Austrijska štampa o „srpskim snovima“ da će se SAD povući sa Kosova

„Iako su se zatvaranjem vojne baze Bondstil nedaleko od Uroševca prošlih godina bavili i američki političari i diplomate, srpski snovi o potpunom povlačenju SAD sa Kosova u ovom trenutku prilično su nerealni“

Štampa na nemačkom piše o „srpskim snovima“ o povlačenju SAD sa Kosova, kao i o Strateškom forumu na Bledu na kojem je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio „posebno počašćen“.

„’Od dolaska NATO u Avganistan, u toj zemlji se proizvodnja heroina ustostručila’, izjavio je predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić. On ne roni suze zbog pada vlade u Kabulu, jer: ’marionetski režim’ koji je postavio Vašington bio je među prvih pet država koje su 2008. na pritisak SAD priznale nezavisnost Kosova“, prenosi Prese.

„Aktuelni vlastodršci u Beogradu nisu zaboravili kosovski rat i bombardovanje Srbije 1999“, objašnjava bečki list i podseća da su neki od njih, poput Dačića i Vučića, i tada bili na visokim funkcijama. Citira se i Veljko Odalović (SPS), koji je izjavio da su „Amerikanci napustili sva mesta u svetu na kojima su bili“ i da „Priština mora da shvati da neće imati trajnu i bezuslovnu podršku SAD“. Austrijski dnevnik zato postavlja pitanje da li bi nakon Avganistana moglo da usledi i povlačenje sa Kosova?

Činjenica je da su SAD na razmeđu milenijuma smanjila svoje vojno prisustvo na Kosovu: „S nekadašnjih 50.000 vojnika Kfora nakon okončanja rata, broj je pao na trenutnih 3.578 ljudi iz 27 država“, piše Prese uz napomenu da SAD tamo imaju 624 svoja vojnika i da su odmah iza Italije, čiji kontigent broji 630 ljudi.

„Iako su se zatvaranjem vojne baze Bondstil nedaleko od Uroševca prošlih godina bavili i američki političari i diplomate, srpski snovi o potpunom povlačenju SAD sa Kosova u ovom trenutku prilično su nerealni“. Kosovski Albanci, ukazuje se u tekstu, prisustvo Kfora vide kao garanciju svoje državnosti koju Beograd ne priznaje. S druge strane, ti vojnici se posmatraju i kao zaštita za srpsku manjinu na Kosovu.

Analitičari u Beogradu i Prištini „neobično su jedinstveni“ i smatraju da je malo verovatno da će se SAD povući sa Kosova. „Za početak će prazne barake Bondstila popuniti bivši saradnici vojske SAD u Avganistanu. Prvi od oko 2.5000 Avganistanaca, koji bi trebalo da privremeno borave na Kosovu već su stigli“, zaključuje bečki Prese.

„Složio bih se sa Viktorom“

Austrijska štampa bavi se i Strateškim forumom na Bledu: „Bilo je to ovako: nacija protiv građanskog društva – sprečavanje migracija umesto prihvatanje progonjenih – minimalna verzija Evrope i EU zasnovana na vrednostima koja deluje zajedno.“ Tako samit u Sloveniji opisuje austrijski Standard.

Tamo su bile „snažno zastupljene snage ideološki bliske desno-konzervativnom premijeru Slovenije Janezu Janši. Među njima su bili mađarski premijer Viktor Orban i srpski predsednik Aleksandar Vučić, koji je posebno počašćen, s obzirom na to da mu je, kao jedinom predstavniku neke zemlje koja nije članica EU, bilo dozvoljeno da sedi na EU-panelu, a ne sa drugima na Balkanskom panelu koji je održan poslepodne“.

S obzirom na događanja u Avganistanu, na panelu se prvenstveno razgovaralo o migracijama u EU. „Svi su se složili u jednom – da se ne sme ponoviti 2015. i masovne migracije ka Evropi“. Ipak, prenosi austrijski list, između Orbana i predsednika Evropskog parlamenta Davida Sasolija došlo je do žestoke diskusije o opasnostima po Uniju.

„Sasoli je upozorio da Evropskoj uniji, isto kao i Rimskom carstvu, preti raspad ako ne bude uspela da upravlja migracijama. Orban je kontrirao, govoreći da je opasnost mnogo veća od ’dolaska muslimana’“. Orban je mišljenja da u pitanjima migracija odluka treba da bude u rukama nacionalnih vlada, a ne EU.

„Češki premijer Babiš složio se s ’Viktorom’, kako on zove Orbana“, piše Standard, a prenosi i da je premijer Grčke Micotakis naglasio da mora „učtivo da protivreči Sasoliju“, s obzirom na to da je njegova zemlja, kako je istakao, bila žrtva politike EU 2015. godine.

„Srbija pripada verziji Orbanove Evrope“

A pošto proširenje EU stagnira, „Vučić je uspeo da Srbiju predstavi kao žrtvu“, piše bečki dnevnik. „I to iako Srbija – ne onako kako je to Vučić predstavio – poslednjih godina skoro i da nije sprovodila reforme, a u oblastima demokratije i vladavine zakona čak je i nazadovala“, tvrdi autorka teksta, novinarka Adelhajd Velfl. Ona prenosi i da je Vučić dobio podršku od Orbana, „koji Srbiju, bez obrazloženja, naziva ’ključnom zemljom’ na zapadnom Balkanu“ i da smatra da bi zbog toga morala da pristupi EU.

U tekstu se citira i austrijski poznavalac Balkana, profesor iz Graca Florijan Biber, koji smatra da „Srbija pripada verziji Orbanove Evrope, a koja se formira i deluje više nacionalistički, autoritarnije i sa više populizma, nego što to odgovara dosadašnjim vrednostima EU“.

Vučić na unutrašnjepolitičkom planu pokušava da zadovolji i antizapadne i proevropske struje, ocenjuje Standard. „Zbog nedostatka napretka, prošle godine nije otvoreno nijedno novo poglavlje. (…) Vučiću je važno da, uoči izbora sledeće godine, EU na Srbiju ne gleda kao na ’previše problematičnu’.“

Florijan Biber takođe smatra da Vučić želi da zadrži otvorenim sve opcije, jer „isključivo vezivanje za Kinu nije dovoljno“. Biber ocenjuje da su Janša, Orban i Vučić predstavnici tzv. „iliberalnih demokratija“, u kojima su mediji pod kontrolom vlade, gde se utiče na pravosuđe, a kritičari stalno napadaju. „Ti režimi ne prihvataju legitimnu kritiku drugih, odmah ih etiketiraju kao izdajnike“, zaključuje Florijan Biber u izjavi za austrijski Standard.

 

Priredio Svetozar Savić

 

Naslovna fotografija: John Moore/Getty Images

 

Izvor Dojče vele, 02. septembar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u