama.
„Jutros je bila konferencija za štampu talibanskog predstavnika. Oni su odvojili značajan deo nastupa na priču o tome kako instruišu svoje pripadnike kako se komunicira sa pripadnicama ženskog pola i to je zanimljivo videti zbog te hipoteke koja postoji iz prošlosti. Postoji veoma snažan pokušaj da se, ako mogu da se našalim, ponašaju ne kao talibani, nego kao taliberali“, naveo je Pavić.
Pogled u Americi
U Americi vlada velika zabrinutost oko toga šta će se desiti u Kabulu narednih dana i kakva će biti sudbina za hiljade američkih državljana, kao i za državljane Avganistana koji su sarađivali sa američkom vojskom i žele sada da napuste zemlju, javlja izveštač RTS-a iz Čikaga Aleksandar Žigić.
Neki podsećaju da američka vojska, koja je sada u Avganistanu, treba da organizuje istovremeno odlazak američkih i avganistanskih državljana u kratkom roku, ali i sopstveno povlačenje u trenutku kad su talibani rekli da neće biti pomeranja krajnjeg roka.
I demokratski i republikanski članovi Kongresa traže od Bajdena da se pomeri rok za povlačenje jer do 31. avgusta neće stići da se evakuišu svi. Očekuje se, međutim, da će tempo evakuacije biti smanjen već u petak da bi američka vojska mogla da počne sopstveno povlačenje jer na aerodromu u Kabulu ima oko 6.000 američkih vojnika.
Mediji prenose da su rukovodioci u Pentagonu jako ljuti jer će možda na hiljade Avganistanaca koji su pomagali Americi kao prevodioci i na drugim poslovima proteklih godina biti ostavljeni na cedilu.
Reporter mreže En-Bi-Si Erik Hengel kaže da mu je najupečatljivije to što je na aerodromu video značajan broj vojnika koji imaju kompletno američku opremu i odelu, a u stvari su talibani.
Dodaje da na aerodromu u Kabulu vreme ponestaje i da ostaje još jedna kratka nedelja za SAD i NATO saveznike.
Ambasada SAD u Kabulu je prvo poslala poruku svim državljanima da na aerodrom dođu u noći između utorka i srede ili će sami morati da organizuju transport, ali je ubrzo tu objavu i opozvala.
Prema anketi lista Ju-Es-Ej tudej Univerziteta Safolk, više od dve trećine Amerikanaca smatra da nije bilo vredno počinjati rat u Avganistanu. Istovremeno, popularnost Džoa Bajdena pala je na najniži nivo do sada – 41 odsto, a samo 26 odsto građana smatra da je dobro rukovodio povlačenjem iz Avganistana.
Naslovna fotografija: Tanjug/Sava Radovanović
Izvor RTS, 25. avgust 2021.
BONUS VIDEO:
