Nešto je trulo u Sjedinjenim Državama

„Postoji nešto odista trulo u našoj državi“ – ovo zapažanje Adama Smita nakon britanskog poraza kod Saratoge često se priziva ovih dana u Americi. Savim opravdano

„April je najokrutniji mesec“, napisao je T. S. Eliot u uvodnom delu poeme koja se smatra najboljom koju je ikad objavio – „Pusta zemlja“. Najokrutniji mesec za predsednika Džoa Bajdena je svakako avgust 2021. godine, koji se sada, srećom, završava. Kada je predsednik imao lošiji mesec?

Poslednje nedelje u avgustu, Bajden je svečano, sa rukom na srcu, posmatrao kako se kovčezi sa telima mrtvih Amerikanaca, stradalih u terorističkom masakru na aerodromu u Kabulu u četvrtak (misli se na 26. avgust, prim. prev), iznose iz aviona u Doveru.

Stradali Amerikanci su izvršavali evakuaciju američkih građana i avganistanskih saveznika iz rata koji je Amerika izgubila od istih onih talibana koje smo zbacili sa vlasti 2001. godine zbog pružanja utočišta teroristima Al kaide nakon napada 11. septembra.

Bajdenov avgust

Izgubili smo naš najduži rat, a talibanski pobednici vratili su se na vlast i pomažu naš odlazak iz Kabula. Kada se u utorak (31. avgust, prim. prev) završi američko povlačenje iz Avganistana, o sudbini stotina američkih građana i hiljada avganistanskih saveznika koje ostavljamo iza sebe odlučivaće džihadisti protiv kojih smo se borili dve decenije. Tokom celokupnog Bajdenovog mandata čitaćemo i slušaćemo o njihovim sudbinama.

Istog podneva u nedelju dok je Bajden odavao počast palima u Doveru, uragan Ida približavao se američkim obalama. Idini vrtlozi od 150 milja na sat opustošili su istu obalu Luizijane koju je uragan Katrina pogodio pre 16 godina. Do nedelje (29. avgust) je milion stanovnika u oblasti Nju Orleans izgubilo struju i neće je imati danima, možda i nedeljama.

Istog ovog avgusta, SAD su duboko zagazile u četvrti talas pandemije virusa COVID-19, sa novozaraženima, sa novim slučajevima kojima je potrebna hospitalizacija i novim smrtnim ishodima koji su na nivou brojki kakve smo imali na vrhuncu zimske krize.

Avgust je takođe doneo stotine hiljada ilegalnih stranaca koji ulaze preko naših južnih granica u najvećoj mirnodopskoj migrantskoj invaziji u istoriji. Većina od miliona ljudi koji ulaze u našu zemlju su u potrazi za boljim životom. Ipak, među njima ima kriminalaca i silovatelja koji su napastvovali žene i devojke u migrantskim karavanima, a nemali je broj i neprijatelja koji dolaze s namerom da rat protiv terorizma premeste na teritoriju Sjedinjenih Država.

Američka zastava na Uverenju o američkom državljanstvu (Foto: AP Photo/Mary Altaffer)
Američka zastava na Uverenju o američkom državljanstvu (Foto: AP Photo/Mary Altaffer)

Tako su tokom prvog avgusta Bajdenovog mandata Sjedinjene Države pretrpele poraz u svom najdužem ratu, bile prinuđene na ponižavajuću evakuaciju od strane neprijatelja, a sve to dok se bore sa najgorom epidemijom u poslednjih 100 godina i invazijom ilegalnih migranata na južnim granicama. Sve to dovodi u pitanje da li mi, Amerikanci, i dalje posedujemo volju i sposobnost da očuvamo našu zemlju.

Ali ni to nije sve.

U avgustu 2021. godine, američka politička scena izgleda najtoksičnije.

Međurasni odnosi su napeti ništa manje nego šezdesetih godina. Usled smrti Džordža Flojda pod kolenom policajca iz Mineapolisa, izliv neprijateljstva prema policiji doveo je do rekordnog broja ostavki policajaca širom zemlje. Rezultat je nezabeleženi porast pucnjava i ubistava u urbanim sredinama, a među žrtvama je i značajan broj dece.

Nekad i sad

Kada je predsednik Džon F. Kenedi dao odobrenje za invaziju na Kubu Fidela Kastra, koja se okončala debaklom u Zalivu svinja, Amerikanci su stali iza Kenedija zato što je, iako je načinio užasnu grešku, ipak bio naš predsednik, oličenje američke državnosti. Procenat građana koji ga podržavaju porastao je na 80 odsto.

Tada smo bili jedna zemlja i jedan narod. A danas? Čuju se zahtevi za impičment ili ostavku Bajdena. Ovakav politički pritisak na predsednika sigurno je delimično osveta za ono što su demokrate učinile bivšem predsedniku Donaldu Trampu.

Dve nedelje pre nego što je Bajden položio zakletvu, rulja je upala u Kapitol u znak protesta protiv formalne potvrde njegovog mandata. Nakon upada rulje, Tramp je po drugi put podvrgnut procesu opoziva pod optužbama da je podsticao „pobunu“, „pokušaj državnog udara“, „domaći terorizam“, „izdaju“, te da predstavlja smrtnu pretnju za „našu demokratiju“.

„Postoji nešto odista trulo u našoj državi“ – ovo zapažanje Adama Smita nakon što su Britanci izgubili odlučujuću bitku kod Saratoge često se priziva ovih dana.

Sasvim opravdano. Jer koliko truleži jedna zemlja može da izdrži pre nego što se raspadne? Koliko svega ovoga možemo da podnesemo u trenutku dok nosimo teret odbrane naših saveznika u Evropi, istočnoj Aziji i na Bliskom istoku od rusko-kineskog saveza, čijem nastajanju je doprinela naša intervencionistička politika?

Domaći mediji su podeljeni kao nikada u našim životima. Naše kulturne elite izvrću ruglu tradicionalne vrednosti i ideje Srednje Amerike. Naše političke stranke zavađene su više nego ikada.

Oskrnavljena statua Džefersona Dejvisa u Ričmondu neposredno pre obaranja (Foto: AP Photo/J. Scott Applewhite)
Oskrnavljena statua Džefersona Dejvisa u Ričmondu neposredno pre obaranja (Foto: AP Photo/J. Scott Applewhite)

Naš cilj bi trebalo da bude kretanje „ka sve jedinstvenijoj državnoj uniji“.

Izgleda li nekome kao da se krećemo u tom pravcu?

Da li podele među nama postaju prevelike da bismo opstali kao jedna zemlja i jedan narod?

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Alex Martinez on Unsplash 

 

Izvor Buchanan.org

 

BONUS VIDEO:

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u